Istraživanje utvrdilo da su visoke cene posledica regulative, troškova i globalnih rizika, potvrđuju državni zvaničnici

Kalifornija se i dalje suočava sa najvišim cenama goriva u Sjedinjenim Američkim Državama, prema zvaničnim podacima i izveštajima sa terena. Iako su prethodnih godina politički lideri ove savezne države često iznosili optužbe na račun naftnih kompanija za navodno veštačko podizanje cena, višemesečna istraga pokazala je da za takve tvrdnje nije pronađen zvaničan dokaz.

Istraživanje je ukazalo na više faktora koji utiču na visoke cene: pored poreza i specifičnih troškova poslovanja, Kalifornija ima stroge ekološke regulative i koristi jedinstvenu mešavinu goriva, što dodatno povećava osnovnu cenu na pumpama. Prema navodima zvaničnika, ti faktori zajedno doprinose tome da Kalifornija ima višu prosečnu cenu goriva u odnosu na ostatak zemlje.

Zbog zatvaranja dve rafinerije u poslednje dve godine i povećane zavisnosti od uvoza prerađenih derivata iz inostranstva, tržište goriva u ovoj saveznoj državi postalo je posebno osetljivo na globalna dešavanja i poremećaje u snabdevanju. Kako navode stručnjaci, svaki poremećaj na svetskom tržištu, uključujući sukobe na Bliskom istoku, može izazvati dodatne oscilacije cena u Kaliforniji.

Zvaničnici su naveli da su, nakon posebne sednice zakonodavnog tela i usvajanja zakona koji je zahtevao uvid u profite naftnih kompanija, sprovedene obimne kontrole dokumentacije. U izveštaju se navodi da nije pronađena dokumentovana potvrda o ilegalnim dogovorima ili zloupotrebama tržišne pozicije koje bi uticale na drastičan rast cena goriva.

Politički narativ, prema poslednjim izjavama zvaničnika, sada se menja. Umesto optužbi, deo lidera ističe potrebu da se stvore uslovi koji bi motivisali rafinerije da ostanu u državi i na taj način smanje rizik od novih poremećaja u snabdevanju. Istovremeno, naglašava se da dugoročna neizvesnost u vezi sa energetskom politikom i sve veći troškovi utiču na poslovne odluke naftnih kompanija.

Vozila u Kaliforniji trenutno koriste gorivo čija cena premašuje 6 dolara po galonu, što je najviši nivo u zemlji. Zvaničnici navode da je rast cena posledica kombinovanih efekata domaćih regulativa i međunarodnih događaja, dok su nalazi istraživanja potvrdili da nema dokaza o nezakonitom povećavanju cena od strane naftnih kompanija.

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo novu politiku, vojnici mogu podneti zahtev za nošenje privatnog oružja nakon nedavnih incidenata

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, saopštio je 2. aprila 2026. godine da će vojnicima biti omogućeno da nose lično naoružanje na vojnim bazama. Odluka je doneta nakon što su se u poslednje vreme desili incidenti na više vojnih objekata širom zemlje, a potvrđena je zvaničnim saopštenjem Ministarstva odbrane SAD.

Kako je naveo Hegset u video obraćanju na društvenoj mreži X, potpisao je memorandum kojim se komandantima baza nalaže da dozvole vojnicima podnošenje zahteva za nošenje privatnog oružja, polazeći od pretpostavke da je to potrebno radi lične zaštite. Odbijanje zahteva, prema novoj proceduri, mora biti detaljno obrazloženo i napisano u pisanom obliku.

“Naša vojna postrojenja su do sada bila zone bez oružja za većinu osoblja, osim tokom obuke ili dužnosti vojne policije, što znači da vojnici nisu mogli donositi sopstveno oružje radi lične zaštite na bazu”, izjavio je Hegset. On je ukazao na to da su se nakon pojedinih incidenata, uključujući i masovne pucnjave, često postavljala pitanja zašto vojnici nemaju pristup ličnom naoružanju na mestima službe.

Kao primer, Hegset je naveo pucnjavu u Teksasu 2009. godine, kada je vojni psihijatar otvorio vatru na bazi Fort Hud, što je rezultiralo smrtnim ishodima. Takođe, spomenuo je i prošlogodišnji incident na bazi Fort Stjuart u Džordžiji, gde je vojnik ličnim oružjem povredio pet kolega pre nego što je savladan i uhapšen.

Prema ranijoj politici Ministarstva odbrane SAD, pripadnicima vojske nije bilo dozvoljeno da nose privatno oružje na teritoriji baze bez odobrenja višeg komandanta, a rukovanje i skladištenje oružja bilo je strogo regulisano. Uobičajena praksa podrazumevala je da vojno osoblje oružje skladišti u za to predviđenim prostorijama i koristi ga samo uz zvaničnu dozvolu.

Ova izmena politike dolazi u trenutku pojačanih debata o bezbednosti na vojnim bazama i pravu na ličnu zaštitu. Ministarstvo odbrane navelo je da će sve odluke o odobravanju ili odbijanju zahteva biti detaljno dokumentovane, a komandanti će imati diskreciono pravo da procene svaku situaciju pojedinačno. Novi pravilnik biće primenjen na sve baze širom SAD, a kontrole i procedure skladištenja i dalje ostaju obavezne.

Bivši agent FBI, optužen u vezi sa upadom u Kapitol, potvrdio napuštanje dužnosti putem javne objave

Jared Wise, bivši agent Federalnog istražnog biroa (FBI) koji je ranije bio procesuiran zbog svoje navodne uloge tokom događaja u Vašingtonu 6. januara 2021. godine, izjavio je da je podneo ostavku na funkciju u Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država. Wise je ovu informaciju saopštio u četvrtak putem objave na društvenoj mreži, navodeći da napušta službu kako bi svoje ciljeve ostvario van državne institucije.

U objavi, Wise je naveo da je imao nameru da iznese navodne nepravilnosti u istragama protiv osoba optuženih za događaje u Kapitolu, ali je zaključio da to nije moguće učiniti iz unutrašnjosti državnih struktura. Wise je bio zaposlen u FBI kao agent i nadzorni agent od 2004. do 2017. godine. Nakon napuštanja biroa, optužen je za više krivičnih dela povezanih sa događajima od 6. januara, uključujući ometanje javnog reda, napad i opiranje službenim licima, kao i više prekršaja.

Prema navodima tužilaštva, Wise je podsticao okupljene ispred zgrade Kapitola na nasilje prema službenim licima, uz korišćenje pogrdnih povika. Optužen je i za ulazak u samu zgradu Kapitola tokom tadašnjih događaja. U trenutku kada je bio u toku sudski postupak protiv njega, Wise je pomilovan od strane tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, zajedno sa još oko 1.600 osoba protiv kojih su vođeni postupci u vezi sa događajem 6. januara.

Wise je naveo da će se u daljem radu zalagati za svoje ciljeve van okvira državne službe. Ministarstvo pravde nije zvanično komentarisalo njegovu ostavku niti je iznelo dodatne informacije o njegovom angažovanju nakon pomilovanja. Događaji od 6. januara 2021. godine, tokom kojih je grupa ljudi ušla u zgradu Kapitola tokom zasedanja Kongresa, i dalje su predmet brojnih pravosudnih postupaka i javnog interesovanja u Sjedinjenim Američkim Državama.