Federalni sud potvrdio odluku zvaničnika Arizone, navodeći da zahtev Ministarstva pravde nije u skladu sa zakonom

Savezni sud u Sjedinjenim Američkim Državama odbacio je u utorak tužbu Ministarstva pravde kojom se tražio pristup podacima o biračima u saveznoj državi Arizona. Odluku je donela sudija Susan Brnovich, navodeći da Zakon o građanskim pravima iz 1960. godine ne daje Ministarstvu pravde ovlašćenje da zahteva birački spisak na nivou cele države.

Sudija je istakla da je u pitanju pravno, a ne političko pitanje, te da se ovde odlučuje da li državni tužilac ima pravo na pristup biračkom spisku prema Zakonu, a ne da li bi to pravo trebalo da postoji. U ovim postupcima, Arizona je zastupala interese svojih građana, dok su državni sekretar Adrian Fontes i državni tužilac Kris Mayes zajedničkim saopštenjem pozdravili presudu. U saopštenju su naveli da podaci koje je tražilo Ministarstvo pravde sadrže osetljive lične informacije miliona birača u Arizoni. Zvaničnici Arizone su istakli da je njihova odluka da odbiju zahtev Ministarstva pravde bila ispravna i da je sudska odluka potvrdila taj stav. Dodali su i da će nastaviti da štite privatnost birača u Arizoni od, kako su naveli, federalnog prekoračenja ovlašćenja.

Ministarstvo pravde je prošlog leta zatražilo od državnog sekretara Fontesa spisak birača Arizone, sa obrazloženjem da želi da proveri usklađenost države sa federalnim zakonima o registraciji i glasanju, uključujući Zakon o nacionalnoj registraciji birača i Zakon o pomoći pri glasanju. Kasnije je Ministarstvo pravde dodatno pojasnilo razloge svog zahteva.

Ova sudska odluka predstavlja šesti slučaj u kojem je Ministarstvo pravde izgubilo pravnu bitku za pristup biračkim podacima na nivou saveznih država, nakon sličnih presuda u Kaliforniji, Oregonu, Mičigenu, Masačusetsu i Rod Ajlendu. U trenutku objavljivanja, Ministarstvo pravde nije izdalo zvaničan komentar na presudu.

Odluka dolazi u vreme kada se pitanje zaštite ličnih podataka birača i transparentnosti izbornih procesa nalazi u žiži pažnje širom Sjedinjenih Država. Pravni stručnjaci ističu da postoje različita tumačenja zakonskih ovlašćenja saveznih i državnih institucija u vezi sa pristupom izbornim podacima. Sudski procesi ovog tipa mogu imati uticaja na buduće odnose između saveznih i državnih institucija kada je reč o sprovođenju izbornih zakona i zaštiti privatnosti građana.

Izvori navode da je tokom događaja u Vašingtonu metak možda pogodio mobilni telefon u džepu zaštitnog prsluka službenika, istraga je u toku

Prema navodima izvora upoznatih sa slučajem, tokom večeri dopisnika u Vašingtonu došlo je do incidenta u kojem je, kako se sumnja, ispaljeni hitac pogodio mobilni telefon koji se nalazio u džepu zaštitnog prsluka jednog policijskog službenika. Incident se dogodio na drugom spratu zgrade, gde je osumnjičeni, prema saznanjima, prolazio pored detektora za metal u trenutku kada je zapucano.

Izvori su naveli da je navodni napadač trčao punom brzinom u trenutku kada je prešao pored sigurnosnih kontrolnih tačaka. U tom trenutku je ispaljen hitac, koji je, prema preliminarnim informacijama, pogodio policajca, ali je metak, kako se pretpostavlja, pre svega udario u mobilni telefon koji se nalazio u džepu zaštitnog prsluka. Nije objavljeno da li je službenik zadobio povrede, niti su saopšteni detalji o njegovom zdravstvenom stanju.

Zvanični organi trenutno sprovode istragu o okolnostima incidenta i nastoje da utvrde kompletan tok događaja. Do sada nije potvrđeno da li je oružje kojim je pucano legalno posedovano, niti su objavljene informacije o motivima ili identitetu osumnjičenog lica. Takođe, nije iznet podatak o tome da li je uhapšena neka osoba u vezi sa ovim događajem.

Veče dopisnika tradicionalno okuplja predstavnike medija i državnih institucija, kao i zvaničnike iz različitih sektora. Bezbednosne mere na događaju su bile pojačane, uključujući upotrebu detektora za metal i prisustvo policijskih službenika na više punktova. Istraga obuhvata i pregled snimaka sa sigurnosnih kamera, kao i svedočenja prisutnih na licu mesta.

Do trenutka objavljivanja ovog izveštaja, zvanične potvrde o motivima, identitetu osumnjičenog ili eventualnim povredama nisu dostupne. Nadležne vlasti su apelovale na javnost da sačeka završetak istrage i da se uzdrži od širenja nepotvrđenih informacija.

Ovakvi incidenti podsećaju na značaj bezbednosnih procedura na javnim događajima sa velikim brojem učesnika. Dalja saopštenja očekuju se nakon što istraga bude zaključena.

Bezbednosni incident zabeležen na događaju, potvrđeno prisustvo zvaničnika, motivi napadača još uvek nisu poznati

Na godišnjoj večeri Udruženja dopisnika iz Bele kuće u Vašingtonu, održanoj 25. aprila 2026. godine, došlo je do pucnjave tokom koje su prisutni zvaničnici i gosti bili evakuisani iz balske sale hotela Vašington Hilton. Robert F. Kenedi mlađi, sekretar za zdravlje i ljudske resurse, bio je među prisutnima kada su se začuli pucnji, potvrđuju izvori sa lica mesta. Bezbednosni tim je odmah reagovao, štiteći zvaničnike i organizujući hitnu evakuaciju kroz servisne hodnike objekta.

Zvaničnici navode da motivi osumnjičenog Kola Tomasa Alena, koji je uhapšen nakon incidenta, za sada nisu poznati. Nadležni organi nastavljaju istragu i prikupljanje informacija o razlozima pucnjave, a detalji o eventualnim žrtvama ili povređenima nisu saopšteni u trenutku pisanja izveštaja. Incident je izazvao poređenja sa periodom kasnih 1960-ih i 1970-ih godina, kada su politički nasilni incidenti i atentati značajno uticali na američku političku scenu.

Robert F. Kenedi mlađi je sin Roberta F. Kenedija, koji je 1968. godine ubijen u hotelskoj balskoj sali u Los Anđelesu. Ova istorijska paralela dodatno je naglasila zabrinutost javnosti zbog ponovnog pojavljivanja nasilja u političkom kontekstu.

Uprkos brzoj reakciji obezbeđenja i preduzetim merama za zaštitu prisutnih, događaj je ukazao na aktuelnu zabrinutost zbog bezbednosti javnih skupova na kojima učestvuju najviši zvaničnici. Prema izjavama iz istrage, biće potrebne dodatne provere i analize kako bi se utvrdili svi faktori koji su doveli do incidenta.

Zvanične institucije nisu iznele dodatne podatke o stepenu ranjavanja ili broju pogođenih lica. Javnost i dalje očekuje detaljnije informacije nakon završetka preliminarne istrage. Ovaj događaj je ocenjen kao podsećanje na period političke nestabilnosti u Sjedinjenim Američkim Državama iz prethodnih decenija, što dodatno podstiče diskusiju o merama bezbednosti na javnim događajima.