Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju osnovane 25.03.1957. godine u Rimu
Na današnji dan, 25. marta 1957. godine, u svečanoj dvorani Palazzo dei Conservatori u Rimu, predstavnici Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Luksemburga i Holandije potpisali su istorijske ugovore koji su doveli do osnivanja Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. Ovi dokumenti postavili su temelje za najdublju integraciju u modernoj istoriji Evrope, sa ciljem da kroz ekonomsku saradnju i zajedničko tržište obezbede trajni mir na kontinentu koji je samo dvanaest godina ranije bio razoravan ratom.
Jedan od ključnih elemenata ovih ugovora bilo je uspostavljanje zajedničkog tržišta, koje je predviđalo postepeno ukidanje carinskih barijera i omogućavanje slobodnog kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. Na ovaj način, građanima i kompanijama širom Evrope omogućeno je da posluju bez ranijih ograničenja, a politička poruka činila je osnovu pomirenja bivših neprijatelja kroz izgradnju zajedničkih institucija zasnovanih na vladavini prava.
Duh tadašnje saradnje poznat kao „velika šestorka“ iznedrio je i moto „Ujedinjeni u različitosti“, koji i danas podseća na značaj očuvanja nacionalnih identiteta u okviru evropskog zajedništva. Rimski ugovori kasnije su omogućili i usvajanje Ugovora iz Mastrihta i Lisabona, čime je prvobitno ekonomsko udruživanje preraslo u kompleksnu političku uniju.
Danas, Evropska unija broji 27 članica, a mnoge države istočne Evrope, nekada pogođene posleratnim razaranjima i komunizmom, postale su savremene i razvijene ekonomije. Poljska je ušla u klub zemalja sa ekonomijom vrednom 1000 milijardi dolara, dok su Mađarska, Rumunija, Češka i Slovačka višestruko povećale nacionalno bogatstvo od kraja devedesetih godina. Evropska unija se i dalje smatra jednim od najuspešnijih mirovnih i ekonomskih projekata u istoriji, a vrednosti definisane pre 69 godina i dalje su orijentir za stabilnost i prosperitet kontinenta.
