Bivša potpredsednica izjavila da još nije donela odluku, naglašava iskustvo i aktuelne izazove

Bivša potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država Kamala Haris izjavila je u petak u Njujorku da razmišlja o mogućnosti kandidature za predsedničke izbore 2028. godine. Haris je ovu izjavu dala tokom konferencije Nacionalne akcione mreže, odgovarajući na pitanje o svojim političkim planovima. Tom prilikom, istakla je svoje prethodno iskustvo na mestu potpredsednice i blizinu procesu donošenja odluka u Beloj kući.

“Moguće je. Razmišljam o tome”, navela je Haris u odgovoru na pitanje vodećeg na događaju. Dodala je da je četiri godine provela kao potpredsednica, navodeći da je imala priliku da neposredno učestvuje u radu najviših institucija izvršne vlasti SAD, uključujući brojne sastanke u Ovalnom kabinetu i Sobu za krizne situacije. Haris je naglasila da je tokom poslednje godine putovala širom zemlje, posebno u južnim državama, i da je uverena da postoje pitanja koja, prema njenom mišljenju, zahtevaju promene.

Haris je 2024. godine bila kandidat Demokratske stranke za predsednika, nakon što je preuzela tu poziciju od tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena. Na tim izborima poražena je od Donalda Trampa. Pre toga, 2020. godine pokušala je da osvoji predsedničku nominaciju Demokratske stranke, ali nije uspela, nakon čega je izabrana za potpredsedničkog kandidata uz Bajdena.

Nakon izbornog ciklusa 2024, Haris je bila manje prisutna u javnosti, a prethodne godine javno je saopštila da neće učestvovati u trci za guvernera Kalifornije. Ova odluka podstakla je nagađanja među analitičarima o njenim budućim ambicijama na saveznom nivou, posebno u kontekstu mogućih predsedničkih izbora 2028. godine.

Njen eventualni ulazak u trku za predsedničku nominaciju mogao bi uticati na političku dinamiku unutar Demokratske stranke, ali za sada nije iznela konkretne planove niti najavila formiranje izbornog štaba. Analitičari ukazuju da bi Haris, kao bivša potpredsednica i bivši kandidat, imala značajno iskustvo i prepoznatljivost u budućim predizbornim procesima. Događaj u Njujorku okupio je više potencijalnih kandidata Demokratske stranke, što ukazuje na ranu fazu priprema za naredni izborni ciklus.

Sastanak na zatvorenim vratima održan u Vašingtonu, tema bili sajber bezbednost i potencijalne pretnje prema izvorima

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel i sekretar trezora Skot Besent održali su ove nedelje sastanak sa direktorima vodećih američkih banaka, saopštili su izvori upoznati sa događajem. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata u sedištu američkog trezora u Vašingtonu, a glavna tema bila je procena sajber bezbednosnih rizika koje donosi najnoviji veštački inteligentni model kompanije Anthropic, poznat kao Mythos.

Prema navodima izvora, među pozvanim učesnicima bio je i direktor JPMorgan Chase Džejmi Dajmon, koji nije prisustvovao sastanku. Razgovor je usledio nakon što je kompanija Anthropic, poznata po razvoju AI čatbota Claude, najavila formiranje projekta sa nekoliko velikih tehnoloških kompanija, uključujući Amazon, Apple i Nvidia, sa ciljem da se Mythos koristi za jačanje odbrambenih kapaciteta u oblasti sajber bezbednosti.

Anthropic je izjavio da neće široko plasirati Mythos model zbog njegovih naprednih mogućnosti, koje su, prema navodima kompanije, otkrile ranjivosti u vodećim operativnim sistemima i internet pretraživačima. “Uzimajući u obzir brzinu razvoja veštačke inteligencije, uskoro bi slične mogućnosti mogle postati dostupne i onima koji nisu posvećeni bezbednom korišćenju”, navedeno je u zvaničnom saopštenju kompanije Anthropic.

Kompanija je objavila da je pokrenula inicijativu pod nazivom Project Glasswing, koju opisuje kao pokušaj da se AI modeli koriste za zaštitu protiv sajber pretnji. Anthropic je istakao da je projekat usmeren na upotrebu naprednih AI alata u odbrambene svrhe.

Administracija SAD je još tokom 2023. godine identifikovala napredne AI tehnologije kao potencijalni faktor rizika za stabilnost finansijskog sistema. Tema korišćenja veštačke inteligencije u finansijskom sektoru i njeni potencijalni uticaji na ekonomiju i nacionalnu bezbednost postaju sve češće predmet razgovora među regulatorima i vodećim akterima industrije.

Zvanično nije saopšteno više detalja o zaključcima sa sastanka niti o mogućim konkretnim merama koje bi mogle biti preduzete kao rezultat ovih razgovora.

Američko ministarstvo pravde saopštilo je da optužbe protiv Brajana Kola mlađeg nisu pokrivene predsedničkim pomilovanjem povezanim sa događajima od 6. januara 2021.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država izjavilo je da optužbe protiv Brajana Kola mlađeg, koji je optužen za postavljanje eksplozivnih naprava u blizini sedišta Republikanske i Demokratske nacionalne komisije u Vašingtonu uoči događaja 6. januara 2021. godine, nisu obuhvaćene predsedničkim pomilovanjem koje je izdato u vezi sa neredima u Kapitolu. Ova informacija izneta je u zvaničnim sudskim dokumentima, gde je Ministarstvo pravde osporilo zahtev odbrane da se optužbe protiv Kola odbace zbog navodnog pokrića predsedničkim pomilovanjem koje se odnosi na učesnike događaja od 6. januara.

Prema sudskim podnescima, pravni tim Brajana Kola tvrdio je da su optužbe protiv njega „neodvojivo i jasno vezane“ za događaje 6. januara i da bi stoga trebalo da budu odbačene. Odbrana se pozvala na ranije izjave federalnih tužilaca u kojima se navodi da je Kol tokom ispitivanja u Federalnom istražnom birou nakon hapšenja rekao da je putovao u Vašington kako bi prisustvovao protestu povezanim sa političkim dešavanjima nakon predsedničkih izbora 2020. godine.

Advokati optuženog naveli su da je, iako su eksplozivne naprave postavljene noć pre nereda u Kongresu, predsedničko pomilovanje koje se odnosi na učesnike 6. januara trebalo da obuhvati i njihovog klijenta. Ministarstvo pravde SAD je u odgovoru istaklo da predsedničko pomilovanje eksplicitno ne pokriva ponašanje za koje se Kol tereti.

U dokumentima se navodi da je predsednička proklamacija jasno ograničila primenu pomilovanja na određene kategorije lica i dela koja su direktno povezana sa događajima u Kapitolu, a ne na radnje koje su se dogodile ranije ili izvan užeg konteksta odobrenog pomilovanjem. Ministarstvo pravde je naglasilo da, prema njihovom tumačenju, optužbe protiv Kola spadaju van okvira pomenutog predsedničkog akta.

Sud još nije doneo konačnu odluku po ovom pitanju, a pravosudni proces protiv Brajana Kola se nastavlja. Ovaj slučaj deo je šireg pravnog odgovora na događaje u Vašingtonu 6. januara 2021. godine, tokom kojih je došlo do napada na zgradu Kongresa. Ministarstvo pravde nastavlja da procesuira pojedince za različite radnje povezane sa tim događajem, uz napomenu da svaki slučaj procenjuje zasebno prema činjenicama i primenljivim pravnim aktima.