Odluka Brazila usledila nakon posete braće Bolsonaro SAD-u i povećanja tarifa

Brazilski ministar spoljnih poslova odbio je zahteve za vizu dvojici zvaničnika američkog State Departmenta koji su planirali posetu ovoj južnoameričkoj zemlji sledeće nedelje, što je najnoviji politički spor između dve zemlje.

Odbijanje viza u kontekstu političkih tenzija

Odbijanje viza Rileyju M. Barnesu, pomoćniku sekretara, i Samuelu Samsonu, zamjeniku pomoćnika, postalo je javno nakon što je Washington Post izvestio da brazilska vlada smatra da su zvaničnici želeli da dovedu u pitanje predstojeće oktobarske izbore u Brazilu.

Portparol brazilskog ministarstva spoljnih poslova saopštio je da su Barnes i Samson zahteve za vize podneli 20. jula, a odbijeni su u petak. Razlozi odbijanja nisu objavljeni.

Političke veze i ekonomske mere

Brazilski predsednik Luiz Inácio Lula da Silva će se na izborima suočiti sa senatorom Fláviom Bolsonarom, čija porodica ima brojne veze sa administracijom bivšeg predsednika Trampa. Nakon posete Bolsonara i njegovog brata Eduarda zvaničnicima u Vašingtonu krajem maja, administracija predsednika Trampa klasifikovala je najveće brazilske grupe za trgovinu drogom — Prvi komandni kapital i Crvena komanda — kao strane terorističke organizacije, potez koji Lula osporava.

Administracija Trampa takođe je uvela tarife do 37,5% na hiljade brazilskih izvoza, koje su stupile na snagu u petak. Američka vlada tvrdi da Brazil praktikuje nelojalnu konkurenciju i ne uspeva da zaustavi prisilni rad — optužbe koje Lula odbacuje kao pokušaj da se izbori skrenu u korist senatora Bolsonara.

Tragičan slučaj Catine Salarno rezultirao je dugogodišnjom borbom za prava žrtava u SAD.

Ubistvo Catine Salarno na Univerzitetu Pacifik 1979. godine izazvalo je velike promene u zakonima o pravima žrtava u Kaliforniji. Na dan kada je trebala započeti svoje studije, Catina je pronađena neprisvesna, sa teškim povredama glave. Njena porodica, zatečena tragičnim događajem, započela je decenijama dug proces borbe za pravdu.

Prvi koraci u dugoj borbi

Harriet i Mike Salarno, roditelji nesrećne devojke, odmah su se uključili u pravne postupke nakon što su saznali za tragediju. Njihova borba počela je već na prvom ročištu za uslovni otpust ubice njihove kćeri, Stevena Burnsa.

„Ovo je samo prva bitka u dugom ratu koji smo danas započeli,“ izjavio je Mike Salarno nakon ročišta 1990. godine.

Utjecaj na zakonodavstvo i društvo

Uprkos bolu i gubitku, porodica Salarno uspela je da svoju tragediju pretvori u aktivizam, što je dovelo do značajnih promena u zakonima o pravima žrtava. Njihova upornost rezultirala je jačanjem položaja žrtava i njihovih porodica unutar pravosudnog sistema SAD.

Zahvaljujući njihovim naporima, mnoge druge porodice sada imaju veća prava i mogućnosti da utiču na sudbine osoba koje su im nanijele bol.

Nakon 21 godine, porodica Justine Vanderschoot i dalje se bori za pravdu

Justine Vanderschoot, tinejdžerka iz Kalifornije, brutalno je ubijena 2003. godine, a njena porodica i dalje se bori da njeni ubice ostanu iza rešetaka. Otkriće njenih ostataka nakon više od dve nedelje potrage šokiralo je zajednicu i pokrenulo dugotrajni pravni proces.

Detalji zločina koji potresa Kaliforniju

Danny Bezemer i Brandon Fernandez, osuđeni za ovaj zločin, mogli bi uskoro biti pušteni na slobodu, što je izazvalo uznemirenost i ogorčenost porodice Vanderschoot. Justine je bila omiljena u svojoj zajednici, poznata po svom zaraznom smehu i ljubavi prema modi.

„Naša borba je daleko od gotove,“ rekla je Lynnette Vanderschoot, Justinine majka. Porodica je stvorila ‘Vrt Justine’, mesto sećanja i molitve, gde su posađeni cvetovi i drvo dogwood, simbol njene ljubavi prema prirodi.