Američki predsednik najavio privremeno odlaganje napada, iransko ministarstvo spoljnih poslova odbacuje tvrdnje o razgovorima

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u ponedeljak da je naložio odlaganje svih planiranih vojnih udara na energetske objekte u Iranu, nakon kako je naveo, “veoma dobrih i produktivnih razgovora” prethodnih dana u vezi sa ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova saopštio je, međutim, da takvi razgovori nisu vođeni ni direktno ni indirektno sa Sjedinjenim Državama.

Prema objavi američkog predsednika na društvenim mrežama, svim relevantnim odeljenjima naloženo je da odlože moguće vojne udare na iransku energetsku infrastrukturu na period od pet dana, s napomenom da će dalji koraci zavisiti od ishoda aktuelnih sastanaka i razgovora. On je naveo da se nada pozitivnom ishodu trenutnih diplomatskih napora.

Iran je zvanično odbacio tvrdnje o pregovorima. Predstavnik iranskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je za državne medije da nije bilo bilo kakve komunikacije sa Sjedinjenim Državama, niti direktno niti posredstvom trećih strana. “Nema razgovora ni u jednoj formi”, navodi se u zvaničnom saopštenju iranske strane.

Američki predsednik je tokom intervjua za američke medije izneo da je poslednji razgovor održan prethodne večeri, uz prisustvo specijalnog izaslanika i njegovog savetnika. Prema njegovim navodima, iranska strana navodno pokazuje želju za postizanjem dogovora, ali iranski zvaničnici odbacuju te tvrdnje, naglašavajući da ne postoje nikakvi zvanični ili nezvanični kontakti.

Trenutna situacija oko Ormuskog moreuza, jednog od ključnih pomorskih prolaza za svetsku trgovinu energentima, izaziva zabrinutost međunarodne zajednice zbog potencijalne eskalacije sukoba u regionu. Prethodnih nedelja zabeležene su tenzije između Sjedinjenih Država i Irana, uključujući i najave mogućih vojnih operacija.

Dosadašnji diplomatski pokušaji između dve države uglavnom su se odvijali putem posrednika, dok direktni pregovori nisu potvrđeni. Analitičari ocenjuju da bi svaka odluka o vojnoj akciji ili njenom odlaganju mogla imati značajne posledice po stabilnost u Persijskom zalivu i šire.

Obe strane ostaju pri svojim stavovima: SAD najavljuju mogućnost vojnog odgovora u zavisnosti od razvoja događaja, dok Iran negira postojanje bilo kakvih razgovora i poziva na poštovanje svog suvereniteta. Nezavisno nije moguće potvrditi navode o potencijalnim dogovorima ili aktivnostima u vezi sa otvaranjem Ormuskog moreuza.

Američke vlasti potvrdile angažovanje ICE agenata na više aerodroma, duge čekalne linije zabeležene tokom vikenda

Američka služba za imigraciju i carine (ICE) rasporedila je agente na nekoliko velikih aerodroma u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je došlo do nestašice osoblja Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA) usled delimičnog gašenja saveznih institucija. Ova mera je preduzeta nakon što su brojni TSA službenici ili napustili posao ili se nisu pojavili na radnim mestima, što je rezultiralo formiranjem izuzetno dugih redova na kontrolnim punktovima.

Prema informacijama koje su izneli novinari na terenu, ICE agenti su u ponedeljak, 23. marta 2026. godine, viđeni na međunarodnim aerodromima Hartsfield-Jackson u Atlanti, John F. Kennedy u Njujorku i O’Hare u Čikagu. Njihovo prisustvo je zabeleženo na ulazima i u prostorima ispred sigurnosnih tačaka, gde su patrolirali i nadgledali situaciju među putnicima.

