Federalni sud u Sjedinjenim Državama doneo odluku nakon svedočenja zvaničnika Ministarstva pravde, situacija ostaje pod nadzorom

Federalni sudija u Sjedinjenim Državama odbio je zahtev za privremenu obustavu fonda poznatog kao ‘anti-weaponization fund’, navodeći da je vršilac dužnosti državnog tužioca, Tod Blanš, saopštio da Ministarstvo pravde neće nastaviti sa sprovođenjem ovog fonda. Odluka je doneta tokom sudskog saslušanja, a sudija Ričard Leon upozorio je Ministarstvo pravde da ne pokušava da izbegne odgovornost pred sudom.

Fond, čija je vrednost prvobitno bila procenjena na 1,776 milijardi dolara, najavljen je prošlog meseca kao deo nagodbe u vezi sa tužbom bivšeg predsednika Donalda Trampa protiv Poreske uprave SAD zbog navodnog curenja poreskih podataka. Prema dostupnim informacijama, fond je bio namenjen isplatama pojedincima koji su navodno bili žrtve progona od strane državnih organa.

Međutim, inicijativa je izazvala različite reakcije među članovima Kongresa. Deo demokratskih predstavnika izneo je sumnje u transparentnost i svrhu fonda, nazivajući ga „slush fund“-om za pojedince bliske bivšem predsedniku. Sa druge strane, predstavnici republikanaca su tokom kongresnog saslušanja vršili pritisak na Ministarstvo pravde da preispita sprovođenje ovog fonda.

Vršilac dužnosti državnog tužioca, Tod Blanš, izjavio je tokom saslušanja pred Kongresom da Ministarstvo pravde „ne nastavlja sa fondom“, navodeći da je odluka doneta nakon sudske zabrane u posebnom postupku. Na osnovu ovog stava, pravni tim vlade je pred sudom tvrdio da su ostali sudski postupci koji se vode protiv fonda postali bezpredmetni, jer je njegova realizacija obustavljena.

Sudija Ričard Leon, iako nije izdao privremenu zabranu, uputio je Ministarstvu pravde upozorenje da ne pokušava da prikrije stvarno stanje ili da izbegava komunikaciju sa sudom. U svojoj izjavi tokom saslušanja, sudija je naglasio važnost transparentnosti i odgovornosti svih uključenih strana.

Ova odluka predstavlja preliminarni korak u pravnim postupcima koji se tiču fonda za ‘anti-weaponization’. Situacija se nastavlja pratiti, a dalji razvoj događaja zavisiće od novih odluka suda i potencijalnih reakcija Kongresa. Do sada nisu objavljeni dodatni detalji o daljim koracima u vezi sa ovim fondom.

Policija u Džeksonvil Biču koristila softver za prepoznavanje lica, dok je optuženi tvrdio da je udaljen stotinama kilometara od mesta događaja

Osoba iz Floride, Ričard Dilon, privedena je 2023. godine pod sumnjom da je pokušala da odvede dete iz restorana brze hrane u Džeksonvil Biču, iako je, prema njegovim rečima, u trenutku događaja bio više od 300 kilometara udaljen od mesta incidenta. Ključni dokaz koji je policija upotrebila u istrazi bio je rezultat softvera za prepoznavanje lica koji je podudario Dilonovu fotografiju sa slikom osumnjičenog.

Nakon što je naknadno oslobođen optužbi, Dilon je postao tužilac u parnici protiv policijske uprave Džeksonvil Biča i drugih institucija, navodeći da je reč o nepravilnoj upotrebi tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Prema navodima iz žalbe, “policija je dopustila da potencijalno nepouzdan AI sistem zameni istragu”. Policija Džeksonvil Biča i kancelarija šerifa Džeksonvila odbile su da komentarišu slučaj.

