Planirano ispitivanje hiperzvučnog sistema Avangard nije izvedeno, iako su sve pripreme bile završene i oblasti zatvorene.

Planirano probno lansiranje ruske hiperzvučne rakete Avangard sa poligona Dombarovski u Orenburškoj oblasti, koje je trebalo da se održi između 3. i 5. septembra, izostalo je iz nepoznatih razloga. Iako su oblasti duž projektovane putanje projektila ka poligonu Kura na Kamčatki unapred bile zatvorene za saobraćaj, a stanovnici Tjumenske oblasti dobili zvanična upozorenja o mogućnosti pada krhotina, najavljeno testiranje rakete Avangard nije realizovano, prema saopštenju.

Ovaj izostanak probnog lansiranja baca dodatno svetlo na aktuelne izazove sa kojima se suočava ruski program strategijskog naoružanja. Poslednje uspešno lansiranje sistema Avangard zabeleženo je u decembru 2018. godine, kada je predsednik Vladimir Putin javno predstavio ovaj sistem kao oružje bez presedana, ističući njegovu mogućnost da dostigne brzine do 27 maha. Međutim, u poslednjih sedam godina nije bilo novih potvrđenih testova, iako je Avangard zvanično uveden u upotrebu u okviru ruskih strateških snaga.

Zašto je testiranje rakete Avangard izostalo?

Iako je najava uključivala opsežne bezbednosne mere duž cele planirane putanje, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora i upozorenja stanovnicima, lansiranje hiperzvučne rakete Avangard sa lokacije Dombarovski nije izvedeno. Zvanični razlozi za otkazivanje nisu saopšteni, a prema procenama, ovaj neuspeh pokreće značajna pitanja o operativnoj spremnosti i pouzdanosti ruskih naprednih balističkih sistema.

Pre svega, stručna javnost ističe da je svaki ovakav proces izuzetno složen i povezan sa brojnim tehničkim i logističkim izazovima. Ipak, otkazivanje najavljenog testiranja, naročito nakon što su sve bezbednosne procedure sprovedene, ukazuje na moguće tehničke ili organizacione poteškoće koje zahtevaju dodatnu analizu.

Avangard u ruskoj strategiji: domet, broj i značaj

Sistem Avangard, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, zvanično je uveden u operativnu upotrebu i procenjuje se da Rusija raspolaže sa ukupno 12 ovih sistema, sa dometom od oko 10.000 kilometara. Iako je Avangard zamisljen kao ključni deo strategijskog odvraćanja, poslednji javno potvrđen test dogodio se još 2018. godine.

Otkazivanje opsežno pripremanog testa, posebno u trenutku kada su sve bezbednosne mere bile primenjene, otvara ozbiljna pitanja o tehničkoj spremnosti i održavanju ovog sistema. S druge strane, stručnjaci naglašavaju da su u pitanju izuzetno kompleksni projekti i da slične situacije nisu retkost ni u drugim državama koje razvijaju napredno strategijsko naoružanje.

Kakve su implikacije za ruski odbrambeni program?

Neuspeh testiranja rakete Avangard ponovo pokreće debatu o pouzdanosti i održivosti sličnih sistema u realnim uslovima. Ipak, ruske vlasti u zvaničnim saopštenjima naglašavaju da je Avangard i dalje deo operativnog arsenala. U međuvremenu, međunarodni posmatrači nastavljaju da prate situaciju, posebno imajući u vidu značaj hiperzvučnog naoružanja za globalnu ravnotežu snaga.

U zaključku, izostanak najavljenog testiranja hiperzvučnog sistema Avangard pokazuje kompleksnost razvoja ovakvih tehnologija. Pored toga, testiranje rakete Avangard ostaje tema od velikog značaja za analitičare i stručnu javnost, s obzirom na to da će dalji razvoj događaja imati uticaj na procenu ruskih strategijskih kapaciteta.

Bivši britanski premijer reagovao na napad u blizini Poljske i apelovao na Zapad da zamrznutu rusku imovinu preda Ukrajini.

Oštra reakcija bivšeg britanskog premijera Boris Džonson usledila je nakon što je izveden napad na stacionarnu ukrajinsku lokomotivu u blizini poljske granice. Ovaj napad ponovo je skrenuo pažnju na napad nadomak poljske granice i izazvao raspravu o bezbednosti ukrajinske saobraćajne infrastrukture. Džonson je istakao da su napadi na železnice deo šire strategije koja pogađa ključnu logistiku Ukrajine. On je podsetio da je od početka sukoba više od 1.700 radnika ukrajinskih železnica izgubilo život, naglašavajući ozbiljnost situacije.

Džonson je svoju reakciju dodatno usmerio na međunarodnu zajednicu, posebno na zemlje Zapada. Istakao je da napad nadomak poljske granice šalje jasnu poruku o pokušaju opstrukcije transportnih koridora između Ukrajine i teritorije NATO-a. Prema njegovim rečima, zaštita železničkih čvorišta postaje prioritet, zbog čega je pozvao na bržu isporuku sistema protivvazdušne odbrane. Na taj način, kako je naveo, može se smanjiti rizik za civile i radnike u saobraćajnoj infrastrukturi.

