Kinesko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo hapšenje, postupak u toku, porodica i kolege u kontaktu sa konzularnim predstavnicima

Kineske vlasti potvrdile su da je američki državljanin, politički analitičar i osnivač instituta za istraživanje politike u Mjanmaru, priveden pod sumnjom na špijunažu i ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da je protiv U Min Zina, izvršnog direktora Instituta za strategiju i politiku Mjanmara (ISP-M), pokrenut postupak prema odredbama kineskog zakona.

Prema navodima iz saopštenja, U Min Zin je podvrgnut „krivičnim obaveznim merama“ zbog sumnje da je učestvovao u aktivnostima koje se smatraju špijunskim i potencijalno opasnim po bezbednost Kine. Ministarstvo nije iznelo dodatne informacije o detaljima slučaja niti o tačnoj prirodi navodnih aktivnosti.

Institut ISP-M, prema javno dostupnim informacijama, bavi se analizom političke, resursne i bezbednosne situacije u Mjanmaru, posebno nakon vojnog puča 2021. godine, koji je doveo do izbijanja građanskog rata u toj zemlji. Deo istraživanja instituta odnosi se na uticaj Kine u pograničnom regionu između Kine i Mjanmara, gde kineske vlasti imaju sopstvene strateške interese. Nije precizirano da li je U Min Zin u trenutku hapšenja obavljao istraživački posao za institut.

Izvori bliski institutu navode, pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti situacije, da je U Min Zin uhapšen 3. juna na aerodromu u Kunmingu, u kineskoj provinciji Junan, koja se graniči sa Mjanmarom. Prema njihovim rečima, on je planirao da prisustvuje poslovnom sastanku.

Kineske vlasti su obavestile konzulat Sjedinjenih Američkih Država u Guangdžou o slučaju, što je u skladu sa međunarodnim konzularnim praksama. Porodica i kolege privedenog državljanina su u kontaktu sa konzularnim predstavnicima.

Istraživanja ISP-M često se bave pitanjima uticaja međunarodnih aktera u regionu i analizom konflikta u Mjanmaru, ali nije poznato da li su ove aktivnosti povezane sa razlozima hapšenja. Kineske vlasti nisu dale dodatne komentare, a američke diplomatske strukture za sada nisu javno reagovale na slučaj.

Situacija se odvija u kontekstu osetljivih odnosa između Kine, Mjanmara i Sjedinjenih Američkih Država, gde su pitanja bezbednosti i međunarodnog uticaja često predmet pažnje zvaničnika i analitičara. Dalji razvoj slučaja pratiće se kroz zvanična saopštenja i diplomatske kanale.

Prema procenama, Maskovo bogatstvo bi izlaskom SpaceX-a na berzu moglo premašiti 1.100 milijardi dolara

Ilon Mask, osnivač kompanija Tesla i SpaceX, prema aktuelnim procenama, nalazi se na korak od toga da postane prvi svetski bilioner. Prema podacima iz više izvora, Maskovo bogatstvo bi, nakon izlaska kompanije SpaceX na berzu i početka trgovanja njenim akcijama, moglo premašiti 1.100 milijardi dolara.

Većina Maskovog bogatstva danas potiče iz njegovog vlasničkog udela u svemirskoj kompaniji SpaceX, čija se vrednost procenjuje na oko 866 milijardi dolara. Ova kompanija predstavlja najvredniji deo njegovog poslovnog portfolija. Dodatni podsticaj stigao je nakon rekordne inicijalne javne ponude (IPO), tokom koje je SpaceX prikupio 75 milijardi dolara, što je dodatno učvrstilo poverenje investitora u projekte vezane za svemirsku tehnologiju, satelite i veštačku inteligenciju.

Pre izlaska SpaceX-a na berzu, Maskovo bogatstvo je procenjeno na oko 780 milijardi dolara, zbog čega je već tada bio najbogatija osoba na svetu. Razlika između Maskovog bogatstva i bogatstva ostalih milijardera nikada nije bila veća, a prelazak granice od bilion dolara sada deluje izvesno.

Mask je svetsku prepoznatljivost stekao zahvaljujući Tesli i SpaceX-u, dok je njegov globalni uticaj dodatno porastao nakon kupovine društvene mreže Twitter za 44 milijarde dolara 2022. godine.

“Veliko interesovanje investitora za akcije SpaceX-a potvrđuje poverenje u razvoj svemirske industrije i tehnoloških inovacija”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Nadležni organi istražuju napade, prijavljeni požari u fabrici Toljati Kaučuk i kompleksu Nižnekamskneftehim

Tokom noći 12.06.2026. godine, petrohemijska postrojenja u Samarskoj oblasti i gradu Nižnekamsku pogođena su napadima dronova, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema dostupnim informacijama, napadi su izvedeni stotinama kilometara od rusko-ukrajinske granice, a požari su izbili u nekoliko industrijskih objekata.

Prema navodima lokalnog stanovništva, jutarnjim satima je petrohemijska fabrika “Toljati Kaučuk” u Samarskoj oblasti pretrpela udar dronova, nakon čega je izbio požar u postrojenju. Istovremeno, u gradu Nižnekamsku, u kompleksu za proizvodnju sintetičke gume “Nižnekamskneftehim” zabeležen je veliki požar, dok su na društvenim mrežama objavljeni snimci gustog crnog dima iznad grada.

Organi bezbednosti i vatrogasne službe intervenisali su na licu mesta, a trenutno nema informacija o povređenima ili žrtvama. Nadležne institucije pokrenule su istragu radi utvrđivanja okolnosti i odgovornosti za napade.

“Istraga je u toku, a svi relevantni organi rade na prikupljanju informacija i obezbeđivanju dokaza”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih. Lokalno stanovništvo obavešteno je o merama predostrožnosti, dok su službe spasavanja i dalje angažovane na saniranju posledica požara.

Ovaj incident dolazi nakon niza napada bespilotnim letelicama na industrijsku infrastrukturu u regionu, a zvaničnici navode da se aktivnosti bezbednosnih službi intenziviraju kako bi se sprečili slični događaji u budućnosti.