Savezni sud u Argentini izrekao presudu, 44 člana posade stradala u nesreći 2017. godine

Sud u argentinskoj provinciji Santa Kruz doneo je presudu bivšem komandantu podmorničkih snaga Klaudiju Vilamidu zbog implozije podmornice ARA San Juan u novembru 2017. godine, kada je poginulo svih 44 članova posade. Prema navodima suda, Vilamidu je izrečena uslovna kazna zatvora u trajanju od tri godine zbog teške nepažnje i povrede službene dužnosti, kao i zabrana obavljanja javnih funkcija u narednih šest godina.

Podmornica San Juan nestala je 15. novembra 2017. godine, nedelju dana nakon što je isplovila iz luke Ušuaja na krajnjem jugu Argentine prema svojoj bazi u Mar del Plati. Pre nestanka, posada je prijavila prodiranje morske vode u ventilacioni sistem, što je izazvalo kratki spoj na bateriji i izbijanje požara. Nakon toga, brod je potonuo i došlo je do implozije trupa.

Nestanak podmornice pokrenuo je višenedeljnu međunarodnu potragu u kojoj je učestvovalo više od deset zemalja. Plovilo je pronađeno godinu dana kasnije na dubini od oko 900 metara, a oštećenja na trupu su bila vidljiva na zvanično objavljenim fotografijama. Prema saopštenju argentinske mornarice, na snimcima je prikazan deo podmornice u kojem su se nalazili sistemi i oprema.

Pored Vilamidea, protiv još trojice bivših visokih mornaričkih oficira vođen je postupak, ali su oni oslobođeni optužbi. Sud je naveo da nije pronašao dovoljno dokaza da su ostali optuženi odgovorni za tragični ishod nesreće.

Implozija ARA San Juan predstavlja najveću mirnodopsku nesreću u istoriji argentinske mornarice. Povodom presude, porodice nastradalih članova posade izrazile su očekivanje da će se istraga o okolnostima nesreće nastaviti i da će odgovorni biti pozvani na odgovornost.

Zvanične institucije u Argentini navode da je ova presuda deo šireg napora da se utvrde sve činjenice i okolnosti koje su dovele do gubitka podmornice i posade. Međunarodna javnost je pratila suđenje, a događaj je izazvao pažnju zbog obima spasilačke operacije i posledica po argentinsku vojsku.

Javno tužilaštvo sprovodi istragu, osumnjičeni oficiri moraju napustiti zemlju u roku od 72 sata

Vlada Italije proterala je dva ruska vojna atašea iz Ambasade Ruske Federacije u Rimu nakon što su otkrivene ozbiljne špijunske aktivnosti, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Incident se dogodio u Rimu, a odluka je doneta u jeku rastućih tenzija između Moskve i Zapada, saopštili su nadležni organi.

Prema navodima italijanske vlade, Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Italije hitno je pozvao ruskog ambasadora i zvanično ga obavestio da Ivan Petrovič Gorbačov i Mihail Vasiljevič Astahov, visoki oficiri ruske vojno-obaveštajne službe, moraju da napuste Italiju u roku od 72 sata. Proterivanje je usledilo nakon opsežne istrage Javnog tužilaštva, koja je otkrila špijunsku mrežu pod diplomatskim pokrićem.

“Otkrivena špijunska mreža predstavlja ozbiljno i potpuno neprihvatljivo mešanje u rad italijanskih institucija i direktnu pretnju po nacionalnu bezbednost”, naveli su italijanski zvaničnici. Dodaje se da su aktivnosti osumnjičenih deo šire strategije prikupljanja poverljivih vojnih i bezbednosnih podataka.

Italijanske vlasti ističu da je ovim potezom poslata jasna poruka o nultoj toleranciji prema ruskim hibridnim pretnjama i subverzivnim akcijama. “Slučaj Gorbačova i Astahova postavlja novi standard u borbi protiv malignog uticaja i pokazuje punu pripravnost bezbednosnih i kontraobaveštajnih struktura Italije”, izjavljeno je iz zvaničnih krugova.

Javno tužilaštvo nastavlja istragu kako bi utvrdilo sve okolnosti špijunskih aktivnosti i eventualno identifikovalo druge učesnike. Zvanični Rim naglašava da više neće tolerisati pokušaje narušavanja suvereniteta države putem malignih operacija.

Zvaničnici iz SAD ističu plan za sekundarne sankcije i licencu Ukrajini za proizvodnju presretača

Senator Lindzi Grejem izneo je u Ankari tokom NATO samita najnovije smernice američke spoljne politike prema Rusiji i Iranu, navodeći da će Vašington pojačati ekonomski pritisak na Moskvu i nastojati da dodatno izoluje Iran na međunarodnoj sceni. Grejem je ukazao na dve ključne promene: uvođenje sekundarnih sankcija državama koje nastavljaju da trguju ruskim energentima, kao i najavu da je američki predsednik odobrio Ukrajini licencu za proizvodnju raketa presretača za sistem Patriot.

Prema navodima iz zvaničnih krugova, novi paket sankcija predviđa uvođenje tarifa državama koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i prirodni gas po sniženim cenama, čime se, kako je rečeno, zatvaraju rupe na globalnom energetskom tržištu koje su dosad omogućavale Moskvi da finansira ratne aktivnosti. Ovim merama treće zemlje biće postavljene pred izbor između pristupa američkom tržištu i kupovine ruskih energenata.

„Sekundarne sankcije predstavljaju sledeći korak u pritisku na rusku ekonomiju i ograničavanju njenih mogućnosti za finansiranje vojnih operacija“, istakao je senator Grejem tokom obraćanja delegatima.

Pored ekonomskih mera, Grejem je najavio da je predsednik SAD dao saglasnost Ukrajini za licencu kojom će ta zemlja moći da proizvodi sopstvene rakete presretače za sistem Patriot. Prema njegovim rečima, ovaj potez označava prelazak sa direktne finansijske pomoći na integraciju Ukrajine u zapadnu namensku industriju, sa ciljem izgradnje stabilnog i samoodrživog sistema odbrane.

Zvaničnici u Vašingtonu navode da ovakve odluke treba da doprinesu dugoročnom odvraćanju Rusije od daljih ofanziva u regionu, kao i jačanju samostalne odbrambene sposobnosti Ukrajine. Očekuje se da će u narednom periodu biti održani dodatni sastanci na nivou NATO saveznika radi usaglašavanja daljih koraka.

U vezi sa Bliskim istokom, senator Grejem je naglasio da će SAD nastaviti diplomatske napore na međunarodnoj izolaciji Irana, ali nije iznosio detalje o mogućim novim merama protiv Teherana.

„Naš cilj je da kroz snažnu diplomatsku i ekonomsku politiku zaštitimo interese saveznika i očuvamo stabilnost u regionu“, zaključio je Grejem.