Lokalne vlasti u Kijevu saopštile su da je u raketnom i dronskom napadu stradalo najmanje sedam osoba, dok su spasilačke operacije još u toku

Najmanje sedam osoba poginulo je u napadu na Kijev tokom noći između 5. i 6. jula 2026. godine, saopštile su lokalne vlasti. Prema rečima Timura Tkačenka, šefa vojne administracije grada, u napadu su upotrebljene rakete i dronovi, a eksplozije su odjekivale širom ukrajinske prestonice. Napad se dogodio svega jedan dan pre početka NATO samita u Turskoj.

Zvanične informacije navode da je još 24 osobe ranjeno. U četvrti Podilskij došlo je do delimičnog urušavanja stambene zgrade, dok je u Darnickom rejonu oštećeno više višespratnica. Prema navodima lokalnih zvaničnika, pojedini građani su ostali zatrpani ispod ruševina stambenih objekata, a spasilačke ekipe su na terenu i tragaju za preživelima.

„Ovo su stambene zgrade. Mesta gde ljudi spavaju i žive svoje svakodnevne živote“, izjavio je Tkačenko u objavi na društvenim mrežama. Tokom napada, veliki broj stanovnika Kijeva potražio je sklonište u stanicama metroa i podzemnim prolazima.

Napad je usledio nekoliko sati nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio na mogućnost novog napada velikih razmera na grad. On je naveo da su prethodnih dana zabeleženi intenzivni napadi, podsećajući da je u jednom od njih, pre nekoliko dana, poginula najmanje 31 osoba. Zelenski je takođe uputio apel zapadnim partnerima da obezbede dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, posebno rakete tipa „Patriot“, tvrdeći da bi njihovo nedostatak mogao doprineti produženju sukoba.

Prethodni napad na Kijev naveden je kao najveći od početka sukoba, prema izjavama ukrajinskih zvaničnika. Tokom poslednjih meseci, grad je više puta bio meta raketnih i dronskih napada, u kojima su stradali civilni objekti i infrastruktura.

Za sada nije objavljen zvaničan komentar druge strane u vezi sa ovim događajem. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iznesene od strane lokalnih vlasti. Spasilačke službe nastavljaju rad na terenu, dok su vlasti upozorile stanovništvo na mogućnost daljih napada.

Sukob između Rusije i Ukrajine traje više od četiri godine, a Kijev je više puta bio izložen napadima. NATO samit, koji počinje dan nakon ovog događaja, planiran je u Turskoj, gde se očekuje rasprava o daljoj podršci Ukrajini. Broj žrtava u dosadašnjem toku sukoba nastavlja da raste, dok se međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i humanitarni pristup u rešavanju posledica oružanih dejstava.

Italijanska premijerka reagovala na Trampove komentare, političari iz Italije izrazili podršku

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp uputio je novu javnu kritiku na račun italijanske premijerke Đorđe Meloni objavom njene fotografije na društvenim mrežama i komentarom da je “potrebna zabrana prilaska”, potvrđeno je iz diplomatskih izvora. Događaj se odnosi na period održavanja sastanka lidera G7 u francuskoj banji Evijan tokom juna, gde su Tramp i Meloni zajedno fotografisani.

Prema navodima Trampa u intervjuu, premijerka Meloni ga je zamolila da se fotografišu tokom zajedničkog susreta, što je izazvalo brojne negativne reakcije u Italiji. Tramp je rekao: “Molila me je da se slikam sa njom, bilo mi je žao. Verovatno je bila srećna zato što sam razgovarao sa njom.” Ova izjava naišla je na negodovanje Melonijeve i drugih italijanskih zvaničnika.

Premijerka Đorđa Meloni u svojoj izjavi poručila je Trampu da su njegovi stalni, ničim izazvani napadi besmisleni i dodala da njena popularnost u Italiji nije povećana zbog prijateljstva sa njim.

Povodom najnovije kritike Trampa, prvi se oglasio lider organizacije Azione, Karlo Kalenda, koji je putem društvenih mreža nazvao Trampa nasilnikom i izrazio punu solidarnost sa premijerkom Italije. Kalenda je naveo: “Tramp je podli, sitni nasilnik. Potpuna solidarnost sa premijerkom.”

Zvaničnih reakcija drugih institucija povodom ovog događaja za sada nema.

Ministarstvo informisanja Venecuele saopštilo najnoviji bilans, više od 17.000 ljudi ostalo bez doma

Broj poginulih u seriji razornih zemljotresa koji su pogodili Venecuelu porastao je na 3.342, saopštilo je Ministarstvo informisanja Venecuele. U saopštenju se navodi da je u nizu potresa povređeno 16.470 osoba, dok je više od 17.345 stanovnika ostalo bez krova nad glavom, prema zvaničnim informacijama.

Dva snažna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale pogodila su Venecuelu 24. juna u razmaku od 39 sekundi. Najteže su pogođeni priobalna država La Gvaira i glavni grad Karakas. Nakon glavnih potresa, zabeleženo je više od 600 naknadnih zemljotresa, uglavnom slabijeg intenziteta, među kojima je najjači izmeren na 4,6 stepeni Rihterove skale.

“Naša služba nastavlja sa spasilačkim i humanitarnim aktivnostima na pogođenim područjima. Svi resursi su mobilisani kako bi se pružila pomoć građanima”, navodi se u saopštenju Ministarstva informisanja Venecuele.

Nadležni organi nastavljaju sa procenom štete i pružanjem pomoći žrtvama. Prema poslednjim podacima, na terenu su angažovane spasilačke ekipe, a istraga o posledicama zemljotresa je u toku. Stanovništvo pogođenih područja apeluje na dodatnu pomoć zbog velikog broja ljudi koji su ostali bez smeštaja.

Zemljotresi ove jačine retko pogađaju Venecuelu, a posledice su ocenjene kao jedne od najtežih u poslednjih nekoliko decenija.