Izvori potvrđuju da su vlasti Bahama omogućile američkim istražiteljima učešće u potrazi za nestalom državljankom SAD

Američka obalska straža dobila je odobrenje bahamskih vlasti da pošalje ronioce radi pretrage do sada neistraženih područja kod Bahama u okviru potrage za nestalom američkom državljankom Lynette Hooker, potvrdio je izvor upoznat sa istragom. Ova dozvola odnosi se na tim Američke istražne službe obalske straže, navodi isti izvor.

Lynette Hooker, 55-godišnja državljanka SAD iz Mičigena, prijavljena je kao nestala 5. aprila, dan nakon što je njen suprug, Brian Hooker, obavestio nadležne da su zajedno isplovili čamcem iz oblasti Elbow Cay na Bahamima tokom noćne vožnje. Prema njegovim navodima, Lynette je pala iz čamca i odneta je morskom strujom. Brian Hooker je bio priveden u vezi sa njenim nestankom, ali je kasnije pušten i dozvoljeno mu je da se vrati u SAD. Do sada protiv njega nije podignuta krivična prijava.

Novi GPS podaci, koji su nedavno pribavljeni, naveli su američke istražitelje da obnove potragu za Lynette Hooker na osnovu novih informacija o mogućoj lokaciji. Prema dostupnim podacima, tim ronioca će se usmeriti na područja koja do sada nisu bila detaljno pretražena.

Odluku o uključivanju američkih ronioca donela je vlada Bahama, nakon što je istražna služba obalske straže SAD podnela zahtev za saradnju u okviru međunarodne istrage nestanka. Izvori ističu da je potraga obnovljena nakon novih tehničkih podataka, ali detalji o samom obimu akcije i vremenskom okviru nisu objavljeni.

U trenutku nestanka, Lynette Hooker se nalazila sa suprugom na plovilu, a slučaj je privukao pažnju i zbog početne sumnje lokalnih vlasti koje su istraživale okolnosti nestanka. Brian Hooker je dao izjavu nadležnim organima, dok je istraga ostala otvorena. Prema informacijama iz istrage, dosadašnje potrage nisu dale rezultate, što je dovelo do odluke da se angažuju ronioci kako bi se pretražila nova područja.

Međunarodni novinari navode da je slučaj i dalje u fazi prikupljanja informacija, a dodatne aktivnosti u potrazi će biti sprovedene u saradnji sa vlastima Bahama i SAD. S obzirom na složenost terena i vremenske uslove, izvori ne navode kada bi rezultati nove faze potrage mogli biti poznati.

Ova vest će biti dopunjena kako budu pristizale nove informacije iz istrage.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio da su počele ozbiljne pripreme za predstavljanje američkih inovacija

Sjedinjene Američke Države su nedavno zvanično potpisale ugovor o učešću na specijalizovanoj izložbi Expo koja će biti održana u Beogradu, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Ministar Siniša Mali naveo je da je zadovoljan što su Sjedinjene Države već započele ozbiljne pripreme kako bi kroz svoj paviljon predstavile inovacije, kreativnost i snagu američke ekonomije, sporta i muzike.

Prema njegovim rečima, Expo u Beogradu je od strane vodećih svetskih ekonomija prepoznat kao mesto susreta ideja i inovacija, što predstavlja značajan uspeh za Srbiju. Mali je istakao da će zajednička organizacija ovog događaja imati snažan uticaj na globalnom nivou.

“Naš Expo je od najmoćnijih ekonomija na svetu prepoznat kao mesto susreta ideja i inovacija, i to je nešto na šta treba da budemo ponosni. Zajedno ćemo organizovati događaj koji će ostaviti snažan trag u čitavom svetu”, izjavio je Mali.

Nakon potpisivanja ugovora, očekuje se da će Sjedinjene Američke Države kroz svoj paviljon prikazati najnovija dostignuća iz oblasti tehnologije, ekonomije, sporta i muzike. Pripreme za izložbu su u toku, a organizatori najavljuju bogat sadržaj i značajnu međunarodnu saradnju.

Oko 150 članova Demokratske stranke podnelo je pravni podnesak, tražeći obustavu izgradnje dok Kongres ne da eksplicitnu saglasnost

Oko 150 demokratskih članova Kongresa podnelo je 28. maja 2026. godine pravni podnesak u okviru aktuelnog sudskog postupka u vezi sa Istočnim krilom Bele kuće, navodeći da izgradnja nove balske sale ne može biti nastavljena bez izričitog odobrenja Kongresa. U podnesku se ističe da predsednik, prema Ustavu SAD, ne može samostalno pokretati građevinske radove na Beloj kući, niti rušiti njene delove, bez prethodne saglasnosti i odobrenja budžetskih sredstava od strane Kongresa.

Predstavnici Robet Garsija iz Kalifornije, Džared Hafman iz Kolorada i senator Šeldon VajtHaus iz Rod Ajlenda predvode koaliciju zakonodavaca koji su podneli ovaj zahtev. Oni ukazuju na to da Kongres ima ekskluzivnu kontrolu nad saveznom imovinom, te da do sada nije dao odobrenje ni sredstva za pomenuti građevinski projekat.

Administracija predsednika tvrdi da zakon koji omogućava rutinsko održavanje i popravke izvršne rezidencije daje pravnu osnovu za radove na Istočnom krilu Bele kuće. Oni navode da je projekat vredan 400 miliona dolara finansiran iz privatnih izvora, dok je Kongres odobrio samo deo sredstava za redovno održavanje.

Demokrate u Kongresu osporavaju ovo tumačenje, tvrdeći da izgradnja nove strukture i rušenje postojeće prevazilaze okvire redovnog održavanja i zahtevaju posebnu saglasnost zakonodavnog tela. U podnesku se navodi: “Predsednik ne može preduzimati bilo kakve građevinske radove u Beloj kući, a kamoli rušiti njeno krilo, bez jasne autorizacije i odobrenja sredstava od strane Kongresa.”

Spor oko izgradnje balske sale deo je šire rasprave o granicama izvršnih ovlašćenja i ulozi Kongresa u nadzoru nad saveznom imovinom. Trenutno je slučaj pred federalnim sudom, a konačnu odluku o tome da li će radovi biti nastavljeni doneće sudske vlasti.

Do zaključenja ovog izveštaja nije bilo novih komentara iz Bele kuće na podneti pravni zahtev. Kongresni odbor za nadzor i dalje prati razvoj događaja. Konačna odluka suda mogla bi imati dugoročne posledice za ovlašćenja izvršne vlasti u vezi sa radovima na državnoj imovini.