Kompanija najavila obustavu letova ka Tivtu, Ljubljani i Rijeci, putnicima ponuđen povraćaj novca ili zamenski letovi

Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da će tokom predstojećeg leta otkazati ukupno 20.000 letova na kratkim relacijama, prvenstveno zbog značajnog poskupljenja avio-goriva. Odluka stupa na snagu usled dvostrukog porasta cene kerozina nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku, što je uzrokovalo otežanu proizvodnju i transport goriva širom regiona.

Najveći broj otkazanih letova odnosiće se na uslugu CityLine, a među destinacijama do kojih će privremeno biti obustavljeni letovi nalaze se i Tivat, Ljubljana i Rijeka. Na spisku su i Gdanjsk, Vroclav, Štutgart, Kork, Sibiu, Trondhajm i Heringsdorf. Lufthanza planira da ovom merom uštedi oko 40.000 tona goriva.

Kompanija je saopštila da će putnicima koji su već rezervisali karte biti vraćen novac ili će im, gde je moguće, biti ponuđeni alternativni letovi.

Međunarodna agencija za energiju upozorila je da postoji rizik od nedostatka mlaznog goriva u Evropi tokom narednih nedelja, dok Evropska unija prati stanje zaliha i proizvodnje kako bi sprečila poremećaje u avio-saobraćaju. Analitičari procenjuju da bi putnici trebalo da očekuju dalji rast cena karata, kao i mogućnost još više otkazanih letova ukoliko se krizna situacija nastavi.

Predsednica Meksika potvrdila da su poginuli američki agenti učestvovali u raciji, istraga o slučaju je u toku

Meksička predsednica Klaudija Šeinbaum izjavila je da meksička vojska nije bila upoznata sa prisustvom američkih agenata koji su stradali u saobraćajnoj nesreći tokom antinarkotičke operacije u pograničnoj državi Čivava. Incident se dogodio tokom racije na ilegalnu laboratoriju u planinskom području severnog Meksika, a federalne vlasti još uvek istražuju okolnosti ovog događaja.

Prema navodima Šeinbaum, vojska nije bila informisana o učešću stranih državljana u operaciji. „Evidentno je da vojska nije znala da u operaciji učestvuju lica koja nisu državljani Meksika… da su stranci bili deo akcije“, navela je predsednica na konferenciji za novinare, dodajući da je reč o ozbiljnom pitanju za meksičke institucije.

Zvanične informacije ukazuju da su dva američka državljana, za koje više izvora tvrdi da su bili zaposleni u američkoj obaveštajnoj agenciji, poginula zajedno sa dvojicom meksičkih službenika. Američka agencija nije komentarisala ove navode. Prema saopštenju meksičkih vlasti, stradali su prvi komandir Državne istražne agencije Pedro Román Oseguera Servantes i službenik Manuel Genaro Mendez Montes.

Pokrajinske vlasti potvrđuju da je konvoj od pet vozila, u kom su se nalazili pripadnici vojske i Državne istražne agencije, bio uključen u akciju protiv nelegalne proizvodnje narkotika. Laboratorije za proizvodnju metamfetamina pronađene su u planinskom području između Morelosa i Guachochija, saopštili su zvaničnici Čivave.

Prema informacijama iz istrage, američki agenti su imali status instruktora i obavljali su zadatke obuke u okviru zajedničkih aktivnosti dve zemlje. Ipak, ostaje nejasno u kom svojstvu su učestvovali u konkretnoj operaciji i da li je njihovo prisustvo bilo zvanično prijavljeno nadležnim organima Meksika.

Meksička federalna vlada istražuje da li je došlo do eventualnog kršenja zakona o nacionalnoj bezbednosti. Zvaničnici naglašavaju da je istraga u toku i da će dalje informacije biti objavljene po završetku prikupljanja relevantnih podataka.

Incident se odigrao u kontekstu dugotrajnog angažovanja meksičkih i američkih vlasti na suzbijanju krijumčarenja narkotika i ilegalne proizvodnje u pograničnim regionima. Ovakve operacije često uključuju saradnju između dve države, ali su incidenti sa stranim agentima retki i pokreću dodatna pitanja o koordinaciji i komunikaciji između bezbednosnih službi.

Za sada nije poznato da li će doći do promena u procedurama zajedničkih operacija, a vlasti obe zemlje nisu iznele dodatne detalje o eventualnim merama nakon ovog slučaja.

Zvaničnici potvrdili početak programa za regulisanje statusa, opozicija najavila protivljenje merama

Dugi redovi formirani su ispred registracionih centara u više gradova Španije nakon otvaranja prijava za novi program amnestije, kojim se neregistrovanim migrantima omogućava dobijanje legalnog statusa za boravak i rad u zemlji. Program je stupio na snagu ovog meseca, a prijave su otvorene u ponedeljak i trajaće do kraja juna. Prema zvaničnim informacijama, pravo na jednogodišnju obnovljivu boravišnu dozvolu imaju osobe koje mogu dokazati da su u Španiji boravile najmanje pet meseci i da nemaju krivični dosije.

Vlada Španije navodi da program može obuhvatiti oko 500.000 neregistrovanih migranata, ali procene o ukupnom broju osoba koje bi mogle aplicirati značajno variraju. Prema podacima španskog instituta Funcas, u zemlji bi moglo raditi oko 840.000 osoba bez regulisanog statusa. Nacionalni centar za imigraciju i granice (CNIF), koji funkcioniše u okviru španske nacionalne policije, procenjuje da se broj potencijalnih aplikanata kreće između 750.000 i milion.

Neregistrovani migranti u Španiji dolaze pretežno iz latinoameričkih zemalja, uključujući Kolumbiju i Venecuelu, ali su prisutne i osobe poreklom iz drugih regiona. Program amnestije deo je vladine strategije za rešavanje pitanja migracija, a Španija se ovim pristupom razlikuje od drugih evropskih ekonomija koje su nedavno uvele restriktivnije politike prema migrantima.

Dok amnestija nailazi na interesovanje velikog broja ljudi, unutar zemlje postoje različiti stavovi u vezi s njenim sprovođenjem. Politički protivnici programa najavili su pravnu i političku borbu protiv ovih mera, navodeći da bi odluka mogla imati posledice na sistem socijalne zaštite i tržište rada. Vlada, s druge strane, ukazuje na potrebu regularizacije statusa velikog broja migranata zbog ekonomskih i demografskih razloga.

Stručnjaci i analitičari ocenjuju da će se primena programa pažljivo pratiti, posebno imajući u vidu iskustva drugih evropskih država sa sličnim inicijativama. Tokom procesa prijave i sprovođenja amnestije, španske vlasti najavljuju pojačan nadzor i transparentnost. Program se sprovodi u periodu pojačane debate o migracionim politikama širom Evrope, dok su pojedine države uvele strože mere za ulazak i boravak stranaca.

Zvanična statistika o broju odobrenih zahteva biće dostupna po završetku roka za prijavu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Španije navelo je da je cilj programa unapređenje pravnog statusa migranata i veća integracija u društvo, uz istovremeno očuvanje javnog reda i bezbednosti.