Američke snage napale ostrvo Larak, Iran odgovorio napadima na vojne baze u Jordanu i UAE

Sukobi između Irana i SAD ponovo su eskalirali nakon više od mesec dana, jer su dve države izvele međusobne vazdušne udare. Prvi američki napad na Iran od kraja jula dogodio se na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu, gde su američke snage gađale dva raketna lansera. Prema zvaničnim izjavama, u napadu su poginule dve osobe, dok su još dve ranjene. Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) je saopštio da će uslediti „odgovor i kazna“.

Napad u Ormuskom moreuzu i reakcija Teherana

Centralna komanda SAD (CENTCOM) navela je da su preduzeli „ograničene, precizne akcije“ protiv snaga koje postavljaju mine i predstavljaju neposrednu pretnju u Ormuskom moreuzu. Kao odgovor, Iran je izveo napad balističkim raketama na američke baze Kralj Husein i Al Azrak u Jordanu, a prema informacijama, napadnuta je i vazduhoplovna baza u Ujedinjenim Arapskim Emiratima dronovima. Jordanska vojska saopštila je da je rano ujutru presrela osam raketa.

Pored toga, iranska državna televizija je potvrdila napad na bazu u UAE. Ostrvo Larak, koje je locirano ispred luke Bandar Abas, ima ključnu ulogu u kontroli prolaza kroz Ormuski moreuz, važan za globalnu trgovinu energentima.

Zvanične izjave i novi ekonomski pritisci

Ministarstvo spoljnih poslova Irana oštro je osudilo američku vojnu akciju na Larak, ocenjujući da su napadi na baze u Jordanu bili „legitimna odbrana“. BBC navodi da Iran primorava tankere da prolaze pored ostrva Larak, pri čemu se navodno naplaćuje po dva miliona dolara za svaki tranzit. Hosein Mohebi, portparol Revolucionarne garde, izjavio je da je napad američkog predsednika Donalda Trampa „strateška i fatalna greška režima“ i upozorio na moguće posledice u ekonomskoj i vojnoj oblasti.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da Teheran „ne želi rat“, ali će „pružiti odlučan odgovor agresorima“. Prema zvaničnim izveštajima, napadi na američke baze izazvali su veliku štetu na tehničkoj infrastrukturi, objektima za održavanje i položajima borbenih aviona.

Napetosti u Ormuskom moreuzu i posledice po energetsku bezbednost

Nekoliko sati nakon napada, Donald Tramp je na društvenoj mreži Truth Social objavio video snimke, uz tvrdnje o eksploziji naftne infrastrukture, uključujući i ostrvo Harg. On je ranije upozorio Iran na uništavanje brodova ili čamaca koji postave nove mine u Ormuskom moreuzu, nakon što je izjavio da su sve prethodno postavljene mine uklonjene ili uništene.

SAD su 24. avgusta najavile novu kampanju sankcija protiv Irana, sa ciljem dodatne ekonomske izolacije i proširenja sekundarnih sankcija prema saveznicima Teherana. Ranije, SAD i Izrael su 28. februara napali Iran, a Teheran je odgovorio napadima na Izrael, američke baze i saveznike u Persijskom zalivu, što je dovelo do suštinskog zatvaranja Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj.

Pre početka aktuelnih sukoba, kroz Ormuski moreuz je prolazilo oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa, što dodatno naglašava značaj napad u Ormuskom moreuzu za svetsku energetsku bezbednost.

Vlasti Severnog Kipra saopštile su da se 18 osoba vodi kao nestalo, dok je 249 putnika spaseno i prebačeno na kopno.

Broj poginulih u brodolomu kod Kipra porastao je na osam, potvrdio je ministar transporta nepriznatog Severnog Kipra Erhan Arikli. Prema njegovoj izjavi, nakon brodoloma putničkog trajekta Filo džet kod severne obale Kipra, još 18 ljudi vodi se kao nestalo. Preostalih 249 putnika sa broda spaseno je i prebačeno na kopno, dok je brod prevozio ukupno 259 putnika i osam članova posade.

