Prema izveštaju poverenika, trenutni sistem oporezivanja ne reflektuje rast prihoda najbogatijih, što utiče na fondove socijalnog osiguranja

Finansijska stabilnost američkog sistema socijalnog osiguranja suočava se sa dodatnim izazovima usled rastuće nejednakosti prihoda, prema najnovijem izveštaju poverenika. Tradicionalno, finansijski problemi ovog programa pripisivani su promenama u demografiji, kao što su starenje populacije i pad nataliteta, što rezultira manjim brojem radnika koji podržavaju penzionere. Međutim, stručnjaci sada ukazuju na to da značajan rast prihoda među najplaćenijim građanima, u poređenju sa stagnacijom prihoda niže i srednje klase, dodatno ugrožava održivost sistema.

Prema važećim pravilima, socijalno osiguranje oporezuje godišnju zaradu do određenog iznosa, koji trenutno iznosi 184.500 dolara. Prihodi iznad tog praga ne podležu dodatnom oporezivanju za potrebe socijalnog osiguranja. Zbog toga deo najbrže rastućih prihoda ostaje izvan oporezivanja, što umanjuje ukupne prihode programa. Izveštaj poverenika navodi da je udeo ukupnih plata koje podležu ovom porezu opao sa gotovo 87% 1984. godine na oko 83% danas, prvenstveno zbog bržeg rasta zarada u najvišem segmentu.

Direktorka Roosevelt instituta, Elizabet Vilkins, izjavila je da „fond socijalnog osiguranja trpi posledice zbog neusklađenosti programa sa savremenom ekonomskom realnošću”, ističući da značajan deo prihoda sada odlazi ka najbogatijima, izvan oporezivanja za socijalno osiguranje.

Među predlozima za stabilizaciju finansiranja programa nalazi se i ukidanje gornje granice oporezivanja, što bi podrazumevalo da i prihodi iznad trenutnog limita budu oporezovani, navode određeni ekonomski analitičari. Ovakav potez, prema njihovim mišljenjima, mogao bi doprineti jačanju finansijske održivosti programa, ali o tome još nije postignut politički konsenzus.

Bez promene postojećeg modela, izveštaj poverenika upozorava da bi fond socijalnog osiguranja mogao postati insolventan do kraja 2032. godine. U tom slučaju, oko 70 miliona korisnika ovog sistema suočilo bi se sa smanjenjem svojih mesečnih primanja za približno 22%, što bi predstavljalo značajan izazov za mnoge korisnike. Stručnjaci navode da je nastavak reformi nužan kako bi se izbegle posledice po korisnike i osigurala dugoročna održivost sistema.

Evropska komisija objavila rezultate istraživanja, najveća podrška u Albaniji i na Kosovu

Najnovije godišnje istraživanje Evropske komisije pokazuje da podrška građana proširenju Evropske unije beleži rast širom regiona Zapadnog Balkana i istočnog susedstva. Podaci iz ankete sprovedene putem intervjua od februara do aprila ukazuju da je ideja članstva u EU i dalje prisutna u javnosti, s tim što se stepen podrške razlikuje od zemlje do zemlje.

Prema saopštenju, podrška ulasku u EU u Srbiji iznosi 31 odsto, što odražava specifične geopolitičke okolnosti i složenost procesa evrointegracija. Najviši nivo podrške zabeležen je u Albaniji sa 92 odsto i na Kosovu sa 83 odsto. U Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini više od 60 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje mogućnost članstva u EU.

Na istoku kontinenta, u Gruziji podrška iznosi 71 odsto, u Ukrajini 65 odsto, a u Moldaviji 58 odsto. U Turskoj je podrška na nivou od 46 odsto, dok se u Srbiji održava na 31 odsto, što se tumači kao rezultat racionalnog pristupa i opreza građana nakon dugotrajnog procesa pregovora.

Istraživanje ukazuje na rast optimizma u Crnoj Gori, gde sada 62 odsto građana veruje da će zemlja ući u EU u narednih pet godina, što je značajan porast u odnosu na 39 odsto iz prethodne godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da rezultati pokazuju kako građani regiona prepoznaju ekonomske i društvene koristi bližih odnosa sa Evropskom unijom. “Podrška građana je ključna za nastavak reformi i približavanje regiona evropskim vrednostima”, navela je Kos.

Evropska komisija najavila je nastavak praćenja javnog mnjenja i podrške proširenju kroz redovna istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju očekivanja i zabrinutosti građana Zapadnog Balkana i istočnog susedstva.

Lokalne vlasti ograničile prodaju goriva civilima nakon požara u luci Kerč, istraga u toku

Tokom noći na privremeno okupiranom poluostrvu Krim izvedeni su masovni napadi ukrajinskih bespilotnih letelica na područje grada Kerč, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Usljed udara, izbio je veliki požar na naftnom terminalu i transportnom trajektu u luci Kerč, što je dovelo do trenutnog prekida prodaje goriva građanima. Gorivo je sada dostupno isključivo za vladine službe i vojsku, prema odluci lokalnih vlasti.

Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme, Robert „Mađar“ Brovdi, potvrdio je uspeh operacije, ističući da je ruska protivvazdušna odbrana pokazala slab otpor. Prema njegovim rečima, napadi su znatno otežali logističko snabdevanje ruskih trupa na južnom frontu i produbili izolaciju Krima.

Pored naftnog terminala koji je pre napada bio potpuno napunjen gorivom, ukrajinski dronovi su onesposobili i ključne radarske stanice visoke tehnologije, uključujući sisteme „Kasta-2E2“ i „Nebo-U“. Ozbiljna šteta naneta je i gasnoj mreži, pošto su pogođene tri kompresorske stanice u naseljima Aromatne, Žuravlivka i Ključi.

Napadi su se proširili i van Krima, gde je u Gorlovki uništen veliki rezervoar sa dizel gorivom, dok su u Osipenku i Terpeniji na teritoriji Zaporoške oblasti spaljena ruska transportno-logistička vozila. Zvanične istrage o razmerama štete i uzrocima događaja su u toku, a vlasti prate situaciju na terenu.

Francuski predsednik Emanuel Makron se takođe oglasio povodom trenutnog razvoja situacije, navodeći da su zapadni lideri promenili percepciju o kapacitetima Ukrajine i da su prethodne procene o njenoj nemogućnosti da ostvari napredak bile pogrešne.

“Ukrajinska strategija asimetričnog ratovanja i masovne upotrebe bespilotnih sistema daje konkretne rezultate na frontu”, istakao je komandant Brovdi u zvaničnoj izjavi.