Prema zvaničnim podacima, napadi izazvali ozbiljna oštećenja na više ključnih postrojenja, deo kapaciteta privremeno obustavljen

U poslednjih sedam dana, više napada dronovima pogodilo je rusku naftnu infrastrukturu, uključujući rafineriju Kirišinjefteorgsintez (KINEF) u Kirišiju, Lenjingradska oblast, kao i luke Ust-Luga i Primorsk na Baltičkom moru, prenose zvanični izvori. Prema saopštenju guvernera regiona Aleksandra Drozdenka, industrijska zona u Kirišiju pretrpela je štetu nakon napada bespilotnih letelica. KINEF, jedna od najvećih rafinerija u Rusiji, proizvodi benzin, dizel, kerozin i druge petrohemikalije.

Nakon serije napada, izvoz nafte i derivata iz terminala Ust-Luga i Primorsk privremeno je obustavljen. Lokalna uprava potvrđuje da je u Ust-Lugi izbio požar, dok su prema tržišnim podacima oko 40 odsto kapaciteta ruskog izvoza nafte onemogućeni. U pitanju je, kako se navodi, najteži poremećaj u snabdevanju naftom u novijoj istoriji Rusije.

Rusija je drugi najveći izvoznik nafte u svetu, a proizvodnja i izvoz ovog energenta čine značajan deo državnog budžeta. Prema proceni tržišnih analitičara, cene nafte su nakon ovih dešavanja premašile 100 dolara po barelu, što dodatno utiče na globalno tržište.

Ukrajina je tokom meseca intenzivirala napade na rusku infrastrukturu, ciljajući tri ključne luke za izvoz nafte: Novorosijsk na Crnom moru, Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru, kao i naftovod Družba prema Mađarskoj i Slovačkoj.

Istovremeno, na Bliskom istoku zabeležena je razmena pretnji između američkog predsednika Donalda Trampa i vlasti u Teheranu, što je rezultiralo odlaganjem potencijalnih vojnih udara i započinjanjem indirektnih pregovora uz posredovanje Pakistana. Tramp je upozorio da će SAD uništiti iranske elektrane ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, dok je Teheran uzvratio pretnjom napada na elektroenergetske objekte u regionu. Kasnije je potvrđeno da su dve strane, posredno, započele razgovore o prekidu vatre, pri čemu je SAD poslala plan od 15 tačaka Iranu putem posrednika iz Pakistana.

Iranski zvaničnici su odbacili tvrdnje o direktnim pregovorima, navodeći da se razgovori vode uz posrednike i da neće prihvatiti uslove koje smatraju preteranim. Među zahtevima Irana su prekid napada na njihovu teritoriju i konkretne garancije za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba, kao i nadoknada za pretrpljenu štetu.

“Istraga o posledicama napada je u toku i situacija se pažljivo prati”, saopštili su nadležni organi.

Vlada suočena sa ekonomskim izazovima i nesuglasicama u vrhu, prema navodima iz privatnog razgovora

Privatni razgovor, koji je nedavno procureo u javnost, otkriva ozbiljne nesuglasice na najvišem nivou iranske vlasti. Prema navodima iz transkripta, predsednik Masud Pezeškijan suočava se sa ograničenjima u obavljanju svojih dužnosti, a u razgovoru sa komandantom Revolucionarne garde, Ahmadu Vahidiju, iskazuje osećaj nemoći i pritiska.

U transkriptu se navodi da je Pezeškijan istakao važnost dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama za opstanak iranske ekonomije, dok u isto vreme izražava zabrinutost zbog svoje ograničene uloge i nemogućnosti da podnese ostavku ili donosi samostalne odluke. On navodno navodi: „Osećam se kao talac. Ne dozvoljavate mi da podnesem ostavku, niti mi dozvoljavate da bilo šta uradim.“

Prema navodima iz istog izvora, iranska ekonomija je pod velikim pritiskom usled inflacije i međunarodnih sankcija, dok su vojni gubici i porazi proksi saveznika dodatno oslabili poziciju režima. U razgovoru se dodatno ističe da Revolucionarna garda blokira pokušaje diplomatskog rešenja sa SAD i zadržava predsednika kao fasadu dok traje politička kriza.

Analitičari procenjuju da ovakve unutrašnje podele i pritisci ukazuju na dublju krizu u iranskom političkom sistemu. Građani, prema navodima, trpe posledice ekonomske nestabilnosti i političke paralize. Zvaničnih komentara o autentičnosti procurenog razgovora i daljim potezima vlasti za sada nema.

JetBlue potvrdio da su više cene prtljaga uvedene usled porasta cena avio-goriva nakon sukoba u Iranu

Avioprevoznik JetBlue najavio je povećanje naknada za čekirani prtljag, navodeći kao razlog rast troškova avio-goriva usled trenutnog sukoba u Iranu i promena na svetskom tržištu nafte. Prema podacima sa zvaničnog sajta kompanije, putnici će sada za prvu prijavljenu torbu platiti najmanje 39 dolara, što je povećanje od četiri dolara u odnosu na prethodnu cenu. Naknada za drugu torbu sada iznosi najmanje 59 dolara, dok je ranije bila 50 dolara. Ove cene važe za torbe prijavljene više od 24 sata pre polaska, dok za one prijavljene u poslednja 24 sata pred putovanje dodatno važi doplata od 10 dolara po torbi, navodi JetBlue.

Kompanija je u zvaničnom saopštenju navela da prilagođava naknade kako bi pokrila povećane operativne troškove, ali je istakla da nastoji da osnovne cene karata ostanu konkurentne. Prema navodima JetBlue-a, promena cena prtljaga omogućava nastavak ulaganja u korisničko iskustvo i održavanje fer cena karata, dok se dodatne usluge naplaćuju putnicima koji ih koriste. “Naknade za opcione usluge, kao što je prtljag, prilagođavamo samo kada je to nužno”, saopštila je kompanija.

Porast naknada za prtljag dešava se u trenutku kada avio-kompanije širom sveta pokušavaju da se izbore sa povećanjem troškova avio-goriva. Nakon izbijanja sukoba u Iranu i zatvaranja Ormuskog moreuza, globalna ponuda nafte je ograničena, što je dovelo do rasta cena energenata i uticalo na industriju transporta. Prema podacima sa tržišta energenata, cena Brent nafte, koja predstavlja globalni standard, dostigla je 115 dolara po barelu pre nego što je pala na 107,95 dolara. Američka West Texas Intermediate nafta zabeležila je rast od dva procenta i dostigla cenu od 101,70 dolara po barelu.

Neki avio-prevoznici su na rast cena goriva reagovali uvođenjem dodatnih naknada ili povećanjem cena karata. Izvori iz industrije navode da su pojedine kompanije, poput United Airlines-a, podigle cene avio-karata za 15 do 20 procenata u prethodnih mesec dana, pozivajući se na rast troškova goriva. Predstavnici JetBlue-a navode da kompanija kontinuirano prati tržište i prilagođava poslovanje sa ciljem da zadrži konkurentnost i pruži kvalitetnu uslugu putnicima.

S obzirom na aktuelnu situaciju na svetskim tržištima energenata, očekuje se da će se avio-kompanije i dalje suočavati sa izazovima vezanim za troškove goriva i pritisak na cene dodatnih usluga. Kompanija JetBlue navodi da će nastaviti sa redovnim evaluacijama svojih tarifa i naknada u skladu sa promenama tržišnih uslova.