Sud u Astani postupio po međunarodnoj arbitražnoj odluci, postupak deo šireg otklona Kazahstana od ekonomske zavisnosti od Rusije
Sud u Astani doneo je presudu kojom se omogućava prinudna naplata duga od 1,4 milijarde dolara (oko 1,28 milijardi evra) od ruske kompanije Gazprom u korist ukrajinskog Naftogaza, potvrđeno je prema zvaničnim izvorima. Odluka je rezultat međunarodne arbitražne presude i predstavlja prvi slučaj u kojem je sud jedne države centralne Azije dozvolio izvršenje protiv ruske državne kompanije na svojoj teritoriji.
Prema dostupnim informacijama, ovaj pravni postupak usledio je nakon što je arbitražni tribunal u junu 2025. godine stao na stranu Naftogaza u sporu oko neplaćenih naknada za tranzit gasa, koje su nastale posle početka ruske invazije na Ukrajinu. Ruski pokušaji žalbe pred Vrhovnim sudom Švajcarske odbijeni su u martu 2026. godine, čime je odluka postala pravosnažna. Nakon toga, Naftogaz je pokrenuo postupak naplate u Kazahstanu, gde Gazprom poseduje imovinu.
Kazahstanski sud je naveo da se međunarodne arbitražne presude moraju poštovati, čak i kada su usmerene protiv ruskih državnih kompanija. “Odluka suda doneta je u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama Republike Kazahstan”, saopštili su iz suda u Astani.
Ovaj slučaj deo je šire strategije Kazahstana da smanji energetsku i ekonomsku zavisnost od Rusije. Država je najavila nameru da do 2027. godine potpuno obustavi uvoz električne energije iz Rusije, ulažući u sopstvene kapacitete i modernizaciju infrastrukture. Prekinuta je zajednička izgradnja termoelektrana sa ruskim partnerima, a sve češće se koriste alternative i savremene tehnologije drugih dobavljača, uključujući kineske firme. U projektima poput Ekibastuz GRES-2, Kazahstan se okrenuo međunarodnim konzorcijumima, izbegavajući neizvesnosti koje su pratile ruske ponude.
Analitičari ističu da ovakva sudska odluka šalje poruku o jačanju suvereniteta Kazahstana, zemlje koja je do sada bila blizak saveznik Moskve u okviru evroazijskih integracija. “Odluka je pokazatelj da se međunarodno pravo i arbitražne odluke moraju poštovati bez obzira na političke i ekonomske veze”, navodi se u komentarima pravnih stručnjaka.
Za Naftogaz, uspeh u kazahstanskom sudu otvara mogućnost da slične postupke pokrene i u drugim državama gde Gazprom ima imovinu. Prema procenama analitičara, ukupni zahtevi evropskih kompanija protiv Gazproma zbog neispunjenih ugovornih obaveza premašuju 19,5 milijardi evra.
Odluka kazahstanskog suda predstavlja ne samo pravnu pobedu za Naftogaz, već i signal o promeni dinamike ekonomskih odnosa u regionu centralne Azije, gde se tradicionalna “bratska obaveza” prema Rusiji sve više zamenjuje pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava.
