Organizovane provere širom zemlje usmerene su na testiranje kapaciteta regrutacije i vojnih resursa, bez zvanične odluke o mobilizaciji.

Ruska Federacija sprovodi nacionalne vežbe mobilizacione pripravnosti radi provere logistike i regrutacije, prema saopštenju zapadnih obaveštajnih službi. Ove opsežne aktivnosti organizovane su širom zemlje sa ciljem da se proveri mogućnost prihvata, smeštaja i opremanja većeg broja regruta u slučaju novog talasa mobilizacije. Zasad nije doneta zvanična odluka o pokretanju nove mobilizacije, ali su pripreme u toku.

U izveštaju se navodi da su tokom jula visoki vojni oficiri iz Sankt Peterburga otputovali u Kalinjingradsku oblast gde su nadgledali simulacije i planiranje mobilizacionih procedura. Ove provere nisu ograničene samo na ovu eksklavu, već se sprovode i u drugim regionima kako bi vojna infrastruktura bila spremna za eventualnu odluku o masovnom pozivanju građana.

Problemi sa popunom ljudstva na frontu

Pored logističkih pitanja, razlog za ovakve vežbe jesu i problemi sa popunom ljudstva na ratištima. Visoki gubici ugrožavaju operativne sposobnosti ruskih snaga, što dodatno motiviše vojne planere da provere funkcionisanje sistema mobilizacije. U međuvremenu, prema dostupnim informacijama, smanjen je broj dobrovoljaca, pa vojska pokušava da održi tempo regrutacije kroz unapređenje organizacije.

S druge strane, unutar ruske javnosti već neko vreme kruže glasine o mogućem novom talasu pozivanja, što je izazvalo povećanu zabrinutost i interesovanje za opcije napuštanja zemlje. Ipak, zvanične vlasti nastavljaju da demantuju planove o velikom masovnom pozivanju vojnih obveznika.

Tok priprema i potencijalne posledice

Iako su nacionalne vežbe mobilizacione pripravnosti radi provere logistike i regrutacije u punom jeku, zapadni izvori procenjuju da je malo verovatno da će nova mobilizacija biti objavljena pre završetka parlamentarnih izbora. Analitičari smatraju da bi svaka odluka o mobilizaciji mogla uticati na odnos snaga na frontu tek u kasnijim fazama sukoba.

Uprkos sveobuhvatnim proverama, Kremlj još uvek nije doneo zvaničnu odluku o pokretanju novog talasa mobilizacije. Zvaničnici ističu da je vojni sistem spreman za eventualne izazove, dok vlasti i dalje negiraju postojanje konkretnih planova za masovno pozivanje građana. Ove aktivnosti, prema analitičarima, služe pre svega za održavanje pripravnosti i pravovremeno reagovanje u slučaju potrebe.

Obaveštajne službe sve češće angažuju amatere i lokalne mreže za nadzor, sabotaže i političku represiju

Prema novoj analizi Međunarodnog instituta za strateške studije, obaveštajne službe Rusije, Irana i Kine sve više koriste amaterske posrednike i lokalne kriminalne mreže za obavljanje zadataka nadzora, sabotaže i političke represije širom Evrope. Ovaj trend, koji stručnjaci nazivaju „ekonomija tezgarenja“, podrazumeva regrutaciju ranjivih pojedinaca, maloletnika i pripadnika podzemlja za jednokratne zadatke putem digitalnih aplikacija kao što je Telegram. Fenomen digitalni plaćenici i ‘ekonomija tezgarenja’ postao je centralna strategija u situaciji kada je klasično delovanje obaveštajaca u Evropi gotovo onemogućeno.

Digitalni plaćenici i ‘ekonomija tezgarenja’ menja način delovanja

Eskalacija ratnih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku značajno je povećala potražnju za uslugama digitalnih plaćenika i ‘ekonomija tezgarenja’. Tradicionalni obaveštajci pod diplomatskom zaštitom povučeni su u matične zemlje, a profesionalne operacije sada se vode na daljinu. Masovna proterivanja ruskih operativaca iz diplomatskih misija širom Evrope od 2018. do 2022. godine, kao i razbijanje mreža „ilegalaca“, naterali su države da promene taktiku. Slično se dogodilo i kineskom Ministarstvu državne bezbednosti, koje je nakon hapšenja svog oficira u Belgiji i SAD 2018. godine prešlo na daljinsko upravljanje posrednicima.

Ovakav pristup omogućava državama da zvanično negiraju učešće i izbegnu gubitak obučenog kadra. Istovremeno, angažovanje amatera značajno smanjuje troškove i rizike po profesionalce, ali donosi nove izazove zbog nestabilnosti i nepredvidivosti posrednika.

