Naučnici upozoravaju na podcenjivanje visine mora, posebno u delovima sveta sa ranjivom obalom
Prema rezultatima novog naučnog istraživanja objavljenog 5. marta 2026. godine, nivo mora širom sveta mogao bi biti viši nego što se ranije pretpostavljalo, navode istraživači koji su analizirali stotine studija i procena rizika za obalna područja. Autori studije ističu da su prethodna merenja bila pod uticajem „metodološkog slepog ugla“, što je dovelo do toga da se postojeći nivo mora u blizini obala često podcenjuje.
Studija, objavljena u naučnom časopisu Nature, pokazuje da je oko 90% ispitanih analiza podcenilo osnovnu visinu mora u proseku za oko 30 centimetara. Ovaj problem je posebno izražen u regionima kao što su Globalni jug, Pacifik i jugoistočna Azija, a manje je prisutan u Evropi i duž atlantskih obala.
Profesor Filip Minderhoud sa Univerziteta u Wageningenu u Holandiji, jedan od autora istraživanja, izjavio je da do neslaganja dolazi zbog načina na koje se mere nadmorske visine kopna i nivo mora. „Metodološki slepi ugao“ nastaje usled razlika između tehnologija i modela koji se koriste za satelitska i kopnena merenja, čime se preciznost procena ugroženih područja smanjuje.
Autori studije navode da je cilj njihovog rada bio da ukažu na potrebu za eliminacijom netačnih metoda i na široko rasprostranjeno podcenjivanje uticaja porasta nivoa mora i procena rizika za obalna područja. Iako svaka od metoda pojedinačno ispravno meri određene parametre, na spoju mora i kopna često dolazi do odstupanja jer brojni faktori, poput talasa, vetra i plima, nisu dovoljno uzeti u obzir u postojećim modelima.
Vodeća autorka, Katarina Zeger sa Univerziteta u Padovi, objasnila je da mnoge studije procenjuju uticaj porasta mora koristeći fiksni referentni nivo, ne uzimajući u obzir stvarno izmerene vrednosti. U pojedinim oblastima, naročito u Indo-Pacifiku, razlika može biti i do jednog metra, ističu autori.
Jedan od primera navedenih u studiji je upotreba tzv. „nulte tačke“ kao polazne vrednosti, što ne odražava realno stanje na terenu gde talasi, plime i struje značajno utiču na nivo vode na obali. Naučnici upozoravaju da ovakva podcenjivanja mogu uticati na planiranje zaštite i prilagođavanja obalnih zajednica, naročito u regionima koji su već izloženi riziku od porasta mora.
Istraživači zaključuju da je potrebno prilagoditi metodologiju kako bi procene rizika bile preciznije, posebno u područjima gde su zajednice ranjive na klimatske promene i porast nivoa mora.
