Gradska uprava potvrdila zabranu konzumacije alkohola na javnim mestima dok traje upozorenje na visoke temperature

Vlasti u Parizu uvele su zabranu prodaje i javne konzumacije alkohola u cilju smanjenja opterećenja na bolnice, usled rekordnog toplotnog talasa koji je pogodio francusku prestonicu tokom ove sedmice. Ova mera, koja je stupila na snagu u petak u podne, odnosi se na sva javna mesta osim bašti barova i restorana, a trajaće dok zvanično upozorenje na visoke temperature ne bude ukinuto, naveli su gradski zvaničnici.

Pored zabrane konzumacije na javnim mestima, ograničena je i prodaja alkoholnih pića za poneti, dok je posluživanje alkohola u ugostiteljskim objektima i dalje dozvoljeno. Cilj donetih mera je da se smanji broj osoba koje zbog dehidratacije i drugih zdravstvenih problema izazvanih vrućinom dolaze u bolnice.

Načelnik policije u Parizu, Patrice Faure, izjavio je u četvrtak da su kapaciteti zdravstvenih ustanova pod velikim pritiskom. “Dostigli smo tačku zasićenja u bolničkim kapacitetima. Broj hospitalizacija i dalje raste… Moram da obezbedim da se pritisak smanji”, naveo je Faure.

Tokom aktuelnog toplotnog talasa, temperature su oborile dosadašnje rekorde u Parizu i širom Zapadne Evrope, ali se prema najavama meteorologa očekuje postepeno smanjenje temperature tokom predstojećeg vikenda.

Prema navodima francuske ministarke sporta Marine Ferrari, najmanje 55 osoba se utopilo širom Francuske poslednjih dana, pokušavajući da pronađu osveženje u jezerima, rekama i drugim vodenim površinama. Ferrari je izjavila da postoji bojazan da bi broj stradalih mogao dodatno da poraste.

U isto vreme, u Holandiji je po prvi put izdato crveno upozorenje na visoke temperature, a meteorolozi prognoziraju prelazak granice od 40 stepeni Celzijusa u pojedinim delovima zemlje.

Mere poput zabrane prodaje alkohola deo su šire strategije francuskih vlasti da zaštite javno zdravlje tokom ekstremnih vremenskih prilika, dok nadležne službe apeluju na građane da izbegavaju izlaganje suncu i piju dovoljno tečnosti.

Savezne vlasti potvrdile su da će Bolton podneti sporazum o priznanju krivice, izricanje presude zavisi od odluke suda

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Džon Bolton, očekuje se da u petak pred federalnim sudom prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zadržavanje poverljivih informacija. Prema informacijama iz zvaničnih izvora, Bolton će pristati na novčanu kaznu u iznosu od 2,25 miliona dolara, dok konačna presuda zavisi od odobrenja suda u Grinbeltu, savezna država Merilend.

Bolton je prošle godine bio optužen po ukupno 18 tačaka koje se odnose na rukovanje poverljivim podacima, a prema navodima tužilaštva, određene informacije su tokom sedam godina deljene s bliskim srodnicima kroz lične zapise. Ove informacije su, navodno, korišćene kao materijal za potencijalnu knjigu. Bolton je u oktobru prethodno negirao krivicu po ovim optužbama.

Prema izvorima upoznatim sa slučajem, dogovor o priznanju krivice predviđa da Bolton prihvati odgovornost za zadržavanje poverljivih podataka, dok mu se ne stavlja na teret iznošenje dokumenata iz službenih prostorija niti deljenje tih informacija sa medijima ili stranim subjektima. Takođe, dogovor ne uključuje optužbe u vezi sa objavljivanjem njegove knjige.

Federalni sud još treba da potvrdi sporazum, a raspon moguće kazne kreće se od uslovne do maksimalno 60 meseci zatvora, navode izvori iz pravosudnih krugova. Konačna odluka o visini kazne biće doneta nakon razmatranja svih okolnosti slučaja.

Američko pravosuđe poslednjih godina sprovodi pojačanu kontrolu nad rukovanjem poverljivim podacima, a slučajevi protiv visokih zvaničnika privlače posebnu pažnju javnosti. Bolton, koji je ranije bio blizak saradnik Donalda Trampa, sada se javno suprotstavlja bivšem predsedniku, ali ovaj slučaj se, prema navodima tužilaštva, odnosi isključivo na čuvanje poverljivih informacija iz perioda njegovog službovanja.

Prema dostupnim informacijama, federalna velika porota donela je optužnicu nakon što su analizirane sve okolnosti u vezi sa načinom čuvanja poverljivih podataka. Za sada nije saopšteno da su u vezi sa ovim slučajem pokrenute dodatne istrage protiv drugih lica.

Slučaj Džona Boltona deo je šireg okvira zahteva za odgovorno upravljanje poverljivim dokumentima među bivšim i sadašnjim američkim zvaničnicima. Stručnjaci navode da ovakvi procesi predstavljaju podsećanje na važnost poštovanja procedura u radu sa državnim tajnama.

Nadležne službe prate situaciju, nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti prema seizmološkim podacima

Zemljotres magnitude 5,3 po Rihterovoj skali registrovan je 26.06.2026. godine u 13:57 časova na području Nikaragve, zapadno od glavnog grada Managve, prema podacima seizmoloških centara. Epicentar potresa lociran je na geografskim koordinatama širine 12.0637 i dužine -86.4327.

Prema informacijama Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, hipocentar zemljotresa nalazio se na dubini od oko 112 kilometara ispod površine zemlje. Potres je zabeležen na teritoriji Nikaragve, u blizini glavnog urbanog centra, ali su nadležne službe saopštile da za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenim osobama.

Seizmološke službe nastavljaju da prate situaciju na terenu i apeluju na građane da poštuju preporuke za postupanje u slučaju eventualnih naknadnih potresa. “Za sada nisu registrovani izveštaji o povređenima ili oštećenjima na objektima, a službe su u pripravnosti”, navodi se u zvaničnoj izjavi seizmološkog centra.

Nadležne institucije ističu da su se potresi ove jačine dešavali i ranije na ovom području zbog seizmičke aktivnosti centralnoameričkog pojasa, ali da trenutno nema razloga za paniku.