Primeri i posledice regrutacije digitalnih plaćenika

Prema navodima iz analize, posledice angažovanja digitalnih plaćenika i ‘ekonomija tezgarenja’ već su vidljive u više evropskih zemalja. U Velikoj Britaniji, u junu 2026. godine, dvojica muškaraca osuđena su zbog pokušaja paljenja imovine i vozila povezanih sa bivšim premijerom Kirom Starmerom, nakon što su regrutovani preko Telegrama od strane lica povezanog sa ruskom vladom. U Ukrajini je tokom jedne godine optuženo preko 1.100 ljudi za terorizam i sabotažu u korist Rusije, a oko 20 odsto njih bili su maloletnici.

Iran koristi organizacije kao što je Pokret islamskih drugova desnice za regrutaciju mreža radi napada i likvidacija širom Evrope. S druge strane, kineski slučajevi iz juna 2026. pokazuju da neki posrednici podugovaraju sopstvene zadatke, što dodatno umanjuje kontrolu državnih službi nad operacijama.

Rizici i izazovi za evropske bezbednosne službe

Oslanjanje na amatere povećava rizik od fatalnih grešaka i nepredvidivih eskalacija. Za razliku od obučenih oficira, amateri često postupaju nesmotreno i bez čvrste komandne strukture. U Švedskoj je u februaru 2025. godine maloletnik angažovan od strane IMCR-a pogrešnim identifikovanjem mete usmrtio neplaniranu osobu.

Pored toga, evropski bezbednosni i pravosudni organi, posebno u Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji, suočavaju se sa pritiskom da prate i neutralizuju sve veći broj pojedinaca koji se lako i brzo regrutuju putem interneta. Kao rezultat toga, neutralizacija pojedinačnog operativca više ne znači prestanak pretnje, jer se novi akteri brzo pojavljuju.

Na kraju, stručnjaci upoređuju ovu taktičku metodologiju sa upotrebom jeftinih dronova samoubica u ratnim zonama, ističući da digitalni plaćenici i ‘ekonomija tezgarenja’ predstavljaju ozbiljan izazov za bezbednost Evrope.

Deklaracija u Kijevu potvrđuje podršku nezavisnosti Ukrajine i najavljuje pooštravanje sankcija Rusiji

Lideri Ukrajine i nordijsko-baltičkih zemalja NB8 potpisali su u Kijevu zajedničku deklaraciju povodom Dana državne zastave Ukrajine i godišnjice obnove nezavisnosti. Tom prilikom, zemlje NB8 još jednom su istakle svoju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, naglašavajući da nikada neće priznati rusku aneksiju ukrajinskih teritorija.

Podrška Ukrajini i osuda ruske agresije

Potpisnice su jasno izrazile osudu ruske agresije, kao i napada na civile i civilnu infrastrukturu. U deklaraciji se ističe zahtev da rusko rukovodstvo preuzme punu odgovornost za ratne zločine i štetu nastalu usled sukoba. Takođe, poziva se na nastavak istraživanja mogućnosti da se zamrznuta ruska imovina koristi u korist Ukrajine. Pored toga, naglašena je hitna potreba za povratkom prisilno premeštene i nezakonito deportovane ukrajinske dece.

Napredak prema EU i NATO integracijama

Lideri NB8 istakli su podršku brzom napretku Ukrajine ka članstvu u Evropskoj uniji. Prema deklaraciji, poseban akcenat stavljen je na otvaranje svih preostalih pregovaračkih klastera tokom septembra i oktobra 2026. godine. Pored toga, izražena je posvećenost da Ukrajina zauzme svoje mesto u NATO savezu, ocenjujući da je ukrajinska bezbednost deo ukupne evropske i transatlantske stabilnosti.

Vojna saradnja i energetska bezbednost

Deklaracija najavljuje dalje širenje zajedničke proizvodnje naoružanja i investicija u ukrajinsku namensku industriju. Poseban fokus stavljen je na razvoj dronova, sistema protivvazdušne odbrane, opreme za elektronsko ratovanje i municije. Prema saopštenju, evropski i nacionalni finansijski mehanizmi koristiće se za povećanje kapaciteta. Osim toga, naglašena je potreba za zaštitom i obnovom energetske infrastrukture kako Rusija ne bi mogla koristiti predstojeću zimu kao sredstvo pritiska.

Sankcije i posleratna obnova

Zemlje NB8 najavile su pooštravanje sankcija protiv Rusije, sa ciljem smanjenja prihoda od energenata i suzbijanja zaobilaženja sankcija preko trećih zemalja. Dodatno, biće preduzete mere za neutralisanje delovanja ruske takozvane „flote u senci“. Na kraju, potvrđena je posvećenost posleratnoj obnovi Ukrajine, dok je učešće na Konferenciji o obnovi Ukrajine u Talinu 2027. godine označeno kao ključni korak za mobilizaciju međunarodne podrške i investicija.