Prema izveštaju poverenika, trenutni sistem oporezivanja ne reflektuje rast prihoda najbogatijih, što utiče na fondove socijalnog osiguranja

Finansijska stabilnost američkog sistema socijalnog osiguranja suočava se sa dodatnim izazovima usled rastuće nejednakosti prihoda, prema najnovijem izveštaju poverenika. Tradicionalno, finansijski problemi ovog programa pripisivani su promenama u demografiji, kao što su starenje populacije i pad nataliteta, što rezultira manjim brojem radnika koji podržavaju penzionere. Međutim, stručnjaci sada ukazuju na to da značajan rast prihoda među najplaćenijim građanima, u poređenju sa stagnacijom prihoda niže i srednje klase, dodatno ugrožava održivost sistema.

Prema važećim pravilima, socijalno osiguranje oporezuje godišnju zaradu do određenog iznosa, koji trenutno iznosi 184.500 dolara. Prihodi iznad tog praga ne podležu dodatnom oporezivanju za potrebe socijalnog osiguranja. Zbog toga deo najbrže rastućih prihoda ostaje izvan oporezivanja, što umanjuje ukupne prihode programa. Izveštaj poverenika navodi da je udeo ukupnih plata koje podležu ovom porezu opao sa gotovo 87% 1984. godine na oko 83% danas, prvenstveno zbog bržeg rasta zarada u najvišem segmentu.

Direktorka Roosevelt instituta, Elizabet Vilkins, izjavila je da „fond socijalnog osiguranja trpi posledice zbog neusklađenosti programa sa savremenom ekonomskom realnošću”, ističući da značajan deo prihoda sada odlazi ka najbogatijima, izvan oporezivanja za socijalno osiguranje.

Među predlozima za stabilizaciju finansiranja programa nalazi se i ukidanje gornje granice oporezivanja, što bi podrazumevalo da i prihodi iznad trenutnog limita budu oporezovani, navode određeni ekonomski analitičari. Ovakav potez, prema njihovim mišljenjima, mogao bi doprineti jačanju finansijske održivosti programa, ali o tome još nije postignut politički konsenzus.

Bez promene postojećeg modela, izveštaj poverenika upozorava da bi fond socijalnog osiguranja mogao postati insolventan do kraja 2032. godine. U tom slučaju, oko 70 miliona korisnika ovog sistema suočilo bi se sa smanjenjem svojih mesečnih primanja za približno 22%, što bi predstavljalo značajan izazov za mnoge korisnike. Stručnjaci navode da je nastavak reformi nužan kako bi se izbegle posledice po korisnike i osigurala dugoročna održivost sistema.

Nezavisna analiza otkriva dramatičan pad marži i rast dugovanja, vlasti uvode stimulativne mere

Kineska imperija nekretnina suočava se sa ozbiljnim ekonomskim problemima, pokazuju podaci nezavisne istraživačke firme YCCMacro. Prema poslednjoj analizi, bruto marže u industriji pale su sa 34 odsto iz 2018. na 11,8 odsto do 2025. godine, dok su zbirne neto marže u građevinskom sektoru prešle u negativnu teritoriju.

Finansijski izveštaji kompanija otkrivaju da su ključni uzroci ovog pada masovno obezvređivanje zaliha na preplaćenim parcelama, poznatim kao ‘toksične banke zemljišta’, koje su kupljene tokom perioda građevinskog buma. Ova situacija posebno pogađa privatne investitore, čije je poslovanje ugroženo zbog visokih stopa zaduženosti, koje sada iznose preko 96 odsto.

Državna preduzeća, zahvaljujući vladinim paketima pomoći i povlašćenim kreditima, održavaju marginalnu maržu od 15 odsto. S druge strane, privatni graditelji suočavaju se sa problemima likvidnosti i rizikom od bankrota.

Kako bi sprečile širenje krize na finansijski sistem, kineske vlasti su pokrenule mere stimulacije, uključujući smanjenje referentnih kamatnih stopa na hipotekarne kredite i ukidanje restrikcija za kupovinu nekretnina u ključnim gradovima. Takođe, državne banke su primorane da finansiraju završetak započetih stambenih projekata.

“Država nastoji da spreči lančanu reakciju i obezbedi stabilnost sistema kroz direktnu podršku građevinskom sektoru”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Ipak, uprkos intervencijama, tržište nekretnina i dalje beleži otežan oporavak i dubok jaz između državnih i privatnih preduzeća.

Lokalne vlasti ograničile prodaju goriva civilima nakon požara u luci Kerč, istraga u toku

Tokom noći na privremeno okupiranom poluostrvu Krim izvedeni su masovni napadi ukrajinskih bespilotnih letelica na područje grada Kerč, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Usljed udara, izbio je veliki požar na naftnom terminalu i transportnom trajektu u luci Kerč, što je dovelo do trenutnog prekida prodaje goriva građanima. Gorivo je sada dostupno isključivo za vladine službe i vojsku, prema odluci lokalnih vlasti.

Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme, Robert „Mađar“ Brovdi, potvrdio je uspeh operacije, ističući da je ruska protivvazdušna odbrana pokazala slab otpor. Prema njegovim rečima, napadi su znatno otežali logističko snabdevanje ruskih trupa na južnom frontu i produbili izolaciju Krima.

Pored naftnog terminala koji je pre napada bio potpuno napunjen gorivom, ukrajinski dronovi su onesposobili i ključne radarske stanice visoke tehnologije, uključujući sisteme „Kasta-2E2“ i „Nebo-U“. Ozbiljna šteta naneta je i gasnoj mreži, pošto su pogođene tri kompresorske stanice u naseljima Aromatne, Žuravlivka i Ključi.

Napadi su se proširili i van Krima, gde je u Gorlovki uništen veliki rezervoar sa dizel gorivom, dok su u Osipenku i Terpeniji na teritoriji Zaporoške oblasti spaljena ruska transportno-logistička vozila. Zvanične istrage o razmerama štete i uzrocima događaja su u toku, a vlasti prate situaciju na terenu.

Francuski predsednik Emanuel Makron se takođe oglasio povodom trenutnog razvoja situacije, navodeći da su zapadni lideri promenili percepciju o kapacitetima Ukrajine i da su prethodne procene o njenoj nemogućnosti da ostvari napredak bile pogrešne.

“Ukrajinska strategija asimetričnog ratovanja i masovne upotrebe bespilotnih sistema daje konkretne rezultate na frontu”, istakao je komandant Brovdi u zvaničnoj izjavi.