Lokalna zajednica i veteranske službe organizovale su ispraćaj u Masačusetsu, potvrđeno na licu mesta

U Masačusetsu je 25. maja 2026. godine održana sahrana Džona Bernarda Arnolda III, veterana mornarice iz Drugog svetskog rata, koji je preminuo 6. maja bez preživelih članova porodice. Poziv na dostojan ispraćaj uputio je predstavnik veteranske službe iz Hanover-Hensona, nakon čega je više od 1.500 građana iz raznih krajeva došlo da prisustvuje ceremoniji.

Prema izjavama organizatora, očekivalo se da će zajednica odgovoriti, ali broj prisutnih je prevazišao očekivanja. Erin O’Malley Mandeville, koja je prisustvovala sahrani zbog lične povezanosti sa mornaricom, izjavila je da smatra kako “svako zaslužuje poštovanje sećanja, posebno veterani”.

Na ispraćaju su četiri veterana istovremeno salutirala Arnoldovom kovčegu, dok je sveštenik tokom službe govorio o ličnosti pokojnika, navodeći njegovu ljubav prema klasičnoj muzici i drugim ličnim interesovanjima. Prema navodima prisutnih, Arnold je bio poznat kao strastveni mađioničar, nije bio oženjen niti je imao decu, i voleo je da uveseljava ljude.

Arnold je samostalno isplanirao svoju sahranu više od deset godina ranije, precizirajući da želi katoličku misu bez govora, i da prisutni znaju samo da je verovao i služio. Svedoci sa lica mesta navode da je Arnoldov mornarički šešir bio postavljen pored kovčega, što je ostavilo snažan utisak na prisutne.

Ceremonija na groblju obuhvatila je zvuke gajdi i počasni plotun, a zastava koja je prekrivala Arnoldov kovčeg predata je predstavniku doma za veterane u kojem je živeo poslednjih godina. Nakon što se vest o sahrani proširila, Arnoldov pra-sestrić, Džo Durban, prepoznao je ime i doputovao iz druge savezne države kako bi primio zastavu i posetio grob svog rođaka.

Slučaj Arnolda privukao je pažnju javnosti kao primer zajedništva i podrške veteranima bez porodice. Svi navodi potiču iz izjava prisutnih i organizatora događaja.

Policija ispituje incident, putnicima obezbeđena pomoć, otkriven uključen prenosivi punjač

Avion kompanije sa 180 putnika, na letu iz Hurgade u Egiptu ka londonskom aerodromu, preusmeren je 25.06.2024. ka rimskom aerodromu Fjumičino zbog sumnjive naprave pronađene u prtljažniku, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Kapetan je doneo odluku o promeni pravca tri sata nakon poletanja, a avion je bezbedno sleteo dvadeset minuta kasnije.

Prema dostupnim informacijama, jedan od putnika je obavestio kabinsko osoblje da se u njegovom predatom koferu nalazi uključena eksterna baterija. Ova informacija alarmirala je posadu, što je dovelo do hitnog preusmeravanja leta. Svedoci navode da je promena pravca izazvala paniku među putnicima, koji su u tom trenutku strahovali za bezbednost.

“Niko nije znao šta da misli. Odjednom je avion promenio pravac i počeo da se spušta. Bilo je teško ne pomisliti na najgore. Hvala Bogu da nije bila bomba”, izjavio je jedan od putnika.

Portparol avio-kompanije potvrdio je da je let preusmeren iz predostrožnosti i da su svim putnicima obezbeđeni hotelski smeštaj, obroci i osveženje, kao i prevoz do Londona narednog dana. Policija i nadležni organi sprovode istragu radi utvrđivanja svih okolnosti događaja.

Ispostavilo se da je eksterna baterija korišćena za punjenje mobilnog telefona dok se nalazila u predatom prtljagu. U skladu sa propisima, većina avio-kompanija zahteva da se ovakvi uređaji prenose isključivo u ručnom prtljagu zbog rizika od pregrevanja i potencijalnog požara. Pravila su dodatno pooštrena nakon niza incidenata sa prenosivim baterijama na letovima širom sveta.

“Let je preusmeren iz predostrožnosti. Putnicima je pružena potrebna pomoć”, naveo je portparol avio-kompanije.

Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija i Kanada odbile predlog generalnog sekretara, bez konsenzusa uoči samita u Ankari

Predstavnici Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije i Kanade odbili su predlog da sve države članice NATO-a obavezno izdvajaju 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda za vojnu pomoć Ukrajini, kako je saopšteno iz izvora unutar Alijanse. Ova tema trebalo je da bude razmatrana na predstojećem samitu NATO-a u Ankari, planiranom za 7. i 8. jul, ali predlog nije dobio potrebnu podršku.

Prema navodima iz Alijanse, samo sedam od ukupno 32 članice NATO-a trenutno podržava ovakav način finansiranja, a to su države koje već izdvajaju pomenuti procenat za naoružavanje Ukrajine. Među njima su Holandija, Poljska, kao i pojedine nordijske i baltičke zemlje, prema zvaničnim podacima Kilskog instituta.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da predlog o obaveznom finansiranju nema konsenzus među članicama i da je malo verovatno da će se naći na dnevnom redu samita u turskoj prestonici. “Ne mislim da će ovaj plan uopšte biti predložen u turskoj prestonici”, rekao je Rute novinarima. On je naglasio da je predlog imao za cilj da potvrdi kontinuiranu podršku evropskih država Ukrajini, posebno nakon smanjenja američke pomoći tokom mandata Donalda Trampa.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva saopštio je da ta zemlja nastavlja saradnju sa saveznicima u cilju pronalaženja najboljeg načina za podršku Ukrajini. Sa druge strane, zvanična Moskva je ranije više puta upozorila da zapadna vojna pomoć produžava sukob i povećava rizik od direktnog konflikta između Rusije i NATO-a.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Alijansa koristi Kijev kao platformu za bezbednosne pretnje na ruskim granicama, navodeći da je cilj procesa “dekolonizacija” i fragmentacija Ruske Federacije.