Partizan je zatražio odlaganje meča domaćeg prvenstva zbog zahtevanog puta na revanš protiv Tobola u Kazahstanu, dok Crvena zvezda igra u Mađarskoj.

Partizan je zvanično podneo zahtev za odlaganje utakmice u Superligi Srbije jer ih očekuje izuzetno daleko gostovanje kod Tobola iz Kostanaja. Ključni razlog za ovaj potez je činjenica da revanš meč protiv kazahstanskog kluba podrazumeva put od skoro 4.000 kilometara. Ova situacija značajno komplikuje raspored crno-belih, koji pored evropskog izazova moraju da vode računa i o domaćem prvenstvu.

U isto vreme, Crvena zvezda, drugi predstavnik Srbije u Evropi, ima nešto povoljniju situaciju — crveno-beli igraju svoj evropski susret protiv Hapoel Ber Ševe u susednoj Mađarskoj. Partizan će prvi meč sa Tobolom igrati kod kuće, ali im upravo revanš donosi logističke izazove koje žele da reše kroz zvanične kanale Superlige Srbije.

Zašto Partizan traži odlaganje utakmice

Većina navijača Partizana nadala se da će iz para Tobol – Panevežis dalje proći litvanski klub Panevežis. Glavni razlog bio je znatno kraći put i potencijalno lakši protivnik. Međutim, lutrija penala odlučila je da kazahstanski Tobol bude naredni rival srpskog kluba.

Zbog toga Partizan smatra da bi igranje dve zahtevne utakmice u kratkom vremenskom periodu, uz gotovo 8.000 kilometara puta ukupno (od Beograda do Kostanaja i nazad), moglo negativno uticati na fizičku spremu i rezultate ekipe. Takođe, ovakav raspored povećava rizik od povreda i umora kod igrača.

Kontekst evropskih takmičenja i implikacije po Superligu Srbije

Samo su Partizan i Crvena zvezda ostali kao predstavnici Srbije na evropskoj sceni ove sezone. Crvena zvezda igraće svoj meč protiv Hapoel Ber Ševe u blizini granica Srbije, što im olakšava logistiku i daje više vremena za pripremu između utakmica.

Sa druge strane, crno-beli su suočeni sa mnogo zahtevnijom trasom ka Kazahstanu, pa su odmah reagovali prema rukovodstvu Superlige Srbije tražeći rešenje koje bi omogućilo ekipi adekvatnu pripremu za oba takmičenja. Zbog toga se nadaju razumevanju i brzoj odluci koja bi pomogla klubu da ostane konkurentan kako na domaćoj tako i na evropskoj sceni.

Očekuje se odgovor nadležnih organa lige, a navijači pažljivo prate razvoj situacije vezane za raspored svojih timova.

Kapitenska traka jedan je od najprepoznatljivijih simbola u fudbalu. Čim je vidite na ruci igrača, jasno je ko je vođa ekipe na terenu. Međutim, mnogi su primetili da je većina kapitena nosi na levoj ruci. Da li je to pravilo ili samo tradicija?

Da li pravila određuju na kojoj ruci mora da bude?

Kratak odgovor je – ne.

Prema pravilima igre koja propisuje International Football Association Board, kapiten mora biti jasno označen kapitenskom trakom, ali nije propisano na kojoj ruci ona mora da se nosi.

Zašto je onda najčešće na levoj ruci?

Postoji nekoliko praktičnih razloga:

Lakše je uočljiva sudijama i saigračima

Većina igrača je dešnjaka, pa dominantnu ruku češće koriste za gestikulaciju i komunikaciju. Traka na levoj ruci ostaje bolje vidljiva i manje se pomera tokom utakmice.

Manje smeta tokom igre

Pošto je kod većine fudbalera desna ruka dominantna, nošenje trake na levoj često je jednostavno stvar udobnosti.

Tradicija koja se prenosi

Kako su decenijama najveći svetski kapiteni nosili traku na levoj ruci, taj običaj je postao standard koji mlađi igrači uglavnom nastavljaju.

Postoje li izuzeci?

Naravno. Neki kapiteni nose traku na desnoj ruci zbog ličnih navika, povreda ili jednostavno zato što im tako više odgovara. Sudijama je jedino važno da je traka jasno vidljiva.

Nije pravilo, već običaj

Dakle, iako se čini da postoji nepisano pravilo, kapitenska traka ne mora da bude na levoj ruci. U pitanju je kombinacija tradicije, praktičnosti i ličnih navika igrača.

Zato sledeći put kada budete gledali utakmicu, obratite pažnju – možda ćete primetiti da kapiten vašeg omiljenog tima nosi traku upravo na desnoj ruci, i to je potpuno u skladu sa pravilima.

Grčki štoper Ilias Kostis potpisao je za Castellón do 2030. godine, dolazi iz Atletika posle teške povrede.

Ilias Kostis, grčki fudbaler star 23 godine, novi je član Castellóna. On je stigao transferom iz Atletika Madrid i obavezao se na saradnju sa španskim klubom do 2030. godine. Ovaj dolazak je važan za tim iz Plana jer su ostali bez važnog igrača zbog povrede Fabrizia Brignanija.

Kontekst dolaska Iliasa Kostisa u Castellón

Zbog duže odsutnosti Brignanija, Castellón je imao samo dva zdrava centralna beka. Klub se odlučio da što pre reši problem u defanzivi i angažovao Kostisa, koji igra na poziciji štopera. Njegov prethodni angažman bio je u ekipi Atletiko Madrid B, koja se takmičila u Primera RFEF ligi. Prelazak u Castellón znači novu priliku za mladog fudbalera da nastavi karijeru posle perioda oporavka.

Karijera i karakteristike novog štopera

U prošloj sezoni, Ilias Kostis bio je deo tima Atletiko Madrid B koji je izborio plasman u plej-of za ulazak u Drugu ligu Španije. Međutim, zbog teške povrede tokom prijateljskog meča sa prvim timom Atletika odigrao je samo prvih šest kola sezone. U sezoni pre toga bio je standardan član druge ekipe Atletika i često starter. Pre dve godine debitovao je za prvi tim madridskog kluba u Ligi šampiona protiv Fajenorda. Pored toga, poznat je po snažnoj defanzivnoj igri, dobroj kontroli vazdušnih duela i sigurnoj distribuciji lopte iz poslednje linije.

Nove snage Castellóna pred nastavak sezone

Ove letnje prelazni rok doneo je čak jedanaest novih igrača za Castellón. Pored Iliasa Kostisa stigli su i Álvaro Martín, Juanjo Nieto, Fran Castillo, Iñigo Córdoba, Jari Vlak, Hamza Bellari, Amir Saipi, Rodrigo Rego, David Nzanza i Antonio Gala. Time klub želi da dodatno ojača konkurenciju pred nastavak takmičenja i izazove koji slede tokom sezone.