Smrt hokejaša potvrđena od strane NHL Alumni Association, uzroci i lokacija nisu objavljeni

Klod Lemieu, četvorostruki osvajač Stanley kupa i bivši profesionalni hokejaš, preminuo je u 60. godini života. Vest o njegovoj smrti saopštila je NHL Alumni Association putem objave na društvenim mrežama. Prema dostupnim informacijama, uzrok smrti nije odmah saopšten, a takođe nije poznato gde se Lemieu nalazio u trenutku smrti.

Lemieu je poslednji put viđen u javnosti kao nosilac baklje na utakmici Montreal Canadiens-a pre treće utakmice finala Istočne konferencije, koja je održana u Bell Centre-u u ponedeljak uveče.

Vlasnik Montreal Canadiens-a, Žef Molson, izjavio je da je dan Lemieuove smrti težak za porodicu kluba i širu hokejašku zajednicu. Kako je naveo, Lemieu je bio izuzetno posvećen i hrabar igrač koji je dao značajan doprinos ekipnom uspehu. “Danas žalimo zbog prerane smrti jednog od naših šampiona. Naše misli su sa njegovom porodicom u ovim teškim trenucima”, rekao je Molson.

Tokom karijere, Lemieu je bio poznat po kombinaciji hokejaškog umeća i fizičke igre. U sezoni 1994/95, osvojio je Conn Smythe Trophy, priznanje za najvrednijeg igrača plej-ofa, doprinoseći osvajanju prve titule New Jersey Devils-a. Naredne godine, kao deo Colorado Avalanche-a, bio je suspendovan na dve utakmice nakon udarca protivničkog igrača tokom plej-of serije, što je privuklo pažnju javnosti.

Predsednik hokejskih operacija Colorado Avalanche-a i bivši saigrač, Džo Sakik, izjavio je da je Lemieu bio izuzetno takmičarski nastrojen i da je imao značajnu ulogu u osvajanju trofeja. Sakik je takođe naglasio odanost i profesionalizam koji je Lemieu pokazivao tokom svoje karijere.

Lemieu je ostavio značajan trag u NHL-u, kako kroz osvajanje četiri Stanley kupa, tako i kroz svoj specifičan stil igre. Njegova smrt izazvala je reakcije širom hokejaške zajednice, a porodica i bivši saigrači izrazili su saučešće.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio da su počele ozbiljne pripreme za predstavljanje američkih inovacija

Sjedinjene Američke Države su nedavno zvanično potpisale ugovor o učešću na specijalizovanoj izložbi Expo koja će biti održana u Beogradu, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Ministar Siniša Mali naveo je da je zadovoljan što su Sjedinjene Države već započele ozbiljne pripreme kako bi kroz svoj paviljon predstavile inovacije, kreativnost i snagu američke ekonomije, sporta i muzike.

Prema njegovim rečima, Expo u Beogradu je od strane vodećih svetskih ekonomija prepoznat kao mesto susreta ideja i inovacija, što predstavlja značajan uspeh za Srbiju. Mali je istakao da će zajednička organizacija ovog događaja imati snažan uticaj na globalnom nivou.

“Naš Expo je od najmoćnijih ekonomija na svetu prepoznat kao mesto susreta ideja i inovacija, i to je nešto na šta treba da budemo ponosni. Zajedno ćemo organizovati događaj koji će ostaviti snažan trag u čitavom svetu”, izjavio je Mali.

Nakon potpisivanja ugovora, očekuje se da će Sjedinjene Američke Države kroz svoj paviljon prikazati najnovija dostignuća iz oblasti tehnologije, ekonomije, sporta i muzike. Pripreme za izložbu su u toku, a organizatori najavljuju bogat sadržaj i značajnu međunarodnu saradnju.

Oko 150 članova Demokratske stranke podnelo je pravni podnesak, tražeći obustavu izgradnje dok Kongres ne da eksplicitnu saglasnost

Oko 150 demokratskih članova Kongresa podnelo je 28. maja 2026. godine pravni podnesak u okviru aktuelnog sudskog postupka u vezi sa Istočnim krilom Bele kuće, navodeći da izgradnja nove balske sale ne može biti nastavljena bez izričitog odobrenja Kongresa. U podnesku se ističe da predsednik, prema Ustavu SAD, ne može samostalno pokretati građevinske radove na Beloj kući, niti rušiti njene delove, bez prethodne saglasnosti i odobrenja budžetskih sredstava od strane Kongresa.

Predstavnici Robet Garsija iz Kalifornije, Džared Hafman iz Kolorada i senator Šeldon VajtHaus iz Rod Ajlenda predvode koaliciju zakonodavaca koji su podneli ovaj zahtev. Oni ukazuju na to da Kongres ima ekskluzivnu kontrolu nad saveznom imovinom, te da do sada nije dao odobrenje ni sredstva za pomenuti građevinski projekat.

Administracija predsednika tvrdi da zakon koji omogućava rutinsko održavanje i popravke izvršne rezidencije daje pravnu osnovu za radove na Istočnom krilu Bele kuće. Oni navode da je projekat vredan 400 miliona dolara finansiran iz privatnih izvora, dok je Kongres odobrio samo deo sredstava za redovno održavanje.

Demokrate u Kongresu osporavaju ovo tumačenje, tvrdeći da izgradnja nove strukture i rušenje postojeće prevazilaze okvire redovnog održavanja i zahtevaju posebnu saglasnost zakonodavnog tela. U podnesku se navodi: “Predsednik ne može preduzimati bilo kakve građevinske radove u Beloj kući, a kamoli rušiti njeno krilo, bez jasne autorizacije i odobrenja sredstava od strane Kongresa.”

Spor oko izgradnje balske sale deo je šire rasprave o granicama izvršnih ovlašćenja i ulozi Kongresa u nadzoru nad saveznom imovinom. Trenutno je slučaj pred federalnim sudom, a konačnu odluku o tome da li će radovi biti nastavljeni doneće sudske vlasti.

Do zaključenja ovog izveštaja nije bilo novih komentara iz Bele kuće na podneti pravni zahtev. Kongresni odbor za nadzor i dalje prati razvoj događaja. Konačna odluka suda mogla bi imati dugoročne posledice za ovlašćenja izvršne vlasti u vezi sa radovima na državnoj imovini.