Vlada Italije ostaje do kraja mandata, nema ostavki, prioritet borba protiv mafije i ekonomska stabilnost

Premijerka Italije Đorđa Meloni saopštila je danas u Donjem domu parlamenta da njena vlada neće podnositi ostavke niti sprovoditi rekonstrukciju, ističući da će mandat trajati svih pet godina kako je predviđeno. Meloni je predstavila političku „mapu puta“ i naglasila da nema potrebe za promenom političkih smernica, potvrđujući stabilnost administracije.

Meloni je odbacila spekulacije o navodnoj nestabilnosti unutar vlade i istakla da su sve politike deo vladinog programa. “Nema ostavki, nema rekonstrukcija, nema potrebe za novim političkim smernicama, jer su naše uvek bile deo vladinog programa. Vladaćemo pet godina, kao što smo se obavezali da ćemo to učiniti”, izjavila je Meloni.

Na temu međunarodnih odnosa, Meloni je odgovorila na optužbe o pokornosti prema američkom predsedniku Donaldu Trampu i pritiscima da se Italija opredeli između Vašingtona i Brisela. “Kažem ovo da bih odgovorila pre nego što počne refren koji je postao kliše o mojoj pokornosti američkom predsedniku Trampu, ili još veći kliše pod nazivom ‘Meloni treba da bira između Trampa i Evrope’. Italijanska vlada je tvrdoglavo ujedinjena po pitanju odnosa SAD i Evrope i mi smo tvrdoglavo zapadni. Samo ako je Zapad ujedinjen može da bude sila sposobna da izrazi svoj glas svetu”, navela je premijerka.

Govoreći o unutrašnjoj bezbednosti, Meloni je istakla nastavak bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala. Odbacila je pokušaje da se njena stranka poveže sa mafijaškim strukturama, podsećajući da je od početka političke karijere protiv mafije. “Borim se protiv mafije od svog ulaska u politiku. Inspirisana sam ubijenim tužiocima Đovanijem Falkoneom i Paolom Borselinom. Parlamentarna komisija treba da se pozabavi infiltracijom mafije u političke stranke, uključujući i moju”, istakla je Meloni.

Na ekonomskom planu, Meloni je upozorila na moguće posledice iranskih dodatnih carina u Ormuskom moreuzu, koje bi mogle izazvati nepredvidive ekonomske posledice. Predložila je da Evropska unija, u slučaju pogoršanja krize u Iranu, suspenduje Pakt o stabilnosti i rastu, kao tokom pandemije kovida-19. Premijerka je naglasila da je vlada spremna da reaguje i protiv spekulacija cenama energije.

Prema analizi stručnjaka, trenutni prekid sukoba rezultat je pritiska Sjedinjenih Američkih Država i potrebe za unutrašnjim dogovorom u Iranu

U Iranu je tokom poslednjih nedelja proglašeno primirje nakon intenzivnih vojnih operacija u kojima je, prema dostupnim saopštenjima, uništeno više od 26.000 ciljeva, uključujući 90% raketnog potencijala i brojne vojne instalacije. Operacije pod nazivima „Epski gnev“ i „Rika Lava“ izvele su američke i izraelske snage, uz značajnu vazdušnu superiornost postignutu već u prvim danima napada.

Iranske snage pokušale su da odgovore asimetričnom taktikom, ali ovakvi napadi nisu značajno uticali na operativnu sposobnost izraelske i američke vojske. Prema analitičarima, efikasnost protivvazdušne odbrane u regionu iznosila je najmanje 93%. Blokada Hormuškog tesnaca dodatno je povećala geopolitički rizik, ali se navodi da zatvaranje ovog strateškog prolaza nije jedini razlog za postizanje primirja.

Politički cilj primirja, kako se ocenjuje, jeste omogućavanje iranskim vlastima vreme za unutrašnju konsolidaciju i pravljenje plana za ispunjavanje 15 američkih zahteva, koji prema izveštajima predstavljaju uslove kapitulacije. Trenutni predsednik parlamenta Irana, Muhamed Bager Galibaf, uključen je u sprovođenje ovih zahteva, dok iranska strana pokušava da javno opravda svoju poziciju kroz sopstvenu listu od deset tačaka. Stručnjaci napominju da su iranski i američki zahtevi potpuno suprotni i da je primirje politički ustupak Teheranu radi očuvanja unutrašnje stabilnosti.

