Nastavnici u SAD koriste društvene mreže kako bi približili istorijske događaje učenicima, potvrđeno uoči godišnjice potpisivanja Deklaracije

Nastavnica društvenih nauka Džesika Kalver iz Ozarka, Arkanzas, koristi inovativne pristupe u nastavi kako bi učenicima približila značaj Deklaracije nezavisnosti, dokumenta starog 250 godina. U njenim časovima, učenici 11. i 12. razreda analiziraju istorijske događaje kroz savremeni okvir društvenih mreža, što omogućava lakše povezivanje sa materijom.

Kalver, sa višegodišnjim iskustvom u predavanju građanskog vaspitanja, podstiče učenike da razmišljaju kako bi vesti o ključnim događajima iz perioda Američke revolucije bile predstavljene danas. Tokom časa, učenici su, na primer, osmislili objavu: „Deklaracija nezavisnosti usvojena! #novadrzava #napokonslobodni“ kako bi opisali atmosferu u kolonijama nakon zvaničnog usvajanja dokumenta.

Prema rečima Kalver, ovakav način rada omogućava mladima da uspostave vezu sa istorijskim događajima koji i dalje utiču na savremeno društvo. „Postavljam im pitanje: Kako bismo ljudima preneli ove vesti da imamo društvene mreže? Da li bi TikTok snimak o Bostonskoj čajanci privukao pažnju?“, navodi nastavnica.

Povodom 250 godina od potpisivanja Deklaracije nezavisnosti, koje se obeležava 4. jula, različite obrazovne institucije, građanske organizacije i građani širom SAD traže načine da podstaknu interesovanje javnosti za ovaj istorijski događaj. Neki od njih koriste digitalne platforme i interaktivne metode kako bi osvetlili značaj dokumenta koji je garantovao slobode novoosnovane države.

Tokom ovog perioda, pažnja javnosti usmerena je i na originalne primerke Deklaracije nezavisnosti, među kojima su i retka izdanja iz jula 1776. godine. Povodom jubileja, organizuju se izložbe i edukativni programi širom zemlje.

Stručnjaci ističu da ovakve metode nastave, koje uključuju upotrebu savremenih komunikacionih kanala, mogu doprineti većem razumevanju i angažovanju mladih po pitanju istorijskih tema. Inicijative nastavnika i obrazovnih ustanova deo su šireg trenda modernizacije nastave u skladu sa tehnološkim razvojem i navikama novih generacija.

Sud je saopštio da države mogu računati glasove poslato do izbornog dana, dok spor oko zakona u Misisipiju ostaje u fokusu

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom je potvrdio da američke savezne države imaju pravo da broje poštanske glasačke listiće koji su poslati do izbornog dana, ali su pristigli nakon tog datuma. Odluka je doneta u ponedeljak, 29. juna 2026. godine, nakon razmatranja slučaja poznatog kao Watson protiv Republikanskog nacionalnog komiteta, koji je privukao značajnu pažnju javnosti zbog potencijalnog uticaja na izbornu praksu u SAD.

Sud je presudio tesnom većinom od pet prema četiri glasa, potvrđujući da zakon države Misisipi, koji omogućava brojanje poštanskih glasova pristiglih nakon izbornog dana pod uslovom da su poslati najkasnije tog dana, nije u suprotnosti sa saveznim zakonodavstvom koje određuje izborni dan kao prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru određenih godina.

U obrazloženju većinske odluke, sudija Ejmi Koni Beret navela je da savezni zakoni zahtevaju da birači donesu odluku o glasanju do izbornog dana, ali ne određuju krajnji rok za prijem glasačkih listića. “Izborno zakonodavstvo nalaže da izbor birača bude načinjen na dan izbora. To se ostvaruje sve dok je izborni dan krajnji rok za glasanje, što je slučaj u Misisipiju”, navela je Beret. Dodala je da zakoni ne određuju vreme do kada listići moraju biti primljeni, te ne sprečavaju Misisipi da broji poštanske glasove koji su obeleženi pre izbornog dana, ali su primljeni nakon toga.

Odluka dolazi nakon osporavanja republikanskih predstavnika koji su tvrdili da bi brojanje poštanskih glasova pristiglih posle izbornog dana moglo dovesti do neusklađenosti sa savezom propisanom datumom izbora. Sud je, međutim, zaključio da praksa Misisipija ostaje u okviru zakonskih okvira, jer su svi glasovi poslati najkasnije do izbornog dana.

Pridružujući se većinskoj odluci, sudija Džon Roberts i tri sudije iz liberalnog bloka podržali su zakon iz Misisipija. Nije naveden detaljan stav sudija koji su glasali protiv ove odluke u trenutku objave vesti.

Ovaj slučaj je deo šire debate u Sjedinjenim Državama o glasanju poštom i pravilima koja regulišu rokove za prijem glasova, posebno u kontekstu poslednjih izbornih ciklusa kada je povećan broj birača koji koriste ovu mogućnost. Odluka Vrhovnog suda može imati uticaj i na slične zakone u drugim državama koje omogućavaju brojanje poštanskih glasova pristiglih nakon izbornog dana, pod uslovom da su poslati do ili na dan izbora.

S obzirom na značaj teme, očekuje se da će ova odluka imati dugoročan uticaj na izbornu praksu i buduće pravne sporove oko izborne procedure u SAD. Sud je najavio da će dodatne informacije i eventualna dopuna obrazloženja biti objavljene naknadno.

Kris Džonson potvrdio dijagnozu progresivne neurološke bolesti, lekari navode da je slučaj sporadičan

Bivši profesionalni igrač američkog fudbala Kris Džonson saopštio je da mu je dijagnostikovana amiotrofična lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lou Gehrigova bolest. Džonson, koji sada ima 40 godina, izjavio je da je dijagnozu dobio prošle godine. Ovu informaciju izneo je u intervjuu za jednu američku televizijsku emisiju, koji je emitovan u ponedeljak.

Džonson je naveo da je odluku da javno podeli svoju dijagnozu doneo sa željom da podigne svest o bolesti i potencijalno pomogne drugima da dobiju raniju dijagnozu. “Ako deljenje moje priče pomogne makar jednoj osobi da ranije sazna, inspiriše dodatna istraživanja ili pruži nadu drugoj porodici, vredelo je”, rekao je Džonson tokom intervjua.

Prema informacijama koje je izneo, lekari smatraju da je reč o tzv. sporadičnom obliku ALS-a, budući da u njegovoj porodici ne postoji istorija ove bolesti. Prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, oko 90% slučajeva ALS-a smatra se sporadičnim, što znači da nije u pitanju nasledni ili genetski oblik bolesti.

ALS je progresivna neurodegenerativna bolest koja utiče na nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini, prekidajući vezu između mozga i mišića. Tokom napredovanja bolesti, osobe obolele od ALS-a postepeno gube sposobnost hodanja, govora, unošenja hrane i disanja, saopštila je Asocijacija za ALS. Lekari trenutno razvijaju nove tretmane koji mogu ublažiti simptome ili usporiti napredovanje bolesti, ali za sada ne postoji poznat način zaustavljanja ili izlečenja.

Džonson je u svojoj karijeri bio poznat kao jedan od najbržih igrača na svojoj poziciji, a vest o njegovoj dijagnozi izazvala je pažnju sportske i šire javnosti. On je istakao da mu je podrška porodice i zajednice važna u suočavanju s bolešću. Dalje informacije o njegovom zdravstvenom stanju nisu iznete.

ALS ostaje bolest za koju se intenzivno traga za novim terapijama, a slučajevi poznatih sportista često doprinose podizanju svesti i podršci istraživanjima.