Svet

Međunarodni olimpijski komitet usvojio nova pravila u vezi sa učešćem sportistkinja

Međunarodni olimpijski komitet potvrdio izmene koje regulišu učešće transrodnih sportistkinja, nova pravila važe od Igara u Los Anđelesu 2028. godine

Published

4 hours ago

March 26, 2026

vesti

pexels-photo-35996015

Međunarodni olimpijski komitet potvrdio izmene koje regulišu učešće transrodnih sportistkinja, nova pravila važe od Igara u Los Anđelesu 2028. godine

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) objavio je novu politiku u vezi sa učešćem transrodnih žena u ženskim disciplinama na Olimpijskim igrama. Ova odluka, doneta nakon sastanka izvršnog odbora, predviđa da pravo nastupa u ženskim kategorijama imaju isključivo osobe koje su rođene kao žene, što će biti utvrđeno obaveznim genetskim testom koji se sprovodi jednom tokom karijere sportistkinje.

Nova pravila MOK-a stupaju na snagu od Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine. Zvanično saopštenje Komiteta navodi da je cilj ove politike zaštita fer takmičenja, bezbednosti i integriteta ženskih sportskih disciplina. MOK je naglasio da se nova pravila ne primenjuju retroaktivno i da ne važe za amaterske ili rekreativne sportske programe.

Prema dostupnim podacima, nije poznato koliko transrodnih žena trenutno učestvuje na olimpijskom nivou. Nije zabeleženo učešće transrodnih žena na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, dok je na Igrama u Tokiju 2021. nastupila dizačica tegova Laurel Hubbard, ali nije osvojila medalju.

Dodatno, nova politika MOK-a obuhvata i sportistkinje sa medicinskim stanjima poznatim kao razlike u polnom razvoju (DSD), među kojima su i pojedine višestruke olimpijske šampionke, kao što je Caster Semenya. Pravila predviđaju posebne uslove za njihovo učešće u ženskim disciplinama.

MOK je saopštio da je cilj jasno definisanje pravila na globalnom nivou, umesto dosadašnje prakse gde su međunarodne sportske federacije samostalno donosile odluke o učešću transrodnih sportistkinja i takmičarki sa DSD. U zvaničnom dokumentu Komiteta navodi se da je pravo na bavljenje sportom osnovno ljudsko pravo, ali i da je neophodno očuvati ravnopravnost i bezbednost u ženskim kategorijama.

Ova odluka dolazi nakon što su određene zemlje donele slične nacionalne politike koje regulišu učešće transrodnih žena u ženskim sportovima. MOK je naglasio da će nova pravila važiti isključivo za olimpijska takmičenja i događaje pod njegovom organizacijom. U saopštenju je istaknuto da će svi sportisti i sportistkinje imati pravo žalbe na odluke vezane za njihovu podobnost.

U širem kontekstu, rasprava o učešću transrodnih osoba u sportu traje godinama, a pojedinačne sportske federacije imale su različite pristupe ovoj temi. Odluka MOK-a predstavlja pokušaj uvođenja ujednačenih pravila na najvišem sportskom nivou.

Povezano

Up Next

EU zvaničnica navodi saradnju Rusije i Irana u razmeni obaveštajnih podataka

Ne propustite

Više od 100 dnevnih temperaturnih rekorda očekuje se do kraja nedelje u SAD

Pročitaj još

Click to comment

Svet

Četvoro poginulih u saobraćajnoj nesreći u okrugu Njamc u Rumuniji

Policija sprovodi istragu, povređena beba i još dve osobe prebačene u bolnicu

Published

32 seconds ago

March 26, 2026

vesti

Policija sprovodi istragu, povređena beba i još dve osobe prebačene u bolnicu

Četiri osobe poginule su, a tri povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 30.06.2024. oko 19 časova na putu koji povezuje Pjatra Njamc sa Vaslujem u okrugu Njamc, Rumunija, saopštili su policijski izvori. Među povređenima je i petomesečna beba, koja je preživela zahvaljujući tome što ju je zaštitilo telo njene majke.

Do nesreće je došlo kada je 38-godišnji vozač izvršio zabranjeno preticanje i direktno udario u automobil kojim je upravljao 20-godišnji mladić. Zbog siline sudara, oba automobila su uništena, a jedan od njih se zapalio dok je drugi sleteo sa puta.

Kako je izjavila portparolka lokalne službe za vanredne situacije, odmah je proglašen “crveni plan intervencije” i na lice mesta su upućene dodatne ekipe. “Nakon udara, šest osoba je ostalo zarobljeno. Jedan automobil se zapalio, a drugi je sleteo sa puta”, navela je portparolka.

U nesreći su život izgubila oba vozača i dve žene. Povređene su još tri osobe, uključujući petomesečnu bebu i sedamnaestogodišnjeg maloletnika, koji su prevezeni u bolnicu, dok će dete zbog težine povreda biti transportovano u specijalizovanu ustanovu u glavnom gradu. Među povređenima je i 68-godišnja žena, koja je jedina samostalno izašla iz vozila pre dolaska spasilačkih ekipa.

Prema rečima predstavnika saobraćajne službe okruga Njamc, ovo je najteža saobraćajna nesreća u poslednje tri godine u toj oblasti. Zvaničnici su apelovali na vozače da poštuju saobraćajne propise, posebno u vezi s preticanjem i brzinom kretanja.

