Pitanje oporezivanja Trampovih kripto prihoda izazvalo pažnju, zvanične potvrde izostaju, detalji vlasništva nepoznati

Finansijska dokumentacija predsednika Donalda Trampa otkrila je da je ostvario prihode od 1,4 milijarde dolara iz različitih ulaganja u kriptovalute nakon povratka na funkciju. Ova informacija pokrenula je pitanje visine poreskih obaveza koje proističu iz tih prihoda. Prema navodima računovođa sa iskustvom u oporezivanju kriptovaluta, veruje se da bi Tramp na taj iznos mogao da plati najmanje 250 miliona dolara poreza.

Više poreskih stručnjaka izjavilo je da bi ukupna poreza obaveza mogla biti znatno niža, ali precizna procena nije moguća zbog ograničene javne dostupnosti podataka o strukturi vlasništva kompanija koje drže te prihode. Za razliku od prethodnih predsednika, Tramp ne objavljuje javno svoje poreske prijave, što dodatno otežava uvid u njegove finansijske obaveze prema državi.

Profesor prava Omri Marian, koji se bavi oporezivanjem kriptovaluta, izjavio je da je teško utvrditi krajnje korisnike i benefite zbog zatvorenosti informacija o korporativnim entitetima. Marian je naglasio da bez transparentnosti nije moguće proceniti da li su prihodi ostvareni lično ili preko različitih poslovnih subjekata.

Predstavnici Bele kuće nisu odgovorili na pitanja o tome da li je Tramp platio porez na ovu vrstu prihoda, da li je oporezivanje izvršeno kao na lični dohodak ili kroz poslovne entitete, kao ni da li su eventualni poslovni gubici korišćeni za umanjenje poreske osnovice.

Analize poreskih stručnjaka pokazuju da bi, ukoliko bi čitav iznos bio oporezovan po maksimalnoj federalnoj stopi za pojedince, Tramp imao obavezu da uplati oko 518 miliona dolara na ime poreza, ne računajući moguće olakšice i odbitke. Međutim, eksperti ističu da konačan iznos može značajno odstupati u zavisnosti od načina prijavljivanja prihoda i mogućih poreskih odbitaka.

Američka poreska služba (IRS) navodi da se prihodi od kriptovaluta tretiraju kao oporezivi događaji i da ih je potrebno prijaviti kao deo ukupnog oporezivog dohotka. U nedostatku javno dostupnih podataka o Trampovim poreskim prijavama, nije moguće potvrditi ni iznos poreza ni način na koji su ti prihodi prijavljeni.

Pitanje oporezivanja prihoda iz kripto sektora ostaje tema rasprave među stručnjacima i javnošću, dok su detalji o vlasničkoj strukturi i poreskim obavezama bivšeg predsednika i dalje nepoznati.

Korisnici podneli kolektivnu tužbu u Njujorku, tvrdeći da nisu dobili ulaznice za fudbalski turnir i traže nadoknadu

Korisnici platforme StubHub podneli su kolektivnu tužbu saveznom sudu na Menhetnu, navodeći da su ostali bez kupljenih ulaznica za aktuelno Svetsko prvenstvo u fudbalu. Tužba je podneta 2. jula 2026. godine, a u njoj se navodi da je više kupaca platilo značajne sume putem StubHub-a za ulaznice na različite utakmice, ali da im iste nisu isporučene. Prema navodima u tužbi, jedna stanovnica Kalifornije platila je ukupno 1.905 dolara za tri ulaznice za utakmicu na stadionu SoFi u Los Anđelesu 18. juna, ali je kasnije obaveštena da je narudžbina otkazana. U tužbi se tvrdi da je time prekršen ugovor sa korisnicima, odnosno sopstvena pravila poslovanja platforme StubHub.

Još jedan podnosilac tužbe naveo je da je izdvojio skoro 3.000 dolara za dve ulaznice za utakmicu između Meksika i Južne Koreje, ali da su i njegove ulaznice otkazane. Iako je ovaj korisnik povratio iznos za ulaznice, prema tužbi mu nisu nadoknađeni putni troškovi povezani sa odlaskom na utakmicu.

