Afrički centri za kontrolu bolesti saopštili da se istražuje više od 1.100 sumnjivih slučajeva, nedostatak opreme otežava rad na terenu

Do 30.05.2024. u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi potvrđena su ukupno 263 slučaja infekcije virusom ebole, saopštio je generalni direktor Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti Žan Kaseja. Prema navodima zvaničnika, registrovano je 43 smrtna ishoda povezana sa retkim sojem ebole Bundibugjo, dok se više od 1.100 sumnjivih slučajeva i dalje istražuje.

“Nacionalni sistemi za incidente moraju biti brzo aktivirani, a ulaganja u pripremljenost za pandemiju moraju biti konstantna”, izjavio je Kaseja. On je naglasio da međunarodni partneri igraju ključnu ulogu, ali da je njihova podrška najefikasnija kada je usklađena sa strategijama afričkih institucija i vlada.

Zdravstveni i humanitarni radnici na terenu navode da u pogođenim oblastima nedostaju osnovne potrepštine, uključujući zaštitne maske. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je epidemiju ebole u DR Kongu i Ugandi vanrednom situacijom u javnom zdravstvu od međunarodnog značaja.

Istovremeno, novo istraživanje pokazuje da klimatske promene doprinose širenju drugih virusnih bolesti, poput čikungunje, koju prenose komarci. Prema naučnicima, zbog rasta globalnih temperatura, 139 država i regiona sada se nalazi u zoni rizika za ovu bolest, što obuhvata oko 21,3% kopnene površine planete.

“Prema klimatskim modelima, očekuje se dodatno širenje virusa ka severu, posebno u severoistočnoj Severnoj Americi, centralnoj Evropi i istočnoj Aziji”, izjavio je koautor studije Je Su. Naučnici napominju i da više temperature ubrzavaju razvoj virusa unutar komaraca, povećavajući rizik od lokalnih epidemija.

Istraga i nadzor u vezi sa širenjem ebole i drugih virusnih bolesti su u toku, a nadležne institucije apeluju na međunarodnu saradnju i jačanje kapaciteta za zaštitu javnog zdravlja.

Sporazum privremeno odložen, zvaničnici navode da Tramp traži strože uslove i oštriju retoriku

Američki predsednik Donald Tramp vratio je predloženi sporazum sa Iranom na doradu nakon sastanka sa savetnicima održanog u petak, produživši pregovore za još jednu sedmicu, kako je potvrđeno prema zvaničnim izvorima. Ova odluka usledila je nedelju dana nakon što je Tramp izjavio da je sporazum u velikoj meri finalizovan i signalizirao mogućnost skorog okončanja aktuelnog konflikta.

Iako detalji zahtevanih izmena nisu odmah objavljeni, prema navodima zvaničnika, predsednik SAD insistira na znatno strožim uslovima i oštrijoj retorici, naročito u vezi sa pitanjem nuklearnih obaveza Irana. Pregovori između dve strane sada su privremeno obustavljeni dok se razmatraju nove izmene koje je predložio Tramp.

“Sporazum je vraćen na doradu kako bi se dodatno precizirali uslovi i obaveze obe strane”, navode izvori bliski pregovorima. Zvanične reakcije iz Teherana za sada nisu objavljene, ali se očekuje da će iranski zvaničnici uskoro doneti odluku o daljem toku pregovora.

Dogovor sa Iranom smatra se ključnim za stabilnost u regionu, a produženje pregovora dodatno komplikuje političku situaciju. Prethodno je američka administracija saopštila da je napredak postignut, ali novi zahtevi mogu usporiti postizanje konačnog dogovora.

Istraživači navode da nova terapija smanjuje rizik od smrti kod uznapredovalog raka pankreasa, podaci objavljeni u medicinskom časopisu

Prema rezultatima studije objavljene u medicinskom časopisu i predstavljene na stručnom skupu u Čikagu, eksperimentalni lek daraksonrasib značajno je produžio ukupno preživljavanje kod pacijenata sa uznapredovalim rakom pankreasa. Istraživanje je sprovedeno na 500 pacijenata čiji je metastatski rak pankreasa prestao da reaguje na prethodne terapije. Pacijenti su nasumično dobijali ili novi lek u obliku tablete ili standardnu hemoterapiju.

Istraživački tim naveo je da je daraksonrasib, koji cilja mutirani protein povezan sa rastom tumora u većini slučajeva raka pankreasa, prvi put pokazao značajnu prednost u odnosu na dosadašnje terapije. Prema navodima, kod pacijenata koji su primali eksperimentalni lek rizik od smrti je umanjen za 60% u poređenju sa grupom koja je dobijala standardnu hemoterapiju.

Srednja vrednost preživljavanja kod pacijenata koji su primali daraksonrasib iznosila je 13,2 meseca, dok je u grupi sa standardnom terapijom ta vrednost bila 6,7 meseci. Iako lek ne dovodi do potpunog izlečenja, istraživači ga ocenjuju kao važan pomak u pristupu lečenju ove vrste maligniteta. Dr Ziv Vajnberg sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, jedan od vođa studije, izjavio je da novi lek predstavlja “veliki korak napred” u borbi protiv raka pankreasa.

Rak pankreasa je poznat po visokoj stopi smrtnosti i slabom odgovoru na postojeće terapije. Mutirani protein koji podstiče rast tumora do sada nije uspevao da bude meta lekova, što je dodatno otežavalo razvoj efikasnih tretmana. Najnoviji rezultati, ističu istraživači, ukazuju na potencijal daljeg razvoja ciljanih terapija za ovu bolest.

Studija je predstavljena na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju u Čikagu, a istraživački rezultati objavljeni su i u The New England Journal of Medicine. Stručnjaci naglašavaju da je potrebno sprovesti dodatna ispitivanja kako bi se utvrdila dugoročna efikasnost i bezbednost novog leka, ali podaci iz ove studije predstavljaju jedan od najznačajnijih pomaka u lečenju uznapredovalog raka pankreasa u poslednjim decenijama.