Zvaničnici dve zemlje nisu postigli dogovor o uslovima plovidbe, pregovori nastavljeni tokom noći

Pregovori između delegacija Sjedinjenih Američkih Država i Irana održani su u Islamabadu u subotu, uz posredovanje pakistanskih zvaničnika. Sastanku su prisustvovali visoki predstavnici obe strane, među kojima su bili Mohamed Galibaf i Abas Aragči sa iranske strane, kao i potpredsednik SAD Džej Di Vens. Prema policijskim izvorima, ovo su prvi direktni razgovori na najvišem nivou između dve zemlje nakon skoro 50 godina.

Tokom razgovora, delegacije su razmatrale pitanja prekida vatre, regionalne bezbednosti i humanitarne obnove. Iranska strana je zahtevala prekid vatre na svim frontovima i odmrzavanje imovine u vrednosti od šest milijardi dolara, dok su američki zvaničnici insistirali na slobodi plovidbe kroz Ormuski moreuz i nastavku međunarodnog pomorskog prometa.

Pakistanski domaćini sprovodili su šatl diplomatiju, prenoseći zahteve i poruke između delegacija, dok su međunarodni mediji bili izolovani tokom trajanja pregovora. Tokom dana, postignuti su principi dogovora o prekidu vatre i humanitarnoj pomoći, ali je ključna prepreka ostala pitanje kontrole nad Ormuskim moreuzom.

“Nakon višesatnih razgovora, ostalo je neslaganje u vezi sa pomorskim poretkom u Persijskom zalivu. Iranska delegacija je insistirala na promeni režima plovidbe, dok je američka strana tražila slobodan prolaz za međunarodnu trgovinu”, navode izvori upoznati sa tokom pregovora.

Predlog o zajedničkom iransko-američkom upravljanju kanalom nije prihvaćen, ali su delegacije nastavile razgovore do kasno u noć, što upućuje na postojanje volje za dalji dijalog. Sastanci su završeni bez konačnog dogovora, a očekuje se nastavak pregovora u narednim danima.

Zvaničnici potvrdili nastavak pregovora, Izrael zahteva razoružavanje Hezbolaha, situacija u Libanu napeta posle vazdušnih napada

Pregovori između Izraela i Libana biće nastavljeni u utorak u Vašingtonu, saopštila je danas kancelarija libanskog predsednika Žozefa Auna. Sastanak dolazi u trenutku pojačanih tenzija nakon nedavnih vazdušnih napada na Bejrut, u kojima je prema zvaničnim navodima stradalo više od 300 ljudi.

Izraelske vlasti zahtevaju da libanska vlada preuzme odgovornost za razoružavanje Hezbolaha, militantnog pokreta koji je, kako se navodi, u znak podrške Iranu učestvovao u sukobima od samog početka rata. Prema informacijama libanskog Ministarstva zdravlja, napadi na Bejrut zabeleženi 8. aprila bili su najsmrtonosniji dan u Libanu od početka sukoba.

Iako je tada u Iranu na snazi proglašeno primirje, zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ističu da se sporazum o prekidu vatre ne odnosi na Liban, dok Teheran smatra da bi primirje trebalo da važi i za ovu zemlju.

“Naša vlada je spremna na razgovore uz posredovanje međunarodnih aktera, sa ciljem obezbeđivanja stabilnosti i zaštite građana”, navodi se u saopštenju iz kancelarije predsednika Libana. Zvaničnici su istakli da će naredni susret u Vašingtonu biti ključan za dalji razvoj situacije na terenu.

Prema ranijim informacijama, libanske vlasti su u stalnom kontaktu sa međunarodnim partnerima i prate razvoj događaja, dok su zdravstvene službe i dalje angažovane na pružanju pomoći povređenima tokom vazdušnih napada. Istraga o okolnostima napada i eventualnim posledicama po civilno stanovništvo je u toku, navode zvaničnici.

Obe strane iznele tvrdnje o brojnim incidentima tokom pravoslavnog Uskrsa, potvrđene izjave vojnih komandi

Ukrajina i Rusija iznele su međusobne optužbe za kršenje privremenog primirja tokom pravoslavnog Uskrsa, koje je prethodno proglasio ruski predsednik Vladimir Putin. Prekid vatre je, prema zvaničnom saopštenju iz Kremlja, trajao od subote u 16 časova do kraja nedelje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će njegova zemlja poštovati primirje, ali je istakao da će ukrajinske snage odgovoriti u slučaju kršenja dogovora.

Ukrajinske oružane snage saopštile su u nedelju da su do 7 časova ujutru zabeležile 2.299 slučajeva kršenja primirja. U navedenim incidentima, prema izveštaju Generalštaba, registrovana su 28 napada, 479 artiljerijskih dejstava, 747 udara borbenih dronova, kao i 1.045 udara FPV dronova. Ove podatke ukrajinska strana je objavila putem zvanične stranice na društvenim mrežama.

Sa druge strane, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je zabeležilo 1.971 slučaj kršenja primirja, uključujući napade dronovima. Prema ruskim navodima, ukrajinske snage su izvršile 258 artiljerijskih i tenkovskih napada, 1.329 FPV dron udara, kao i 375 slučajeva upotrebe različitih vrsta municije. Ove tvrdnje iznete su u zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane Rusije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija neće produžiti privremeno primirje ukoliko Ukrajina ne prihvati uslove koje je Moskva ranije postavila. Peskov je naveo da je, prema ruskom stavu, održivo rešenje moguće samo uz ostvarivanje ruskih interesa i ciljeva.

Nije bilo izveštaja međunarodnih organizacija o nezavisnoj verifikaciji navoda o broju incidenata tokom trajanja primirja. Oba izveštaja predstavljaju saopštenja zaraćenih strana i trenutno nema dostupnih podataka koji bi potvrdili obim navedenih sukoba iz nezavisnih izvora.

Pravoslavni Uskrs se tradicionalno obeležava kao vreme mira u regionu, ali su prethodnih godina izveštaji sa terena često ukazivali na nastavak sukoba i tokom prazničnih dana. Sukob između Rusije i Ukrajine traje od februara 2022. godine i do sada su zabeleženi brojni pokušaji privremenih prekida vatre, koji su često rezultirali međusobnim optužbama za nepoštovanje dogovora.