Detalji brodoloma kod Kipra i spasilačka akcija

Putnički brod Filo džet, u vlasništvu privatne kompanije, isplovio je iz Kirenija u nedelju oko 12.30 po lokalnom vremenu i krenuo ka turskoj luci Tašudžu. Nedugo zatim, brod je počeo da se puni vodom iz za sada nepoznatog razloga. Kapetan je odmah uputio poziv u pomoć, što je pokrenulo spasilačku akciju koju su sprovele Obalska straža i lučka kapetanija. Turski javni servis TRT naveo je da je brod potonuo do samog morskog dna, na dubinu od oko 514 metara.

Vlasti su saopštile da su do sada identifikovana četiri tela od ukupno osam pronađenih žrtava. U međuvremenu, specijalizovani ronioci očekuju se da se pridruže daljim spasilačkim naporima, s obzirom na dubinu na kojoj se nalazi olupina broda.

Istraga o brodolomu kod Kipra

Premijer nepriznatog Severnog Kipra, Unal Ustel, izjavio je da su kapetan broda i sedam članova posade uhapšeni u okviru istrage. „Svaki aspekt incidenta biće istražen. Čak i najsitniji nemar neće ostati neotkriven. Niko neće biti pošteđen, bez obzira za koga se utvrdi da je odgovoran“, rekao je Ustel.

Tokom istrage, prioritet je utvrđivanje uzroka koji je doveo do toga da brod počne da se puni vodom ubrzo nakon napuštanja luke. Vlasti nastavljaju potragu za nestalim osobama, kao i identifikaciju preostalih žrtava, dok je spasilačka operacija još u toku.

Prema poslednjim informacijama, broj poginulih u brodolomu kod Kipra mogao bi biti i veći, imajući u vidu broj nestalih. Zvaničnici su naglasili da je istraga otvorena i da će svi odgovorni biti procesuirani nakon što se utvrde okolnosti tragedije.

Dogovor sa Venecuelom ima za cilj stabilizaciju rezervi u SAD, ali brzina realizacije ostaje neizvesna

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da će nafta iz nedavno postignutog sporazuma sa Venecuelom biti iskorišćena za popunu američkih strateških rezervi nafte. Ova odluka dolazi u trenutku kada su rezerve na najnižem nivou u poslednje 44 godine, a tržište nafte suočava se sa globalnim poremećajima i visokim cenama goriva.

Popunjavanje strateških rezervi nafte

U objavi na društvenim mrežama, Donald Tramp je potvrdio da će proces popunjavanja strateških rezervi nafte uskoro početi. On je naftu iz Venecuele opisao kao „poklon Venecuele narodu Sjedinjenih Američkih Država“. Prema dostupnim informacijama, nije precizirano koliko brzo bi sporazum sa Venecuelom mogao da obezbedi dodatne količine nafte, niti da li će to doneti kratkoročnu korist američkim vozačima.

Detalji sporazuma sa Venecuelom

Najavljeni sporazum ima za cilj oživljavanje posrnule naftne industrije Venecuele. Ipak, eksperti navode da će biti potrebna značajna ulaganja i infrastrukturni radovi kako bi došlo do povećanja proizvodnje nafte. U međuvremenu, američke strateške rezerve su 21. avgusta iznosile oko 290 miliona barela nafte. To je blizu najnižeg nivoa u poslednje četiri decenije, nakon što su Sjedinjene Američke Države smanjivale zalihe tokom administracija predsednika Džozefa Bajdena i Donalda Trampa. Ovakva smanjenja bila su odgovor na globalne poremećaje u snabdevanju, uključujući rat u Ukrajini i sukobe sa Iranom.

Potencijalni uticaj na tržište i vozače

Iako novoizabrani sporazum sa Venecuelom ima za cilj stabilizaciju rezervi nafte u SAD, još uvek nije jasno kada će konkretno doći do povećanja isporuka. Zbog toga analitičari smatraju da je neizvesno koliko će brzo američki vozači osetiti neku korist u pogledu cena goriva. Ipak, ovaj potez bi mogao predstavljati prvi korak u dugoročnom jačanju energetskih resursa SAD, posebno u kontekstu trenutnih izazova na svetskom tržištu. Očekuje se da će naredni period doneti više informacija o dinamici realizacije sporazuma i uticaju na domaću ekonomiju.