Zdravstvene službe u više američkih država očekuju dodatne izazove zbog novih pravila, navode istraživači i zaposleni

Uvođenje novih radnih zahteva za korisnike Medicaid-a, saveznog i državnog programa zdravstvenog osiguranja za osobe sa niskim prihodima i invaliditetom, dovodi do povećanog opterećenja na kapacitete zaposlenih u državnim agencijama širom Sjedinjenih Američkih Država. Zakonom koji je potpisan prošlog leta, a koji je predložila republikanska većina u Kongresu, predviđeno je dodatno provere ispunjenosti uslova za pravo na Medicaid, uključujući i češće verifikacije statusa korisnika.

Prema izjavama istraživača iz oblasti zdravstvene politike, kao i korisnika Medicaid-a, državne agencije već se suočavaju sa izazovima u održavanju dovoljnog broja zaposlenih za pružanje informacija i podrške korisnicima. Jedan od primera je slučaj stanovnice Delavera koja navodi teškoće u pokušajima da dobije informacije i potvrdu o statusu svog osiguranja, uključujući duge čekanja na telefonskim linijama i probleme sa dobijanjem potrebnih odgovora.

Agencije koje upravljaju Medicaid-om suočene su sa povećanim brojem poziva i zahteva, a dodatne provere, koje će se sprovoditi na svakih šest meseci umesto jednom godišnje, zahtevaju više administrativnog osoblja. Prema navodima više agencija, za ispunjavanje ovih novih obaveza biće potrebno angažovanje dodatnih radnika ili preraspodela postojećih resursa.

Novi zakon predviđa smanjenje troškova Medicaid-a u narednih osam godina, dok istovremeno povećava administrativne zahteve za proveru ispunjenosti radnih obaveza korisnika, posebno u državama koje su proširile pristup programu na veći broj odraslih osoba sa niskim prihodima. Zbog toga se očekuje da će deo korisnika ostati bez pravovremenih informacija ili pomoći, što može uticati na kontinuitet korišćenja zdravstvenih usluga.

Zdravstveni stručnjaci ističu da bi nedostatak osoblja mogao dodatno otežati korisnicima pristup informacijama i uslugama, posebno u periodima pojačanih provera i promena pravila. Više državnih agencija potvrdilo je da su već započete pripreme za implementaciju novih zahteva, uključujući procene potrebnog broja zaposlenih i potencijalne promene u organizaciji rada.

Situacija se pažljivo prati od strane organizacija koje se bave zdravstvenom politikom, a budući razvoj događaja zavisiće od sposobnosti država da obezbede dovoljne kapacitete za sprovođenje novih pravila i očuvanje pristupa korisnika Medicaid-u.

Ekonomski analitičari upozoravaju na rast inflacije usled porasta cena energije, podaci pokazuju najviši nivo od maja 2024.

Sukob u Iranu doveo je do značajnog uticaja na globalne ekonomske tokove, a najnovije prognoze ukazuju na porast inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema podacima prikupljenim iz više izvora, indeks potrošačkih cena za mart 2026. godine očekuje se da zabeleži rast od 3,3% na godišnjem nivou, što predstavlja najviši nivo od maja 2024. godine i gotovo jedan procentni poen više u odnosu na februar.

Službeni izveštaj o indeksu potrošačkih cena biće objavljen u petak u 8:30 po lokalnom vremenu. Prema izveštaju organizacije Oxford Economics, konflikti na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na Iran, doprineli su značajnom povećanju cena energenata, što se direktno reflektuje na ukupnu inflaciju. U izveštaju se predviđa da će inflacija u aprilu premašiti 4%, dok stručnjaci ističu da bi uticaj na troškove života mogao potrajati mesecima.

U Sjedinjenim Državama zabeležen je najveći mesečni skok cena goriva još od 1957. godine, navode ekonomski analitičari. Prema ekspertskim procenama, trenutni prekidi u snabdevanju energentima povezani sa sukobom povećavaju troškove transporta i proizvodnje, što dodatno utiče na rast cena i drugih proizvoda, uključujući hranu. Analitičari objašnjavaju da se cene energenata obično brzo povećavaju u periodima krize, dok njihov pad nakon stabilizacije tržišta dolazi sporije, što je poznato kao princip “rakete i perja”.

Iako je početkom godine zabeležen pad inflacije, posledice prekida u snabdevanju energentima i dalje su prisutne. Prema rečima glavnog ekonomiste finansijske istraživačke kuće Moody’s Analytics, Mark Zandija, povećanje cena goriva može uticati i na rast cena avionskih karata i namirnica zbog povećanih troškova prevoza i proizvodnje. Eksperti procenjuju da bi posledice trenutnog konflikta mogle uticati na ekonomska kretanja tokom većeg dela godine.

Sagovornici naglašavaju da dvonedeljni prekid vatre između Sjedinjenih Država i Irana, iako predstavlja pozitivan korak, verovatno neće odmah dovesti do smanjenja globalnih nestašica energenata. Analitičari procenjuju da će efekti povećanih cena energenata nastaviti da utiču na ukupne troškove života i inflatorna kretanja.

Ovako izražene promene na tržištu energenata i dinamika inflacije posledica su šireg ekonomskog uticaja sukoba na Bliskom istoku, a stručnjaci ističu potrebu za praćenjem daljeg razvoja situacije i mogućih efekata na globalni ekonomski oporavak.

Tramp izjavio da Alijansa nije bila uz SAD tokom rata u Iranu, Rute naglašava važnost jačanja saveza

Bivši američki predsednik Donald Tramp izneo je kritike na račun NATO-a nakon sastanka sa generalnim sekretarom Alijanse Markom Ruteom. Kako je naveo, NATO nije bio uz Sjedinjene Američke Države kada im je, prema njegovim rečima, bio najpotrebniji povodom rata u Iranu.

Tramp je izjavio: “NATO nije bio tu kada nam je trebao, i neće biti tu ako nam ponovo bude potreban”, navodeći to na svojoj platformi Truth Social. U istoj objavi osvrnuo se i na Grenland, dansku autonomnu teritoriju, za koju je ranije izjavljivao da želi da je anektira, rekavši: “Setimo se Grenlanda, tog velikog, loše vođenog, komada leda”.

Sastanak Trampa i Rutea održan je sredinom sedmice, a kako je saopšteno, razgovor je bio “iskren i otvoren”. Portparol NATO-a istakao je da je Rute nakon sastanka naglasio značaj nastavka angažovanja saveznika kako bi savez bio jači i pravedniji.

Ova razmena mišljenja usledila je u trenutku pojačanih tenzija na međunarodnoj političkoj sceni, a odnosi unutar NATO-a i dalje su predmet pažnje brojnih zvaničnika i analitičara.