Predlog za predaju zamrznute ruske imovine

Centralna poruka koju je Džonson izneo tiče se potrebe da Zapad pređe sa pukog zamrzavanja na potpunu konfiskaciju ruske državne imovine. On je naveo da se više od 140 milijardi evra nalazi blokirano u belgijskim bankama, a još oko 10 milijardi funti u Londonu. Prema njegovom mišljenju, sredstva iz tih fondova trebalo bi direktno da budu upotrebljena za jačanje odbrane i obnovu Ukrajine.

Takođe, Džonson je pozvao britansku vladu da preuzme liderstvo u ovom procesu i pokaže odlučnost. Prema njegovom tumačenju, ovakav korak poslao bi snažan signal solidarnosti sa Ukrajinom i pokazao da međunarodna zajednica ne pristaje na udare po civilnoj infrastrukturi.

Važnost podrške Zapada i otpornost Ukrajine

Nakon trodnevne posete Kijevu, Džonson je izjavio da je pobeda Ukrajine nesporna kada se uzme u obzir otpornost stanovništva i vojske. Ipak, naglasio je da brzina okončanja sukoba zavisi isključivo od spremnosti saveznika da pruže odgovarajuću podršku. “Naša odgovornost je da se zamrznuta sredstva usmere u pravcu koji će omogućiti obnovu i zaštitu Ukrajine”, poručio je Džonson.

Osim toga, prema njegovoj izjavi, udari na položaje u blizini granice sa Poljskom pokazuju koliko su transportni koridori važni za održavanje veza sa Zapadom. On je stoga ponovo pozvao na međunarodnu solidarnost i konkretne mere koje prevazilaze dosadašnje sankcije.

Odjek i mogući naredni koraci

Apel Borisa Džonsona mogao bi imati uticaja na rasprave unutar evropskih i britanskih institucija. Međutim, prelazak sa zamrzavanja na konfiskaciju imovine zahtevaće dodatne pravne i političke korake. U međuvremenu, napad nadomak poljske granice ostaje simbol šireg bezbednosnog izazova za Ukrajinu i njene partnere. Takođe, Džonsonova poruka o potrebi za bržom i odlučnijom podrškom može uticati na dalji tok međunarodnih razgovora o pomoći Ukrajini.

Zvanični izveštaj ukrajinskog Centra za strateške komunikacije osporava tvrdnje o oduzimanju hramova i iznosi podatke o 740 uništenih verskih objekata.

Najnoviji izveštaj Centra za strateške komunikacije Ukrajine (STRATCOM) ističe hibridni rat i propagandu kroz razotkrivanje ruskih mitova o progonu crkve. Ta tema je aktuelna od 2022. godine i izaziva pažnju javnosti kako u Ukrajini, tako i van njenih granica. Prema podacima centra, tvrdnje o prisilnom oduzimanju do 2.000 hramova Ukrajinske pravoslavne crkve šire se bez nezavisnih izvora, metodologije ili terenskih dokaza.

Zvaničnici iz Ruske Federacije, poput specijalnog predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Mihaila Leontijeva, izneli su procene koje su kasnije plasirane u javnost kao utvrđene činjenice. Ipak, prema saopštenju STRATCOM-a, ruski državni mediji nisu potkrepili te informacije proverljivim dokazima. Na taj način, narativ o progonu vernika i sveštenstva postaje deo šire strategije u sklopu hibridnog rata i propagande.

Šta pokazuju podaci o uništenim verskim objektima

U izveštaju STRATCOM-a ističe se da je tokom četiri godine invazije punog obima na teritoriji Ukrajine zabeleženo više od 740 oštećenih ili potpuno uništenih verskih objekata. Ovaj podatak svedoči o razmerama štete koja je nastala usled oružanih dejstava. Važno je naglasiti da čak 395 uništenih objekata pripada upravo Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, što dodatno komplikuje propagandne tvrdnje o navodnom progonu iste crkve.

Osim toga, STRATCOM navodi da je eksploatacija verskih tema standardni mehanizam u hibridnim operacijama. Instrumentalizacija religije koristi se za mobilizaciju domaćeg mnjenja i destabilizaciju unutrašnje situacije u zemlji. Prelazak sa stvarnih posledica invazije na plasiranje neproverenih informacija o progonu crkve zapravo prikriva razmere uništavanja verske baštine.

Propagandni narativi i ciljevi

Plasiranjem brojeva o navodno oduzetim hramovima, ruski propagandni aparat stvara privid sistematskog verskog progona. Međutim, prema izveštaju STRATCOM-a, takve tvrdnje nemaju potvrdu na terenu. S druge strane, podaci o 740 uništenih verskih objekata, uključujući i one Ukrajinske pravoslavne crkve, pokazuju suprotnu sliku od one koju propagira ruska strana.

Na kraju, ukrajinski Centar za strateške komunikacije naglašava važnost proveravanja izvora i činjenica kada je reč o osetljivim temama kao što su hibridni rat i propaganda. Ovaj slučaj pokazuje koliko je ključno razlikovati zvanične podatke od narativa koji se koriste za ostvarivanje političkih ili propagandnih ciljeva.