Slučaj se odigrao u novembru 2023. godine, kada je, prema saopštenju policije, muškarac prišao dvanaestogodišnjoj devojčici u restoranu i pokušao da je odvede od roditelja. Mesec dana kasnije, policijski službenik Skot O’Konel kontaktirao je Dilona, optužujući ga za pomenuto delo. Dilon je izjavio da tokom razgovora s policijom nije prestajao da poriče optužbe i ukazivao je na karakteristične ožiljke na licu nastale kao posledica operacije, koji se, prema njegovim rečima, jasno razlikuju od obeležja osumnjičenog na dostupnim fotografijama.

Dilon je naveo da je, nakon uvida u slike, bio iznenađen razlikama i da je smatrao kako ožiljci na njegovom licu ne odgovaraju onima sa slike osumnjičenog. Nakon telefonskog razgovora sa policijom, kontaktirao je lokalnu policijsku stanicu kako bi pokušao da dokaže svoju nevinost.

Ovaj slučaj je deo šire međunarodne rasprave o upotrebi sistema za prepoznavanje lica u policijskim istragama. Prema podacima Centra za privatnost i tehnologiju Pravnog fakulteta Džordžtaun, javne baze podataka u Sjedinjenim Državama sadrže slike više od 117 miliona građana. Zagovornici prava na privatnost ističu potrebu za jasnim pravilima i nadzorom upotrebe ovakvih tehnologija u policijskom radu.

U aktuelnoj tužbi, Dilon i Američka unija za građanske slobode tvrde da je došlo do zloupotrebe softvera za prepoznavanje lica i da su potrebne strože kontrole i transparentnost u njegovoj primeni. Policijske institucije do sada nisu komentarisale zahteve iz tužbe.

Centralna komanda SAD potvrdila operaciju u Iranu, navodeći da su udari odgovor na prethodne aktivnosti, situacija se razvija

Američke oružane snage izvele su još jednu seriju udara na ciljeve u Iranu u ranim jutarnjim časovima u četvrtak po lokalnom vremenu, potvrdila je Centralna komanda SAD (CENTCOM). Ova operacija usledila je nekoliko sati nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio da će SAD reagovati snažno sa ciljem da Iran pristane na dogovor pod uslovima njegove administracije.

Prema saopštenju CENTCOM-a objavljenom na društvenim mrežama, pogođeni su “višestruki ciljevi u Iranu”. Kao razlog za napad, američka strana navela je odgovor na, kako su istakli, “neopravdanu i kontinuiranu agresiju” iz Irana. U saopštenju je opisano da su udari izvedeni u samoodbrani.

Tramp je u obraćanju javnosti naglasio da će SAD “snažno odgovoriti” na postupke Irana, ističući ciljeve svoje administracije u vezi sa postizanjem dogovora. Detalji o lokacijama gađanih objekata, tipu korišćene opreme ili mogućim posledicama po infrastrukturu i stanovništvo nisu izneti u dostupnim zvaničnim izvorima.

Iranska strana nije odmah izdala zvanično saopštenje povodom navedenih udara, a nezavisna verifikacija informacija o pogođenim ciljevima trenutno nije moguća. Nije prijavljeno postojanje civilnih žrtava ili materijalne štete na osnovu dostupnih podataka u trenutku objavljivanja ove vesti.

Ova operacija deo je šireg konteksta napetosti između SAD i Irana, koje traju duži niz godina i uključuju diplomatske, ekonomske i vojne aspekte. Prethodni incidenti često su rezultirali razmenom oštrih izjava i povremenim vojnim akcijama. Međunarodni posmatrači pažljivo prate razvoj situacije, dok strane u sukobu iznose različite stavove o uzrocima i ciljevima poslednjih dešavanja.

Američka administracija ranije je najavila mogućnost novih mera u zavisnosti od odgovora iranske strane. U međuvremenu, međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i nastavak diplomatskih napora kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba.

Ovo je vest u razvoju i biće dopunjavana novim informacijama kako postanu dostupne.