Američki državljanin Reza Valizadeh uputio apel vlastima SAD, potvrđeno otežano zdravstveno stanje zatvorenika

Iranac i američki državljanin, novinar Reza Valizadeh, obratio se iz zatvora Evin u Teheranu, tražeći medicinsku pomoć za sebe i još nekoliko američkih pritvorenika. On je putem telefonskog poziva, čiji je snimak nedavno dostavljen međunarodnim medijima, apelovao na američku vladu da interveniše u vezi sa zdravstvenim uslovima u kojima se nalaze on i drugi američki građani u pritvoru.

Valizadeh je u dvominutnom snimku istakao da su on i još tri američka zatvorenika suočeni sa različitim zdravstvenim problemima, navodeći da su, prema njegovim rečima, “lišeni odgovarajuće medicinske nege”. Detalji o zdravstvenom stanju ostalih pritvorenika nisu mogli biti nezavisno potvrđeni, a međunarodni mediji nisu imali mogućnost da kontaktiraju druge osobe obuhvaćene Valizadehovim izjavama.

Prema dostupnim informacijama, komunikacija sa zatvorenim američkim državljanima bila je znatno otežana tokom prethodna tri meseca, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli vazdušne napade na ciljeve u Iranu. Iranske vlasti su tada uvele gotovo potpunu blokadu interneta, što je dodatno otežalo kontakt između pritvorenika i njihovih porodica, kao i pravnih zastupnika.

Snimak Valizadehovog poziva objavljen je nakon što su iranske vlasti prošle nedelje delimično ublažile restrikcije pristupa internetu, omogućivši da se poruka iz zatvora Evin prenese do međunarodne javnosti. Valizadeh je u obraćanju naveo da bi, prema njegovom mišljenju, američka vlada trebalo da zahteva od iranskih vlasti poboljšanje uslova pritvora i omogućavanje adekvatne medicinske pomoći.

Do objavljivanja ovog izveštaja, nije bilo zvaničnih komentara iranskih vlasti u vezi sa Valizadehovim navodima. Takođe, advokat novinara nije izdao saopštenje za javnost. Situacija u zatvoru Evin često je predmet pažnje međunarodnih organizacija za ljudska prava, koje izražavaju zabrinutost zbog uslova boravka pritvorenika, ali detalji o konkretnim slučajevima retko su dostupni javnosti.

Zatvor Evin u Teheranu poznat je po tome što se u njemu drže državljani više zemalja, uključujući i američke građane. U prethodnim godinama, različite međunarodne organizacije i vlade su pozivale na poboljšanje uslova i omogućavanje medicinske nege za strane državljane u iranskim zatvorima. Ova situacija dolazi u trenutku kada su diplomatski odnosi između Irana i Sjedinjenih Država i dalje napeti, a mogućnosti za direktan dijalog ograničene.

Sudija naveo gubitak ključnog dokaza kao razlog za obustavu postupka protiv kandidata, potvrđeno iz sudskih dokumenata

Sudija Specijalnog okružnog suda u Arkanzasu odbacio je optužnicu za ubistvo protiv muškarca koji je izabran za kandidata Republikanske partije za šerifa okruga Lonouk, dok je čekao suđenje u vezi sa smrtnim ishodom incidenta iz 2024. godine. Presuda je doneta nekoliko nedelja pre početka suđenja, a kao razlog je naveden nestanak memorijske kartice sa policijskog snimka, koji je mogao sadržati ključni dokaz o samom događaju.

Prema sudskim dokumentima, sudija Ralf Vilson mlađi zaključio je da je postupanje policije u ovom slučaju bilo takvo da opravdava odbacivanje optužnice. Memorijska kartica sa snimkom iz policijskog automobila, na kojoj je potencijalno bio zabeležen trenutak pucnjave, izgubljena je tokom istrage. Sudija je u obrazloženju naveo da je postupak organa gonjenja imao značajan uticaj na mogućnost vođenja pravičnog suđenja.

Optuženi, Aron Spenser, osvojio je nominaciju za kandidata za šerifa u martu, pobedivši aktuelnog šerifa, čija je kancelarija bila zadužena za njegovo hapšenje. Okrug Lonouk broji oko 76.000 stanovnika.

