Sud u Oslu izrekao presudu, potvrđena kazna zatvora, odbrana najavila mogućnost žalbe

Marius Borg Hoiby, najstariji sin norveške princeze Mete-Marite, osuđen je na četiri godine zatvora nakon što ga je sud u Oslu proglasio krivim za dva slučaja silovanja i još 32 druga krivična dela. Presuda je izrečena u ponedeljak, a potvrđena je i obaveza isplate odštete žrtvama.

Hoiby je, prema navodima suda, proglašen krivim za dva od četiri slučaja silovanja za koja je bio optužen, dok je u preostala dva slučaja oslobođen. Pored toga, osuđen je i za nasilje i zlostavljanje u bliskim odnosima. U presudi je navedeno da je Hoiby, star 29 godina, bio optužen za seksualno zlostavljanje četiri žene koje su u trenutku dela spavale ili bile nesposobne za otpor, u periodu od 2018. do 2024. godine.

Ukupno je bio suočen sa 40 tačaka optužnice, uključujući i blaža krivična dela kao što su fizički napad, krivična dela povezana sa drogama i kršenje zabrane prilaska. Hoiby je negirao optužbe za silovanje, ali je priznao krivicu za deo manje teških dela.

Tužilaštvo je tražilo kaznu od sedam godina i sedam meseci zatvora, dok je odbrana tvrdila da Hoiby treba da bude oslobođen optužbi za silovanje i da, u slučaju presude, kazna ne bi trebalo da bude duža od 18 meseci za dela koja je priznao. Odbrana je nakon izricanja presude najavila mogućnost žalbe na deo presude koji se odnosi na silovanje. “Prirodno je da razmotrimo žalbu na ozbiljne optužbe za koje je osuđen, a koje nije priznao”, izjavila je advokatica Ellen Holager Andenes.

Sudski proces trajao je šest nedelja i završen je u martu. Presuda još nije pravosnažna i Hoiby ima pravo na žalbu. Prilikom izricanja presude, Hoiby nije bio prisutan u sudnici iz zdravstvenih razloga, već je izricanje pratio putem video linka iz zatvora.

Tužilac je izjavio da presuda pokazuje da niko nije iznad zakona, bez obzira na porodične veze. Ovo suđenje izazvalo je značajnu pažnju javnosti u Norveškoj, s obzirom na vezu optuženog sa kraljevskom porodicom.

Prema zvaničnoj dokumentaciji, predsednik SAD prijavio je više hiljada transakcija u periodu od januara do marta 2026.

Prema podacima iz finansijske dokumentacije objavljene u maju, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp prijavio je veliki broj transakcija na berzi u svoje ime tokom prvog kvartala 2026. godine. Kako je navedeno u izveštaju, Trumpovi investicioni računi su u periodu od 6. januara do 30. marta 2026. ostvarili ukupno 3.642 transakcije, što predstavlja prosečno oko 63 trgovanja po radnom danu.

Prema analizi dostavljenih podataka, realizovane su 2.346 kupovine i 1.296 prodaja hartija od vrednosti, a vrednost kupovina bila je procenjena u rasponu od 126 do 399 miliona američkih dolara, dok su prodaje bile u obimu od 86 do 296 miliona dolara. Ukupno je trgovano akcijama i fondovima više od 1.000 različitih kompanija.

Značajan deo transakcija odnosio se na firme koje imaju poslovne odnose sa saveznom vladom SAD, što je izazvalo reakcije pojedinih političkih aktera i stručnjaka za etiku. Neki su izneli tvrdnje o mogućim sukobima interesa i potencijalnim zloupotrebama, dok je organizacija Trump, prema javno dostupnim informacijama, navela da portfeljom upravljaju nezavisni finansijski savetnici, bez uticaja samog predsednika ili članova njegove porodice.

Objavljeni podaci omogućavaju uvid u sve pojedinačne transakcije, uključujući datume, vrste trgovanja, nazive kompanija, sektore i procenjene iznose. Među zabeleženim trgovačkim aktivnostima izdvojeni su i značajni datumi: 7. januara, kada je prijavljen incident pod nazivom “Madurova racija”, 20. februara, kada je Vrhovni sud SAD doneo odluku o carinama, i 28. februara, kada je počeo rat u Iranu.

Kretanje broja transakcija po nedeljama pokazuje varijacije, a aktivnosti su evidentirane i tokom dana kada su se dešavali važni događaji na međunarodnoj sceni. Detaljna tabela omogućava korisnicima da pretraže ili filtriraju sve prijavljene trgovine po kompaniji, sektoru ili vrednosti.

U trenutku objave, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde detalje u vezi sa eventualnim uticajem trgovanja na političke odluke ili vođenje državnih poslova. Dokumentacija i podaci su dostupni javnosti radi transparentnosti i dalje analize.

Prema navodima iz zvaničnih saopštenja, predsednik i članovi njegove porodice nisu imali direktan uvid niti su donosili odluke o navedenim investicijama, već su one bile poverene eksternim savetnicima. Povodom iznetih tvrdnji o mogućim sukobima interesa, nije bilo dodatnih zvaničnih komentara u trenutku izveštavanja.

Zvanični podaci ukazuju na intenzivnu aktivnost na investicionim računima predsednika, obim trgovanja izazvao pažnju stručne javnosti

Zvanični izveštaji pokazuju da su investicioni računi predsednika Sjedinjenih Američkih Država u prva tri meseca godine zabeležili više od 3.600 transakcija na berzi. Prema dostupnim podacima, ukupna vrednost trgovine iznosila je između 212 miliona i 695 miliona američkih dolara u akcijama i drugim hartijama od vrednosti.

Analiza ovih izveštaja ukazuje na značajan obim aktivnosti na računima koji su povezani sa predsednikom. Ovakav broj i vrednost transakcija su retko zabeleženi kod aktuelnih šefova država, što je privuklo pažnju finansijske i političke javnosti u zemlji. Zvaničnici su naveli da sve transakcije podležu propisima i da su prijavljene u skladu sa zahtevima za finansijsko izveštavanje.

Prema navodima iz izveštaja, transakcije su uključivale kupovinu i prodaju različitih hartija od vrednosti, uključujući akcije velikih kompanija. Nije precizirano da li je predsednik lično donosio odluke o pojedinačnim transakcijama ili su one izvršene od strane profesionalnih menadžera imovine.

U izveštajima se navodi da su svi potezi sa investicionih računa obavljeni u periodu od tri meseca i da su dostupni javnosti kroz zvanične kanale. Nije objavljeno da li su ove aktivnosti imale uticaj na vrednost tržišta ili na šire ekonomske pokazatelje.

Predstavnici finansijskog sektora komentarisali su da je ovakav nivo trgovanja neuobičajen za aktuelne predsednike, dok su iz kabineta predsednika naveli da su sve aktivnosti u skladu sa važećim zakonima i regulativama. U saopštenju se ističe da predsednik nije uključen u svakodnevno upravljanje portfoliom i da se svi poslovi vode profesionalno, prema standardima industrije.

Ovakvi izveštaji redovno se objavljuju kako bi se osigurala transparentnost finansijskih aktivnosti javnih funkcionera. Organi nadležni za nadzor finansijskog ponašanja državnih zvaničnika naveli su da će nastaviti da prate i proveravaju sve transakcije, kako bi se obezbedila usklađenost sa zakonom.

Ovo je jedna u nizu javno dostupnih informacija o finansijskim aktivnostima predsednika i drugih visokih državnih zvaničnika, što je deo standardne prakse u Sjedinjenim Američkim Državama.