Prema izveštajima sa terena, kompanije u Tokiju podstiču zaposlene na fizičku aktivnost i praćenje telesne mase
Kompanije u Japanu sve više uvode programe koji zaposlenima omogućavaju redovno praćenje fizičke aktivnosti i telesne mase, s ciljem unapređenja zdravlja na radnom mestu. Prema dostupnim podacima, stopa gojaznosti u Japanu ostaje znatno niža u poređenju sa zapadnim zemljama, što se delimično pripisuje svakodnevnim navikama kretanja i tradicionalnoj ishrani. U Tokiju je zabeleženo da građani prosečno pređu najmanje 10.000 koraka dnevno, dok je posedovanje automobila ređe, što dodatno doprinosi povećanoj fizičkoj aktivnosti.
Na primer, kompanija Tanita iz Tokija, poznata po proizvodnji vaga, sprovodi interne mere koje uključuju obavezno mesečno merenje telesne mase za sve zaposlene. Zaposleni koriste posebne identifikacione kartice koje beleže broj pređenih koraka i pristup zgradi. Ukoliko zaposleni ne ispuni obavezu merenja, pristup radnom prostoru može biti onemogućen. Prema rečima zaposlenih, ovakav sistem doveo je do promena u navikama i gubitka telesne mase kod pojedinaca, a jedan od radnika naveo je da je smanjenje telesne mase postignuto kombinacijom redovne fizičke aktivnosti i promenom režima ishrane.
Generalni direktor kompanije Tanita istakao je da je u Japanu deljenje informacija o telesnoj masi ili nivou fizičke aktivnosti među radnicima manje tabu nego u drugim državama, što olakšava sprovođenje ovakvih programa. Dodatno, kompanije su podstaknute da sprovode ovakve mere jer izostanak redovnog praćenja može dovesti do povećanja obaveza prema nacionalnom zdravstvenom osiguranju za zaposlene starije od 40 godina.
Pored fizičke aktivnosti, pažnja se poklanja i tradicionalnoj ishrani. Japanski obroci često se sastoje od pirinča, miso supe i ukiseljenog povrća, što se smatra jednim od faktora niže stope gojaznosti u poređenju sa drugim državama. U kompanijama se promovišu i edukativni programi o zdravoj ishrani.
Ovakav pristup u Japanu predstavlja primer kako radno okruženje može doprineti usvajanju zdravih životnih navika, a kompanije ističu da je transparentnost i kolektivno praćenje rezultata ključ za uspeh ovih inicijativa. Prema navodima sa terena, slični programi doveli su do pozitivnih promena u zdravlju zaposlenih, dok stručnjaci ukazuju na značaj kombinacije svakodnevnog kretanja i tradicionalne ishrane u održavanju niske stope gojaznosti u Japanu.
