Prema izjavama ukrajinskog komandanta, tokom 2026. godine povraćeno 600 kvadratnih kilometara, međunarodni vojni analitičari ukazuju na promene na ratištu

Ukrajinske oružane snage saopštile su da su tokom ove godine povratile kontrolu nad 600 kvadratnih kilometara teritorije, izjavio je vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Oleksandr Sirski. Ove informacije iznete su tokom nedelje, a prema navodima ukrajinskog vojnog vrha, najintenzivnije borbe su zabeležene u jugoistočnim oblastima zemlje, uključujući područja kod Oleksandrivke i Huljajpola.

Prema rečima više penzionisanih američkih generala i bivšeg direktora jedne američke obaveštajne agencije, ukrajinske snage trenutno imaju prednost na ratištu. “Procena je da Ukrajina operativno ostvaruje prednost, onemogućava protivničke ciljeve i zadržava slobodu delovanja,” naveo je penzionisani general Robert Ešli u pismenoj izjavi. Još dvojica penzionisanih generala podržala su ovakvu ocenu, ističući da ukrajinske snage pokazuju sposobnost manevrisanja na linijama fronta.

Sirski nije precizirao tačne lokacije teritorije koja je povraćena, ali je ukazao da je najveći intenzitet borbi u jugoistočnoj Ukrajini, dok detalji o eventualnim gubicima ili broju žrtava nisu objavljeni. Ruska strana do trenutka objavljivanja nije javno komentarisala navode o gubicima teritorije.

Vojni analitičari ukazuju da je jedan od ključnih faktora nedavnog ukrajinskog napretka usavršavanje i šira primena dronova srednjeg dometa. Prema izjavama zvaničnika iz Ukrajine, od 2023. godine značajan efekat na ratištu ostvaruju dronovi kratkog dometa sa FPV (First Person View) tehnologijom, dok su od 2024. godine u upotrebi i dronovi i krstareće rakete većeg dometa. Prema izjavama ukrajinskog predsednika, ove tehnologije značajno utiču na tok borbi, ali nezavisna potvrda tih navoda nije dostupna.

Prema poslednjem izveštaju iz Kijeva, ukrajinske snage nastavljaju sa operacijama na jugoistoku zemlje, dok međunarodni vojni eksperti prate situaciju na frontu. Sukobi u ovom regionu traju od 2022. godine, a linije fronta često se menjaju. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve navode iz zone sukoba.

Američko ministarstvo unutrašnje bezbednosti saopštilo uslove ulaska, iranski tim bazu ima u Meksiku

Iranska fudbalska reprezentacija moći će da doputuje u Sjedinjene Američke Države dan pre svake utakmice tokom predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu, koje počinje 15.06.2026. godine, saopštilo je američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost. Ranije su se pojavile tvrdnje da će iranskom timu biti dozvoljeno da uđe u SAD isključivo na dan utakmice i da odmah potom mora da napusti zemlju.

Prema zvaničnom saopštenju, portparol Ministarstva je izjavio da su te tvrdnje netačne i da će zahvaljujući odluci američkog predsednika, iranska reprezentacija imati mogućnost da doputuje dan pre svake utakmice koju igra na teritoriji SAD. Ambasador Irana u Meksiku, gde se tokom turnira nalazi baza tima, naveo je ranije da je iranskom timu rečeno da mora da dolazi i odlazi iz SAD istog dana kada igra utakmicu.

Tokom trajanja turnira, baza iranske reprezentacije biće u Meksiku, umesto u Arizoni, kako je prvobitno planirano, zbog aktuelnog američko-izraelskog rata protiv Irana. Iranski tim će u grupnoj fazi odigrati tri meča na zapadnoj obali SAD: protiv Novog Zelanda 15.06.2026. u Los Anđelesu, potom protiv Belgije takođe u Los Anđelesu i protiv Egipta u Sijetlu.

“Te tvrdnje su netačne. Zahvaljujući velikodušnosti američkog predsednika, iranski tim moći će da doputuje dan pre svojih utakmica”, navodi se u zvaničnom saopštenju Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Prema najnovijim istraživanjima, većina građana SAD nema jasan plan za korišćenje ušteđevine nakon odlaska u penziju

Mnogi Amerikanci provode decenije štedeći za penziju, ali znatno manji broj ima razrađen plan za povlačenje tih sredstava nakon završetka radnog veka. Ovo finansijsko pitanje, poznato kao „dekumulacija“, odnosi se na način na koji penzioneri troše sredstva da bi održali svoj stil života, istovremeno nastojeći da ne ostanu bez novca. Prema novom istraživanju, samo 31% Amerikanaca poznaje ovaj termin.

Nedostatak planiranja može doprineti takozvanom penzionom paradoksu – deo penzionera troši znatno manje nego što može, iz straha da će ostati bez sredstava. Izveštaj Employee Benefit Research Institute objavljen u maju navodi da je trećina penzionera zadržala 100% ili više početnih penzionih sredstava do sredine osamdesetih godina života, što, prema navodima organizacije, može ukazivati na „nepotrebno suzdržano trošenje“.

Planiranje povlačenja sredstava iz penzionih fondova ostaje izazov za mnoge. Istraživanje pokazuje da svega 29% zaposlenih starijih od 55 godina ima plan za povlačenje novca sa penzionih računa. Prema rečima finansijskih eksperata, planiranje dekumulacije jednako je važno kao i proces štednje. Lični finansijski stručnjaci ističu da većina ljudi nema definisan način trošenja štednje, ali oni koji razviju takav plan često lakše i sigurnije koriste novac koji su godinama čuvali.

Ispitivanje je obuhvatilo više od 2.200 odraslih starosti od 45 do 79 godina koji poseduju više od 100.000 dolara u investicionoj imovini. Samo 6% ispitanih izjavilo je da bi im bilo žao da ostave novac nakon smrti, dok 56% navodi da bi žalili ako bi ostali bez novca pre kraja života. Predstavnici finansijskih institucija naglašavaju da je važno preduzeti konkretne korake, kako bi penzija bila ispunjena i finansijski stabilna.

Tema povlačenja štednje u penziji ostaje aktuelna, jer mnogi penzioneri žele da izbegnu rizik nestanka sredstava, dok istovremeno žele da uživaju u životu za koji su godinama štedeli. Stručnjaci preporučuju da se pravovremeno izradi strategija za povlačenje sredstava, uzimajući u obzir lične potrebe i očekivani životni vek, kako bi se izbegli potencijalni finansijski izazovi tokom penzionih godina.