Afričke zemlje investiraju u vojnu industriju, 21 država ima sopstvene satelite, dok je Južnoafrička Republika operativno koristila polovinu flote u 2024.

Afričke države sve više ulažu u domaću proizvodnju oružja, oslanjajući se na sopstvene kapacitete zbog izazova sa održavanjem uvezenih sistema i bezbednosnih pretnji. Maroko je u poslednjih nekoliko godina utrostručio izvoz naoružanja i postao jedan od regionalnih centara vojne proizvodnje, dok Nigerija godišnje proizvodi do 10.000 dronova, što potvrđuje rast tehnoloških ulaganja na kontinentu.

Nigerija je u avgustu prošle godine okupila 37 afričkih načelnika generalštaba radi zajedničkog razvoja lokalnih sigurnosnih kapaciteta. Tadašnji načelnik odbrane, Christopher Musa, pozvao je kolege da ulažu u sajber-odbranu, veštačku inteligenciju i domaću vojnu tehnologiju. Ova država je već razvila komandu za sajber-ratovanje, proširila proizvodnju lakog naoružanja i municije, te započela razvoj raketnih sistema i „pametne“ opreme za vojsku. Posebno se ističe u proizvodnji bespilotnih letelica, od lakih FPV dronova do borbenih sistema dugog dometa, pri čemu fabrika u Abudži može proizvesti do 10.000 jedinica godišnje.

Maroko je otišao najdalje u strategiji lokalizacije vojnih kapaciteta i poslednjih godina utrostručio izvoz naoružanja, što ga pozicionira kao lidera u regionu. Ukupno 21 afrička država poseduje sopstvene satelite, dok devet država proizvodi bespilotne letelice. Južnoafrička Republika, Kenija i Senegal primenjuju tehnologije kao što su 3D štampanje rezervnih delova i rojevi dronova za nadzor granica, sa ciljem smanjenja zavisnosti od stranih izvora.

Problemi sa uvezenim oružjem posebno su izraženi u državama kao što su Mali i Južnoafrička Republika. Mali je u poslednjih pet godina od Rusije redovno dobijao jurišne helikoptere, transportne i borbene avione, ali je flota brzo smanjena zbog nedostatka kapaciteta za održavanje — dva aviona Sukhoi Su-25 izgubljena su u nekoliko meseci, dok je od osam helikoptera Mil Mi-35M i Mil Mi-171 nakon godinu dana ostao operativan samo jedan. U Južnoafričkoj Republici, sredinom 2024. godine, operativno je bilo tek pola aviona Saab JAS 39 Gripen i sedam od 39 helikoptera Atlas Oryx, zbog nedostatka rezervnih delova i lošeg održavanja. Gana je imala problema sa mornaričkom flotom i zbog visokih troškova modernizacije.

Iako su ove inicijative pokazatelj jačanja kapaciteta i nezavisnosti, potpuna autonomija afričkih vojnih industrija još nije moguća, naročito u segmentima naprednih raketnih sistema, sofisticirane veštačke inteligencije, borbenih aviona i proizvodnje čipova i poluprovodnika. Neophodni su snažni institucionalni kapaciteti, regulatorni okviri i obrazovani kadrovi da bi inovacije dale prave rezultate, dok sajber-sigurnost, upravljanje podacima i etički standardi moraju pratiti tehnološki razvoj.

Prema ekonomskim analizama, sposobnost donošenja nezavisnih odbrambenih odluka smatra se ključnom za nacionalnu sigurnost, ali oslanjanje na međunarodna partnerstva ostaje neizbežno u visokotehnološkim segmentima.