Ukrajinski predsednik poručio liderima EU da nemački predlog o pridruženom članstvu nije pravedan

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji mora biti potpuno i ravnopravno, ističući potrebu za otvaranjem pregovaračkih klastera i značajnim napretkom u pregovorima. U saopštenju objavljenom na društvenoj mreži X, Zelenski je naglasio važnost rada na bezbednosti građana i aktivnog diplomatskog angažmana sa partnerima u EU kako bi se članstvo Ukrajine približilo ostvarenju.

“Potrebno je postići značajan napredak u pregovorima i stoodstotno raditi na bezbednosti za narod”, naveo je Zelenski. On je dodao da Ukrajina ulaže napore kako bi osigurala svoj opstanak, nezavisnost i mir u Evropi, kao i zaštitu ljudi, života i kulture. Prema njegovim rečima, takva Evropa ima potencijal da igra značajnu ulogu na svetskoj sceni.

Zelenski je prethodno uputio pismo liderima zemalja članica Evropske unije, navodeći da je nemački predlog o dodeljivanju pridruženog članstva Ukrajini nepravedan, jer bi ostavio Kijev bez glasa unutar EU. On insistira na potpunoj i ravnopravnoj integraciji Ukrajine u Uniju.

“Ukrajina se bori za svoj opstanak, nezavisnost i Evropu koja najduže živi u miru, štiti ljude, život i kulturu, i koja zahvaljujući takvoj zaštiti igra istinski svetsku ulogu”, napisao je Zelenski u svojoj poruci.

Zvanične reakcije evropskih institucija povodom ovih izjava za sada nisu saopštene.

Prema sudskim dokumentima, 21-godišnji muškarac iz Merilenda više puta pokušao pristup Beloj kući, incident potvrđen od strane policijskih izvora

Muškarac identifikovan kao Nasire Best iz Dundalka u Merilendu, osumnjičen za pucnjavu ispred Bele kuće, prethodno je imao više incidenata sa američkom Tajnom službom, navodi se u sudskim dokumentima i izjavama policijskih izvora. Prema dostupnim informacijama, Best je 2025. godine pokušao da blokira ulaz u kompleks Bele kuće, tvrdeći da je Isus Hrist i tražeći da bude uhapšen. Nakon tog događaja, upućen je na psihijatrijsku procenu, a u julu iste godine ponovo je pokušao da pristupi područje oko Bele kuće.

Tada su ga agenti Tajne službe uhapsili i optužili za nezakonit ulazak na federalno zaštićenu teritoriju u Vašingtonu. Sudski zapisnici pokazuju da mu je sudija izrekao meru zabrane prilaska Beloj kući. Best je pušten iz pritvora nakon saslušanja, ali se nije pojavio na zakazanom ročištu 7. avgusta 2025. godine. Zbog toga je izdat nalog za hapšenje koji omogućava policiji da ga privede na teritoriji Vašingtona.

Incident koji se dogodio u subotu uključuje pojavljivanje Nasirea Besta ispred Bele kuće, u blizini raskrsnice 17. ulice i avenije Pensilvanija, gde je, prema informacijama policijskih izvora, iz torbe izvukao revolver i započeo pucnjavu prema kontrolnom punktu Tajne službe. Nema podataka o žrtvama ili povređenima u ovom incidentu.

Prethodni pokušaji pristupa kompleksu Bele kuće, kao i navodi o psihičkim problemima osumnjičenog, dokumentovani su u sudskim spisima. Nakon ranijih incidenata, Best je imao zabranu prilaska, ali je prema navodima izveštaja nastavio da se pojavljuje u blizini zaštićenih objekata.

Tajna služba i lokalne vlasti nisu izdale detaljnije saopštenje o motivima osumnjičenog ili mogućim okolnostima koje su dovele do poslednjeg incidenta. Takođe, izveštaji iz policijskih izvora ukazuju da je postupak protiv Besta još uvek u toku, a sudski procesi vezani za ranije pokušaje pristupa nisu okončani.

Bela kuća i okolina su pod stalnim nadzorom i merama bezbednosti, a ovakvi incidenti dodatno skreću pažnju na izazove sa kojima se suočavaju bezbednosne službe u zaštiti državnih institucija.

Američke obaveštajne službe navode ograničen pristup lideru, dok pregovori sa SAD napreduju sporo zbog otežane komunikacije

Prema poslednjim izveštajima američkih zvaničnika, vrhovni lider Irana nalazi se na nepoznatoj lokaciji, sa ograničenim pristupom spoljašnjem svetu. Zvaničnici koji su upoznati sa obaveštajnim procenama navode da se lideru može pristupiti isključivo putem složenog sistema kurira. Ova situacija, prema navodima iz diplomatskih krugova, doprinosi usporenoj komunikaciji unutar iranske vlasti, posebno u okviru pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Zvaničnici SAD navode da su iranski predstavnici koji su zaduženi za kontakte sa američkom administracijom suočeni sa značajnim teškoćama u prenošenju informacija unutar sopstvenog sistema. Otežana komunikacija, prema tim izvorima, jedan je od glavnih razloga što detalji potencijalnog dogovora, kao i informacije o prethodnim sporazumima, izlaze u javnost sa zadrškom.

Izvori iz američke administracije navode da, kada Sjedinjene Države pošalju predloge za razmenu informacija ili nacrte dogovora, kašnjenja u odgovoru nastaju upravo zbog složenih procedura za dostavljanje informacija do vrhovnog lidera. Dva američka zvaničnika su potvrdila da je period čekanja na odgovor često produžen zbog ovakvog sistema komunikacije.

Na upit o detaljima koji se odnose na lokaciju i način komunikacije vrhovnog lidera, portparol Bele kuće odbio je da komentariše bezbednosne aspekte i obaveštajne podatke.

Jedan visoki zvaničnik američke administracije izjavio je tokom vikenda da je vrhovni lider navodno pristao na osnovne smernice trenutnog nacrta dogovora, dok je predsednik Sjedinjenih Država izrazio očekivanje da bi konačna odluka mogla biti doneta u narednim danima.

Prema dostupnim informacijama, vrhovni lider Irana Mojtaba Hamenei, koji je ranije ranjen u vojnim udarima tokom Operacije Epic Fury, preduzima dodatne mere opreza radi izbegavanja eventualnih napada. Izveštaji navode da su ove mere pojačane nakon što je njegov otac, Ajatolah Ali Hamenei, stradao tokom prethodnih vojnih operacija. Od početka aktuelnih događaja, Mojtaba Hamenei nije se pojavljivao niti obraćao javnosti, navodi se u diplomatskim izvorima.

Nezavisna potvrda svih navoda iz zone sukoba i sa zatvorenih lokacija trenutno nije moguća.