Sud u Parizu razmatra žalbu bivšeg predsednika Francuske, postupak traje do 3. juna

Žalbeni postupak protiv bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija počeo je danas pred Apelacionim sudom u Parizu, gde se razmatra njegova žalba na presudu kojom je osuđen na zatvorsku kaznu zbog finansiranja iz Libije. Sarkozi je stigao u zgradu suda oko 13.20 i odmah ušao u sudnicu, ne obraćajući se okupljenim novinarima.

U prvostepenom postupku, koji je okončan 25. septembra, Sarkozi je osuđen na pet godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra zbog navodnog primanja sredstava iz Libije tokom predsedničke kampanje 2007. godine. Prema navodima, bivši predsednik je 21.10.2025. odveden u pritvor pariskog zatvora Sante, gde je proveo 20 dana, da bi 10.11. iste godine bio pušten na slobodu i stavljen pod sudski nadzor.

Žalbeni postupak, prema najavama, trajaće do 3.6.2026. godine. U pitanju je politička i finansijska afera koja traje još od 2011. godine, a Sarkozi od početka procesa odlučno negira sve optužbe protiv sebe. “Svi navodi su neosnovani i osporavam ih od prvog dana”, izjavio je bivši predsednik tokom prethodnih ročišta.

Sud je najavio da će pažljivo razmotriti sve dokaze i svedočenja u ovom kompleksnom predmetu. Javnost i dalje prati razvoj događaja, dok bivši lider francuske desnice insistira na svojoj nevinosti.

Evropska komisija raspodeljuje pomoć za Siriju, Palestinu, Liban, Jordan i Egipat tokom 2026. godine

Evropska komisija donela je odluku o dodeli humanitarne pomoći u iznosu od 450 miliona evra zemljama Bliskog istoka, saopšteno je danas. Sredstva su namenjena Palestini, Libanu, Siriji, Jordanu i Egiptu i planiraju se za isplatu tokom 2026. godine, u cilju ublažavanja humanitarnih posledica u regionima pogođenim krizama.

Najveći deo pomoći, ukupno 210 miliona evra, biće usmeren ka Siriji, gde se, i više od godinu dana nakon promena vlasti, više od 16,5 miliona ljudi suočava sa nedostatkom osnovnih životnih sredstava. Poseban izazov predstavljaju milioni povratnika koji žive bez infrastrukture i izvora prihoda. Prema navodima iz Evropske komisije, pomoć će biti fokusirana na obezbeđivanje hrane, zdravstvene zaštite i obrazovanja dece.

Za Palestinu je opredeljeno 124 miliona evra, namenjenih za više od tri miliona ljudi u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali. U Gazi se stanovništvo suočava sa hroničnom neuhranjenošću i problemima u dopremanju pomoći. Sredstva će omogućiti nastavak rada humanitarnim partnerima na terenu.

Ostatak paketa biće raspodeljen Libanu, Jordanu i Egiptu, zemljama koje takođe trpe posledice regionalnih sukoba i humanitarnih kriza. Evropska komisija navodi da je humanitarno pravo u ovim državama pod posebnim pritiskom i da je pomoć neophodna za očuvanje osnovnih životnih uslova lokalnog stanovništva.

“Evropska unija ostaje posvećena podršci narodima Bliskog istoka u trenutku kada se veliki donatori povlače iz regiona”, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Savezne službe prate situaciju, najviše otkazanih letova u Njujorku i Bostonu tokom prolećnog raspusta

Snažan olujni talas pogodio je Sjedinjene Američke Države i doveo do otkazivanja ukupno 1.800 letova širom zemlje od jutarnjih sati, prema podacima federalnih vlasti. Poremećaji su zabeleženi na više aerodroma, posebno u Njujorku, Bostonu, Čikagu, Atlanti i Hjustonu.

Najveći broj otkazanih letova registrovan je na njujorškim aerodromima La Gvardija (149) i Džon F. Kenedi (88), dok je sa aerodroma Boston Logan otkazano 63 leta, a sa Njuark Liberti aerodroma 27, navodi se u saopštenju službi za nadzor aviosaobraćaja.

Oluja je poremetila aviosaobraćaj u periodu prolećnog raspusta, kada je povećana potražnja i broj putnika, zbog čega su mnogi građani bili primorani da traže alternativne načine putovanja.

Zvaničnici ističu da je istočna obala SAD jedan od najprometnijih vazduhoplovnih koridora na svetu, te da ovakvi poremećaji mogu brzo uticati na celu nacionalnu mrežu aviosaobraćaja.

“Nastavljamo da pratimo situaciju i koordiniramo aktivnosti sa aerodromima kako bi se posledice oluje što pre sanirale”, saopšteno je iz nadležnih službi.