U narednih dve nedelje očekuje se razjašnjenje političke situacije u Iranu, kao i izrada planova za eventualno ispunjavanje spornih zahteva. Upozorava se da bi prekid primirja mogao biti izazvan pokušajem iranskih snaga da pristupe ili obnove uništena nuklearna postrojenja, čije lokacije su pod stalnim nadzorom satelita.

Izraelski vojni ciljevi i operacije, prema analizi, nisu uvek potpuno usklađeni sa američkim interesima, ali izraelske snage zadržavaju inicijativu u uništavanju pretnji na osnovu svojih obaveštajnih podataka. Ključni infrastrukturni ciljevi, uključujući pruge i mostove, gađani su kako bi se sprečilo kretanje iranskih kopnenih trupa. Analitičari procenjuju mogućnost razvoja unutrašnjih sukoba, pobuna i atentata unutar iranskog rukovodstva, uz potencijalnu podršku iz inostranstva.

Ekonomska situacija u Iranu dodatno je pogoršana vojnim operacijama, dok su veze sa susednim državama oslabljene. Glavni kupac iranske nafte ostala je Kina, pri čemu su paradržavne kineske rafinerije otkupljivale naftu po sniženim cenama. U kontekstu međunarodnih saveza, Iran je prema analizi indikator disfunkcionalnosti BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, jer ključne članice imaju različite interese u vezi sa blokadom Hormuškog tesnaca.

U narednom periodu očekuje se dalji razvoj političkih i bezbednosnih procesa u Iranu, sa naglaskom na unutrašnju konsolidaciju i moguće ispunjavanje međunarodnih zahteva.

Međunarodna unija za zaštitu prirode potvrdila promenu statusa vrste, klimatske promene glavni uzrok smanjenja populacije

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je da su emperorski pingvini, vrsta koja naseljava Antarktik, od sada klasifikovani kao ugrožena vrsta. Ova odluka doneta je na osnovu procena stručnjaka koji navode da klimatske promene značajno utiču na opstanak ovih životinja, a posebno na njihovu zavisnost od morskog leda za život, ishranu i razmnožavanje.

Nova klasifikacija predstavlja prelazak iz statusa “skoro ugroženih” u status “ugroženih” na Crvenoj listi IUCN, što ukazuje na povećanu ranjivost vrste usled promena u antarktičkom okruženju. IUCN, koji okuplja naučnike, vladine predstavnike i organizacije za zaštitu prirode, navodi da se očekuje da populacija emperorskih pingvina bude prepolovljena do 2080-ih godina ukoliko se trenutni trendovi smanjenja morskog leda nastave.

U saopštenju stručne grupe koja radi na Crvenoj listi navodi se da “klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem predstavljaju najveću pretnju za emperorske pingvine”. Naučnici ističu da su rani raspad i gubitak morskog leda, koji je ključan za njihovo preživljavanje, doveli do značajnog opadanja brojnosti ove vrste u poslednjem periodu.

Crvena lista IUCN predstavlja najdetaljniji svetski izvor informacija o statusu ugroženosti biljnih i životinjskih vrsta, sa šest kategorija koje sežu od “najmanje zabrinjavajućih” do “izumrlih”. Status “ugroženih” je dva koraka ispod statusa “izumrli u divljini”, što znači da vrsta još uvek postoji u prirodi, ali da je izložena ozbiljnim rizicima.

Pored emperorskih pingvina, IUCN je takođe objavio da je antarktička krzna foka prešla u istu kategoriju. Ova vrsta je ranije bila dovedena gotovo do istrebljenja zbog lova na krzno, a prema poslednjim podacima, njena brojnost je opala za više od 50 odsto od 1999. godine.

Stručnjaci IUCN navode da su promene u rasporedu i količini morskog leda, uz porast temperature okeana, dovele i do promena u dostupnosti hrane, pre svega krila, što dodatno otežava opstanak pingvina i foka. Kril, osnovna hrana za mnoge vrste u regionu, povlači se u dublje i hladnije vode, što smanjuje pristupačnost hrane za životinje koje su zavisne od površinskog leda.

Emperorski pingvini su najveća i najteža vrsta pingvina, prepoznatljivi po karakterističnoj zlatno-narandžastoj boji na vratu i grudima. Njihova sposobnost da prežive u ekstremnim antarktičkim uslovima predstavljala je simbol prilagođavanja na surove klimatske promene kontinenta.

Naučnici i dalje prate trendove i pozivaju na međunarodnu saradnju u cilju zaštite ovih i drugih ugroženih vrsta u polarnim regionima. Promene statusa na Crvenoj listi služe kao upozorenje na šire posledice globalnog zagrevanja na ekosisteme širom sveta.