Spasilačke službe potvrdile pronalazak preživelih u provinciji Xaisomboun, potraga za još dvoje nestalih se nastavlja

Pet osoba koje su više od nedelju dana bile zarobljene u poplavljenoj pećini u centralnom Laosu pronađeno je živo, saopštile su spasilačke ekipe u sredu. Prema navodima lokalnih i tajlandskih spasilačkih timova, dvoje ljudi koji su zajedno s njima ušli u pećinu i dalje se vode kao nestali, a potraga za njima je u toku.

Prema informacijama iz organizacije Rescue Volunteer for People iz Laosa, sedam osoba je 19. maja ušlo u pećinu u provinciji Xaisomboun kada je iznenadno nevreme izazvalo naglu poplavu, čime je izlaz iz pećine bio blokiran. Spasilačke ekipe iz Laosa i susednog Tajlanda odmah su započele potragu, a tokom akcije su sarađivale i sa lokalnim vlastima.

Predstavnik spasilačke organizacije, Bounkham Luanglath, izjavio je za međunarodne medije da je pet osoba pronađeno živo i u stabilnom stanju. Potraga za preostala dva nestala člana grupe nastavlja se uz upotrebu specijalizovane opreme i dodatnog ljudstva. “Naš tim je uspeo da ostvari kontakt sa preživelima, ali potraga još nije završena dok se svi ne pronađu”, naveo je Luanglath.

Državni list Lao Economic Daily i međunarodne agencije takođe su izvestili o pronalasku pet živih osoba. Video materijali koje su objavile spasilačke grupe prikazuju trenutak kada su ronioci došli do zarobljenih, koji su se nalazili na kamenu okruženi vodom, sa upaljenim čeonim lampama. Na drugim snimcima, spasilački timovi viđeni su kako slave uspeh akcije.

U operaciji učestvuju i spasilački timovi iz Tajlanda, među kojima su i ronioci koji su bili deo poznate spasilačke misije iz 2018. godine kada su iz pećine na severu Tajlanda spašeni dečaci i njihov trener. Lokacija pećine u provinciji Xaisomboun opisana je kao nepristupačna i planinska, što je dodatno otežavalo akciju spasavanja.

Spasilačke službe ističu da će potraga za preostalim nestalim osobama biti nastavljena dok svi članovi grupe ne budu pronađeni. Za sada nema informacija o zdravstvenom stanju preživelih, osim da su živi i da im je pružena prva pomoć. Lokalni i međunarodni timovi ostaju na terenu i nastavljaju zajedničku operaciju spasavanja.

Policija u Arizoni sprovodi istragu, motiv zločina još nije potvrđen

Dvoje dece i njihova majka pronađeni su mrtvi u porodičnoj kući u Fniksu, Arizona, nakon što je žena (38) prethodno pucala na supruga i još jednu ženu ispred sportskog bara u Glendejlu u noći između četvrtka i petka, saopštili su policijski izvori. Prema navodima policije, osumnjičena Andrea Kleris Dejvis je nakon incidenta u baru, gde je supruga (39) i 36-godišnju ženu napala vatrenim oružjem, otišla do porodične kuće na udaljenosti od oko tri kilometra. Tamo je, prema policijskom izveštaju, usmrtila svoje dvoje dece, starosti 18 meseci i 10 godina, a potom izvršila samoubistvo.

Zvaničnici navode da je ranjena žena prebačena u bolnicu i da nije u životnoj opasnosti, dok suprug nije zadobio povrede u pucnjavi. Policija je reagovala na dojavu supruga, koji je prijavio pretnje i poruku koju mu je poslala osumnjičena, nakon čega su službenici pronašli tela u porodičnoj kući.

Prijateljica porodice izjavila je da je osumnjičena u poslednje vreme pokazivala znake psihičke nestabilnosti i da je sumnjala u suprugovu vernost. Policija je potvrdila da se njih dvoje poznaju sa ranjenom ženom, ali nije iznela detalje o prirodi njihovog odnosa. “Znamo da su se poznavali i da je među njima postojao neki vid odnosa. Međutim, koliko su bili bliski i o kakvom se tačno odnosu radilo, za sada je predmet istrage”, izjavio je predstavnik policije.

Istraga o ovom slučaju je u toku, a policija prikuplja dodatne informacije o motivima i okolnostima koje su dovele do ovog nasilnog čina.

Zdravstveni stručnjaci upozoravaju na povećan broj samoubistava u pritvorima, prema podacima američkih vlasti i nezavisnoj istrazi

Najnoviji izveštaji pokazuju značajan porast broja samoubistava među osobama koje se nalaze u pritvorima američke Imigracione i carinske službe (ICE) od početka 2025. godine. Prema dostupnim podacima i nalazima nezavisne istrage, od januara 2025. zabeleženo je najmanje deset slučajeva samoubistava među pritvorenicima, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodne godine kada su ovakvi incidenti bili ređi ili nisu beleženi. Prosečna starost preminulih pritvorenika iznosi 32 godine, a većina njih su muškarci poreklom iz četiri različite države Latinske Amerike, dok je jedan slučaj zabeležen kod državljanina Kine.

Jedan od slučajeva koji je privukao pažnju javnosti dogodio se u Misuriju u aprilu 2025. godine, kada je pritvorenik preminuo nakon što je, prema zvaničnim zapisima, njegova molba za psihološku podršku bila odložena, a kontakt sa porodicom ograničen iz zdravstvenih razloga. Autopsija je potvrdila da je preminuo usled samoubistva. Ovaj slučaj, prema navodima zdravstvenih stručnjaka i osobe upoznate sa situacijom, predstavlja početak trenda koji izaziva zabrinutost među stručnjacima za javno zdravlje i praćenje stanja u pritvorskim ustanovama.

Prema analizama, broj samoubistava u ICE ustanovama od oktobra 2025. godine već premašuje prethodne godišnje rekorde ove agencije, gde su ranijih godina najčešće beleženi jedan ili nijedan takav slučaj godišnje. Stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja navode da ovakav porast ukazuje na moguće propuste u nadzoru i pružanju potrebne psihološke i druge podrške osobama koje se nalaze u pritvoru.

Jedan od stručnjaka, epidemiolog sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku, izjavio je da nagli porast smrtnosti i samoubistava među pritvorenicima ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu. On je ukazao na značaj pravilnog nadzora i dostupnosti mentalnozdravstvene zaštite za sve pritvorenike, posebno u situacijama kada su ograničeni kontakti sa porodicom i pristup podršci.

Zdravstveni i pravni eksperti ističu da je povećan broj samoubistava registrovan u periodu kada je došlo do promena u politici deportacija i pritvaranja, što je dovelo do većeg broja osoba u pritvorima širom zemlje. U analiziranim slučajevima, navodi se da su svi preminuli muškarci bili pritvoreni u različitim ustanovama, sa sličnim okolnostima koje uključuju izolaciju, ograničen pristup komunikaciji i odloženu ili uskraćenu psihološku podršku.

Do sada, zvanična tela nisu objavila detaljne izveštaje o pojedinačnim slučajevima, ali se nastavlja praćenje situacije i najavljene su dodatne mere radi poboljšanja uslova i prevencije sličnih incidenata u budućnosti.