Advokati odbrane nisu poricali da je Spenser pucao na Majkla Foslera 2024. godine. U trenutku incidenta, Fosler je bio na slobodi uz kauciju, optužen za više seksualnih prestupa nad Spenserovom tada trinaestogodišnjom ćerkom. Sudska dokumentacija pokazuje da je Spenser te noći primetio da je njegova ćerka nestala, a zatim je pronašao u Foslerovom vozilu. Nakon što je prisilio vozilo da se zaustavi, došlo je do sukoba, nakon čega je Spenser pozvao hitne službe i prijavio da je pucao.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Spenser nameravao da izvrši ubistvo i da je mogao da kontaktira policiju tokom potere, dok je odbrana navela da je postupao u nameri da zaštiti svoje dete. Spenser se izjasnio da nije kriv, tvrdeći da je želeo da spreči opasnost po svoju ćerku.

Nakon odluke suda, Spenser je izjavio da je podrška zajednice bila značajna tokom trajanja procesa. “Komšije iz okruga Lonouk, ljudi iz cele Arkanzas, kao i oni koje nikada nisam upoznao, pružili su podršku i saosećanje našoj porodici,” naveo je Spenser u saopštenju.

Odluka suda dolazi u trenutku kada je javnost pokazala veliko interesovanje za slučaj, posebno zbog činjenice da je optuženi bio kandidat za lokalnu funkciju dok je protiv njega vođen krivični postupak. Slučaj je izazvao brojna reagovanja u zajednici, ali su sve relevantne procedure vođene prema važećim zakonskim okvirima. Dalji komentari zvaničnih organa povodom odluke nisu objavljeni.

Zvaničnici saopštili da je donet zakon o dodatnoj vojnoj i ekonomskoj pomoći Ukrajini, dok su pojedini republikanci podržali inicijativu

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 4. juna 2026. godine predlog zakona kojim se odobrava nova pomoć Ukrajini, nakon što je deo republikanskih poslanika podržao ovu meru zajedno sa demokratama. Zakon predviđa do 8 milijardi dolara vojnih zajmova Ukrajini, dodatnu pomoć za posleratnu obnovu i nove sankcije prema Rusiji, dok se takođe potvrđuje značaj Severnoatlantske alijanse (NATO).

Procedura kojom je zakon iznet na glasanje poznata je kao “discharge petition”, a pokrenuo ju je demokratski poslanik Gregory Meeks iz Njujorka pre skoro godinu dana. Ova procedura omogućava većini članova Predstavničkog doma da iznesu predlog zakona na glasanje, čak i ako ga rukovodstvo ne podržava. Ključni glas za upotpunjavanje potrebne većine dao je 13. maja 2026. godine nezavisni poslanik Kevin Kiley iz Kalifornije, koji sarađuje sa republikancima. Pored njega, petnaestak demokrata i dva republikanska poslanika takođe su podržali inicijativu.

U završnom glasanju, predlog zakona je usvojen sa 226 glasova za i 195 protiv. Prema dostupnim informacijama, više od deset republikanskih poslanika podržalo je zakon, dok je demokratska poslanica Ilhan Omar, iako je ranije potpisala peticiju, glasala protiv. Zakon, između ostalog, predviđa mogućnost odobravanja vojnih zajmova Ukrajini i pružanje pomoći za obnovu zemlje nakon sukoba, kao i uvođenje dodatnih sankcija protiv Rusije. Takođe, zakon potvrđuje važnost saradnje u okviru NATO.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prethodno je pozivao Sjedinjene Države na dodatnu podršku, posebno u trenutku kada, prema izveštajima međunarodnih medija, Rusija intenzivira napade na ukrajinsku teritoriju. Američki državni zvaničnici navode da je donošenje ovog zakona deo šire strategije podrške Ukrajini u sukobu koji traje od februara 2022. godine.

Odobravanje novog paketa pomoći dolazi nakon dužeg perioda političkih pregovora unutar Predstavničkog doma, gde su stavovi o obimu i načinu pomoći Ukrajini bili podeljeni između političkih partija. Prethodni pokušaji donošenja sličnih mera naišli su na otpor dela republikanskih poslanika, dok su demokrate u kontinuitetu podržavale pružanje pomoći Kijevu. Zakon sada ide na dalju proceduru u Senatu, gde se očekuje razmatranje i konačna odluka.

Međunarodni posmatrači navode da usvajanje ovog zakona ima značajne političke i bezbednosne posledice, kako za Ukrajinu, tako i za odnose Sjedinjenih Država sa evropskim partnerima i NATO savezom. Dalji razvoj situacije zavisiće od odluka zakonodavnih tela i reakcija na terenu.