Tokom vikenda, dugi redovi putnika formirani su na nekoliko aerodroma, među kojima su oni u Njujorku i Nju Orleansu, a kolone su se protezale sve do parking zona. Do ovih problema došlo je nakon što je veliki broj TSA službenika, usled neisplaćene zarade tokom trajanja delimičnog zatvaranja državnih institucija, odlučio da ne dođe na posao ili je podneo ostavku. Prema navodima američkih vlasti, samo u subotu više od 11,5% zaposlenih na nacionalnom nivou nije bilo prisutno na radnom mestu, što je najviši procenat izostanaka od početka aktuelnog štrajka.

ICE agenti su, prema izveštajima, raspoređeni sa ciljem da pomognu u održavanju reda i bezbednosti tokom povećanog broja putnika i ograničenih kapaciteta TSA osoblja. Nisu objavljeni podaci o dodatnim merama kontrole ili eventualnim promenama u procedurama bezbednosne provere na aerodromima. Zvaničnici nisu iznosili procene o trajanju ove mere niti su dali komentare o planovima za vraćanje normalnog režima rada.

Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada delimično gašenje američke vlade utiče na funkcionisanje više saveznih agencija, uključujući one odgovorne za bezbednost saobraćaja i imigraciju. Službe apeliraju na putnike da planiraju dodatno vreme za prolazak kroz sigurnosne provere i da prate zvanična saopštenja o eventualnim promenama u radu aerodroma.

Nezavisni izvori nisu izveštavali o incidentima ili narušavanju reda tokom angažovanja ICE agenata. Američke vlasti nastavljaju da prate situaciju i prilagođavaju mere u skladu sa potrebama na terenu.

Sud odlučuje o zakonitosti brojenja glasačkih listića poslatih do izbornog dana, dok pojedine države menjaju pravila

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država razmatra danas spor koji se odnosi na to da li savezni zakon sprečava države da broje poštanske glasačke listiće koji su poslati do dana izbora, ali su primljeni nakon tog datuma. Predmet pred sudom tiče se zakona države Misisipi, kao i sličnih propisa u još 13 američkih saveznih država, i njihovog odnosa prema federalnim pravilima koja određuju izborni dan kao prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru određene godine.

Rasprava na Vrhovnom sudu dolazi u trenutku kada pojedine političke stranke zagovaraju promene u načinu glasanja, dok se odluka očekuje nekoliko meseci pre novembarskih kongresnih izbora. Sve američke savezne države zahtevaju da glasački listići budu popunjeni i poslati do izbornog dana. Međutim, 14 država i Distrikt Kolumbija dozvoljavaju tzv. “period tolerancije”, tokom kojeg listići koji su poslati do izbornog dana mogu biti uvaženi ako stignu nakon tog datuma. Takođe, 29 država i Distrikt Kolumbija omogućavaju da određeni broj vojnih i inostranih listića bude ubačen u brojanje čak i kada pristignu posle izbornog dana.

Prošle godine, četiri savezne države — Kanzas, Severna Dakota, Ohajo i Juta — izmenile su svoja pravila i sada zahtevaju da svi poštanski glasački listići budu primljeni do izbornog dana kako bi bili validni. Predmet pred Vrhovnim sudom odnosi se na zakon Misisipija koji dopušta da se listići primljeni do pet dana nakon izbora broje, pod uslovom da su poslati do izbornog dana. U 2024. godini, Republikanski nacionalni komitet, republikanska partija Misisipija i Libertarijanska partija te države pokrenuli su pravne postupke kojima osporavaju ovakvo tumačenje zakona.

Sud će razmotriti da li ovakvi periodi tolerancije predstavljaju suprotnost federalnom zakonu koji određuje tačan datum održavanja izbora. Prema podacima Nacionalne konferencije državnih zakonodavstava, pravila o prihvatanju poštanskih listića razlikuju se među državama, što je dovelo do pokretanja ovog slučaja pred najvišim sudom u zemlji. Očekuje se da će odluka Vrhovnog suda imati uticaj na buduće izborne procese, posebno u državama koje dozvoljavaju kasni prijem poštanskih glasačkih listića.