“S obzirom na razmere događaja i veliki broj žrtava, snage i sredstva za intervenciju su dopunjene dodatnim ljudstvom i opremom”, saopštila je portparolka službe za vanredne situacije.

Pročitaj još

Svet

Predlog o obaveznoj ličnoj identifikaciji za glasanje nije prošao u Senatu

Senat odbio amandman o foto-identifikaciji za birače; rasprava o izbornom zakonu i dalje traje, saopštili zvaničnici

Published

25 minutes ago

March 26, 2026

vesti

Senat odbio amandman o foto-identifikaciji za birače; rasprava o izbornom zakonu i dalje traje, saopštili zvaničnici

Amandman kojim bi se uveo zahtev za ličnu foto-identifikaciju prilikom glasanja nije usvojen u američkom Senatu 26. marta 2026. godine. Rasprava je vođena tokom razmatranja izbornog zakona poznatog kao SAVE America Act. Prema zvaničnim informacijama, Senat je odbio amandman sa 53 glasa za i 47 protiv, što nije bilo dovoljno da se dostigne prag od 60 glasova potrebnih za njegovo usvajanje.

Predlog je podneo senator Džon Hjasted iz Ohaja, a njime su kao validni dokumenti za identifikaciju predviđeni vozačka dozvola, državna lična karta, pasoš, vojna ili plemenska identifikacija. Prema navodima predlagača, ovakvi dokumenti su već široko korišćeni u svakodnevnom životu građana SAD.

Senat je razmatrao amandman u sklopu višenedeljne debate o širem izbornom zakonu, koji predviđa i obaveznu proveru državljanstva prilikom registracije za glasanje i određene oblike lične identifikacije na biračkom mestu. Iako je predsednik Donald Tramp pozvao republikanske članove Senata da pronađu način za usvajanje zakona, nije postignut konsenzus potreban za njegovo izglasavanje.

Vođa demokrata u Senatu Čak Šumer izjavio je tokom rasprave da bi predloženi amandman uveo najstrože jedinstveno pravilo za identifikaciju birača na saveznom nivou u SAD, ukidajući postojeće različite regulative u 50 saveznih država. On je ocenio da bi takvo rešenje predstavljalo “previše restriktivan, jedinstveni pristup” za sve savezne izbore.

Republikanski senatori, uključujući Džona Tun-a iz Južne Dakote, istakli su da su predloženi identifikacioni dokumenti oni koje građani već poseduju i svakodnevno koriste. Prema njihovim navodima, cilj amandmana je jačanje poverenja u izborni proces kroz standardizovanu proveru identiteta.

Debata o izbornom zakonu nastavlja se u Senatu, dok trenutni predlozi nisu dobili potrebnu podršku za usvajanje. Glasanje o amandmanu deo je šire rasprave o reformi izbornog sistema u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pročitaj još

Svet

Sporazum o deljenju podataka iz biračkih spiskova između američkih institucija u završnoj fazi

Izvori iz pravosudnih organa navode da je dogovor blizu, podaci bi mogli biti korišćeni u istragama imigracije i kriminala

Published

25 minutes ago

March 26, 2026

vesti

Izvori iz pravosudnih organa navode da je dogovor blizu, podaci bi mogli biti korišćeni u istragama imigracije i kriminala

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država i Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS) nalaze se u završnoj fazi pregovora o sporazumu kojim bi federalne institucije dobile mogućnost korišćenja poverljivih podataka iz državnih biračkih spiskova. Prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, cilj ovog dogovora je da se omogući korišćenje informacija iz registra birača u okviru istraga vezanih za imigraciju i krivična dela.

Prikupljanje podataka o biračima od strane Ministarstva pravde predmet je sudskih postupaka u više saveznih država, a do sada sudovima nisu predočeni detalji planiranog deljenja podataka. Pomenuti podaci su u nadležnosti Odeljenja za građanska prava Ministarstva pravde, a pristup bi, prema izvorima, trebalo da ima i Služba za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE), deo Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Ova saradnja bi bila deo napora za proveru eventualnog neovlašćenog upisa ili glasanja stranih državljana u prethodnim izbornim ciklusima.

Tačan način razmene podataka još uvek nije poznat, ali izvori navode mogućnost uspostavljanja sistema u kojem bi zvaničnici mogli upućivati upite i vršiti upoređivanje podataka iz biračkih spiskova sa bazama podataka DHS-a o statusu stranaca. Formalni zahtev za pristup podacima očekuje se od strane zvaničnika ICE-a, navodi se u izveštajima.

Predstavnici Ministarstva pravde istakli su da su posvećeni obezbeđivanju transparentnosti i zakonitosti izbornog procesa. U izjavama datim za javnost, navodi se da su preduzete mere za zaštitu integriteta izbora i da se posebna pažnja poklanja poštovanju relevantnih zakonskih procedura.

Sporazum je još uvek u fazi finalizacije i nije poznato kada bi mogao biti zvanično potpisan. Detalji o obimu i načinu korišćenja podataka, kao i o zaštiti privatnosti građana, nisu javno objavljeni. U više saveznih država, prikupljanje i deljenje ovih podataka izazvalo je pravne izazove i javnu debatu o zaštiti ličnih informacija birača.

Pregovori između Ministarstva pravde i Ministarstva za unutrašnju bezbednost deo su šireg okvira nastojanja da se obezbedi integritet izbornog procesa u Sjedinjenim Američkim Državama. Sagovornici iz institucija navode da će se u implementaciji sporazuma poštovati sve važeće zakonske odredbe i procedure.

Pročitaj još