Vlada Kube potvrdila niz reformi, najavljen novi model privrede, međunarodni pritisci i dalje prisutni
Vlasti Kube usvojile su 18.06.2026. godine paket od gotovo 200 reformi koje podrazumevaju značajne promene u privrednom sistemu zemlje, saopšteno je tokom sednice Nacionalne skupštine. Ove mere predstavljaju pokušaj da se odgovori na aktuelnu ekonomsku krizu, koju su kubanski zvaničnici povezali sa naftnim embargom Sjedinjenih Američkih Država.
Premijer Manuel Marrero predstavio je pred poslanicima ukupno 176 mera koje podrazumevaju smanjenje uloge države u ekonomiji i otvaranje različitih sektora za domaće i strane investicije. Reformama je predviđeno da strani investitori više nisu obavezni da osnivaju zajednička preduzeća sa državom, kao i da će biti omogućeno otvaranje velikih privatnih preduzeća. Takođe, domaćim i stranim investitorima biće dopušteno da stiču vlasničke udjele u državnim kompanijama.
Zakonodavci su usvojili reforme jednoglasnim glasanjem, čime je potvrđen novi pravac ekonomske politike. Predsednik Kube, Migel Dias-Kanel, završio je sednicu podsećanjem na poznatu parolu iz perioda kubanske revolucije. Premijer Marrero nije izneo konkretan rok za početak sprovođenja reformi, dok je predsednik Dias-Kanel prethodnog dana naveo da su „hitne promene“ neophodne kako bi se izbegao ekonomski kolaps.
Prema navodima kubanskih zvaničnika, naftni embargo koji je američka administracija uvela u januaru, nakon političkih promena u Venecueli, doveo je do dodatnih teškoća u snabdevanju energentima i otežao funkcionisanje javnog sektora. Tokom obraćanja, Marrero je istakao da se reforme odnose na sektore kao što su bankarstvo, turizam i poljoprivreda, sa ciljem privlačenja što većeg broja investitora.
Ekonomista Danijel Torralbas iz Londona ocenio je da su ove promene među najdubljim od događaja iz 1959. godine. Zvaničnici navode da će se detalji o implementaciji mera saopštavati u narednom periodu, dok je stanje u zemlji i dalje pod uticajem međunarodnih pritisaka i ekonomske blokade.
Međunarodni posmatrači prate razvoj situacije na Kubi, uz napomenu da su donete mere deo šire strategije odgovora na ekonomsku krizu. Nema zvaničnih informacija o preciznim rokovima ni o mogućim posledicama po svakodnevni život građana. Kubanske vlasti navode da je cilj novog paketa reformi očuvanje stabilnosti i privlačenje kapitala u uslovima pojačanih spoljnopolitičkih izazova.
