Naučnici upozorili na rastući problem izmišljenih referenci u biomedicinskoj literaturi, potencijalno utičući na kliničke smernice
Prema najnovijim nalazima, veštačka inteligencija generiše lažne reference u medicinskoj literaturi, što izaziva zabrinutost među istraživačima i zdravstvenim radnicima. Ova pojava zabeležena je u velikom broju biomedicinskih radova, a stručnjaci upozoravaju da takve netačne informacije mogu uticati na kliničke smernice koje lekari koriste u svakodnevnom radu.
U pregledu miliona naučnih radova iz oblasti biomedicine, istraživači su otkrili više od 4.000 slučajeva u kojima su korišćene reference na nepostojeće studije. Ovi rezultati objavljeni su u stručnom časopisu, a vodeći autor studije, Maksim Topaz, vanredni profesor na Koledžu za sestrinstvo Univerziteta Kolumbija, istakao je da lažne reference mogu da naruše temelje na kojima se zasnivaju medicinska uputstva.
“Kada lažne reference uđu u naučnu literaturu, one mogu biti uključene u kliničke smernice, prema kojima lekari odlučuju o načinu lečenja pacijenata”, izjavio je Topaz. On je naveo da postoji mogućnost da medicinski radnici donose odluke na osnovu istraživanja koja nikada nisu postojala.
Istraživački tim je zaključio da je broj ovakvih pogrešnih referenci u poslednje tri godine porastao dvanaest puta, a lažne reference su pronađene u skoro 3.000 različitih naučnih radova. Topaz je ukazao da nijedna od grešaka koje su istraživači identifikovali nije ispravljena niti povučena, što znači da mogu i dalje da utiču na praksu u zdravstvenoj zaštiti.
Povod za pokretanje ove istrage bilo je lično iskustvo jednog od autora, koji je koristeći AI alat za uređivanje sopstvenog naučnog rada otkrio da je aplikacija automatski dodala izmišljenu referencu. Ova netačnost prošla je kroz više nivoa recenzije pre nego što je primećena od strane urednika.
Stručnjaci naglašavaju važnost pažljivog proveravanja naučnih izvora, posebno u vreme kada se upotreba alata baziranih na veštačkoj inteligenciji sve više širi u naučnoj zajednici. U izveštaju se navodi da je rast ovog problema izazvao dodatnu zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na kvalitet i pouzdanost medicinskih informacija.
Nadležni ističu da bi kontinuirani nadzor i provera citiranih izvora mogli doprineti sprečavanju širenja lažnih informacija u biomedicinskoj literaturi. Dalje preporuke uključuju povećanje svesti među naučnicima i urednicima o mogućnostima grešaka koje može izazvati korišćenje AI alata u naučnom radu.