U tekstu tužbe se ističe da su potrošači, usled velike potražnje i visokih cena, bili izloženi riziku od neregularnosti na tržištu sekundarne prodaje ulaznica. Zastupnici korisnika traže odštetu u iznosu od najmanje 5 miliona dolara.

Mnogi navijači su se okrenuli sekundarnim platformama kao što je StubHub, kako bi došli do ulaznica koje su prvobitno kupili drugi navijači od organizatora turnira, Međunarodne fudbalske federacije (FIFA). Samo ulaznice kupljene direktno od FIFA garantuju autentičnost, dok je prodaja preko trećih strana ograničena, prema navodima iz tužbe.

Takođe, u tužbi se navodi da StubHub nije zvanično ovlašćen za prodaju ulaznica za Svetsko prvenstvo i da nije ispunio svoju ‘FanProtect’ garanciju, kojom platforma obećava autentičnost i isporuku ulaznica. Podnosioci tužbe tvrde da je StubHub pogrešno predstavljao svoju poziciju na tržištu i nije ispoštovao sopstvene obaveze prema korisnicima.

Do trenutka objavljivanja, kompanija StubHub nije dala zvaničan komentar na navode iz tužbe. Slučaj će u narednom periodu razmatrati nadležni sud.

Apelacioni sud u Parizu uskoro odlučuje o kazni, Le Pen insistira na slobodnom vođenju kampanje

Liderka krajnje desnice u Francuskoj, Marin Le Pen (57), izjavila je da se neće kandidovati na predsedničkim izborima ukoliko bude morala da nosi elektronsku nanogvicu, kako je saopšteno. Ova izjava usledila je pred odluku Apelacionog suda u Parizu, koja se očekuje u utorak, a koja može potvrditi raniju presudu o zloupotrebi sredstava Evropske unije.

U martu 2025. godine sud u Parizu proglasio je Le Pen i više članova njene stranke Nacionalno okupljanje krivim za preusmeravanje novca Evropskog parlamenta namenjenog za zapošljavanje saradnika, u periodu od 2004. do 2016. godine. Prema toj presudi, deo sredstava korišćen je za osobe koje su radile za stranku, a ne za parlamentarne poslove, što je dovelo do izricanja petogodišnje zabrane obavljanja izabranih javnih funkcija i dve godine kućnog pritvora uz elektronski nadzor.

Le Pen je u intervjuu istakla da će se kandidovati samo ako joj bude omogućeno slobodno vođenje kampanje. “Ako mi bude dozvoljeno da budem kandidat, ali mi bude onemogućeno da slobodno vodim kampanju, onda je jasno da to neće biti moguće”, navela je Le Pen. Na dodatno pitanje da li bi elektronska nanogvica bila ključna prepreka, odgovorila je: “Ne mogu da zavisim od sudije koji bi mi odobravao da održim predizborni skup ili da obiđem pijacu”.

Ukoliko presuda bude potvrđena, Le Pen bi mogla da dobije zabranu kandidature, obavezu nošenja elektronske nanogvice ili obe sankcije. Najavila je da će, u slučaju zabrane, iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva, uključujući žalbu Kasacionom sudu Francuske, koji proverava pravilnu primenu zakona. Očekuje se da bi taj postupak mogao trajati oko šest meseci.

Predsednički izbori u Francuskoj zakazani su za 18. april (prvi krug) i 2. maj (drugi krug) 2027. godine. Le Pen se smatra jednim od glavnih favorita za naslednika aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, a u slučaju njene nemogućnosti kandidature, kandidat Nacionalnog okupljanja najverovatnije bi bio Žordan Bardela. Govoreći o odnosu sa Bardelom, Le Pen je naglasila: “Mi se međusobno dopunjujemo. Verujem da posedujem određeno iskustvo, dok Žordan ima neverovatnu energiju i dinamiku. On donosi snagu i polet svoje mladosti”.