Predlog podrazumeva dobrovoljne naknade i regionalnu saradnju, dok Iran ne bi imao isključivu kontrolu nad plovnim putem.
Predlog za zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom, koji je Oman izneo Iranu, dobio je pažnju regionalnih aktera. Prema ovom predlogu, uvođenje modela zajedničkog upravljanja orijentisano je na uspostavljanje regionalnog mehanizma koji bi uključivao dobrovoljne naknade. Na taj način, nijedna od država, uključujući Iran, ne bi imala isključivu kontrolu nad ovim strateški važnim plovnim putem, kako je objavljeno.
Zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom prema malajskom modelu
Prema navodima iz regiona, predlog Omana za zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom zasniva se na modelu Malajskog moreuza. Taj model podrazumeva da korisnici plovnog puta dobrovoljno uplaćuju sredstva. Ova sredstva služe za finansiranje bezbednosti plovidbe, zaštitu životne sredine i organizaciju akcija traganja i spasavanja. Takođe, sličan pristup može doprineti stabilnosti plovidbe kroz moreuz, koji je ključan za svetsku energetsku trgovinu.
S druge strane, predlog ukazuje da bi Iran bio deo regionalnog mehanizma, ali ne bi imao ekskluzivnu kontrolu. To bi omogućilo veću saradnju država Persijskog zaliva u upravljanju Ormuskim moreuzom. Prema rečima izvora iz regiona, države su podržale ovu inicijativu, što može doprineti smanjenju napetosti u ovom delu sveta.
Regionalna podrška i diplomatski značaj
Ormuski moreuz je od velike važnosti za globalnu energetsku sigurnost, jer kroz njega prolazi oko petine svetskih isporuka energenata. Uvođenje modela zajedničkog upravljanja Ormuskim moreuzom moglo bi imati pozitivan uticaj na stabilnost pomorskih ruta. Štaviše, diplomatski napori su dodatno ojačani nedavnom odlukom Sjedinjenih Američkih Država da obustave kampanju vazdušnih udara na Iran tokom proteklog vikenda. Ova odluka podstakla je nade da bi diplomatsko rešenje moglo doprineti nesmetanoj plovidbi u regionu.
Pored toga, predlog Omana dolazi u trenutku kada se traže dugoročnija rešenja za održavanje bezbednosti i stabilnosti u Persijskom zalivu. U međuvremenu, države regiona pokazuju spremnost za saradnju. Model Malajskog moreuza predstavlja mogući okvir za pravedniju i efikasniju raspodelu odgovornosti među zemljama koje koriste Ormuski moreuz.
Konačno, predlog za zajedničko upravljanje Ormuskim moreuzom bi, ako bude prihvaćen, mogao imati dugoročne posledice na regionalne odnose i svetsku energetsku bezbednost. Ostaje da se vidi kako će se dalji razgovori razvijati i da li će se države regiona opredeliti za ovakav oblik saradnje.
