Vlasti nastavljaju spasilačke operacije, UN i dalje pružaju pomoć na terenu

Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su 24.06. pogodili Venecuelu porastao je na 3.535, saopštile su nadležne službe. Najteže su pogođeni Karakas i priobalno područje La Gvaira, gde spasilačke ekipe nastavljaju potragu za preživelima i sprovode sanitarne mere.

Prema podacima koje je izneo predsednik parlamenta Horhe Rodrigez, povređeno je ukupno 16.740 osoba, dok je 17.854 građana raseljeno i trenutno se nalaze u privremenim prihvatnim centrima. Najveći deo žrtava i materijalne štete zabeležen je u priobalnim oblastima, gde se dodatno procenjuju potrebe stanovništva i organizuje pomoć.

Zvaničnici navode da je u 80 skloništa u Karakasu i La Gvairi trenutno smešteno oko 12.800 ljudi. Vršilac dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez izjavila je da su snage bezbednosti raspoređene odmah nakon zemljotresa, odbacivši kritike o kašnjenju reakcije. Najavila je i formiranje nove vojne jedinice za brže reagovanje u budućim vanrednim situacijama.

Ujedinjene nacije saopštile su da nastavljaju saradnju sa lokalnim vlastima i jačaju prisustvo spasilačkih i medicinskih timova. „Neki timovi za potragu i spasavanje ostaju raspoređeni u pogođenim područjima, dok drugi specijalizovani inženjerski timovi i medicinska podrška nastavljaju da stižu“, izjavio je portparol UN Stefan Dižarik.

Potresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale dogodili su se u razmaku od nekoliko sekundi, a spasilačke službe i dalje rade na terenu.

Lokalne vlasti organizuju evakuaciju, požar zahvatio 4.600 hektara, istraga o uzroku u toku

Više od 10.000 ljudi evakuisano je iz nekoliko gradova i sela u podnožju francuskih Pirineja, nakon što je veliki šumski požar izbio u blizini mesta Trevijak, nedaleko od Perpinjana. Incident se dogodio usled intenzivnog toplotnog talasa koji zahvata južne delove Francuske i susednu Španiju, saopštile su lokalne vlasti.

Požar je do sada zahvatio najmanje 4.600 hektara šume, a vatra se približila na svega 300 metara od stambenih objekata. Prema navodima lokalnog prefekta Pjera Renjoa de la Mota, evakuisani su stanovnici iz više od desetak naselja kako bi se izbegle žrtve i veća materijalna šteta.

“Svi raspoloživi resursi angažovani su na terenu kako bi se zaustavilo dalje širenje požara i zaštitili životi i imovina građana”, navedeno je u zvaničnom saopštenju lokalnih vlasti. Evakuacija je organizovana u saradnji sa hitnim službama, a stanovnici su privremeno smešteni u bezbedne zone.

Uzrok požara još nije zvanično utvrđen, a istraga je u toku. Nadležne službe prate situaciju i preduzimaju mere kako bi se požar što pre lokalizovao. U gašenju učestvuju vatrogasci iz više regiona, a građani su pozvani na oprez i poštovanje uputstava nadležnih organa.

Nadležni podsećaju da su visoke temperature i sušni periodi tokom ranog leta dodatni faktori rizika za izbijanje i širenje požara u ovom delu Evrope.

Ukrajinske vlasti potvrdile novi raketni napad na Kijev, poginulo najmanje 22 osobe prema zvaničnim podacima

Raketni napad na stambenu zgradu u Kijevu zabeležen je u ponedeljak, 6. jula 2026. godine, saopštile su ukrajinske vlasti. Prema zvaničnim informacijama, u napadu na prestonicu i okolni region poginulo je najmanje 22 osobe. Ovaj napad usledio je svega mesec dana nakon što je ista zgrada već bila oštećena u prethodnom napadu, što je potvrdila civilna volonterka koja je prethodno učestvovala u obnovi.

Volonterka Kateryna Tereškova, koja radi kao hitan odgovor na vanredne situacije, stigla je na mesto poslednjeg napada i izjavila da je reč o istoj zgradi koju je pomagala da se obnovi nakon ranijih oštećenja. “Obično je reč o drugoj adresi u istom delu grada, ali sada je to isto mesto”, navela je Tereškova za novinare na terenu. Neki od stanara su, prema njenim rečima, pokušali da zadrže smisao za humor uprkos teškoj situaciji.

Zgrada je prethodno bila popravljena zahvaljujući radu volontera i lokalnih službi, ali je novi udar ponovo naneo značajnu štetu. Prema izjavama Tereškove, njen tim je imao malo vremena za odmor između dva napada i pomagao je i vatrogascima angažovanim na sanaciji drugih pogođenih objekata u Kijevu poslednjih dana.

Ukrajinske vlasti navode da je napad dodatno ukazao na postojeće probleme u protivvazdušnoj odbrani grada i potrebu za modernim sistemima zaštite od balističkih projektila. Zvanični izvori ističu da Ukrajina u velikoj meri zavisi od stranih protivvazdušnih sistema za odbranu od sličnih napada.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su pojačani napadi na Kijev odgovor na nedavne ukrajinske udare dugog dometa. Prema izjavama ruske strane, ove operacije predstavljaju nastavak vojne aktivnosti u regionu. Nije bilo dodatnih komentara o konkretnim ciljevima napada.

Stanovnici pogođenog dela Kijeva ističu da je ponovljeni napad izazvao dodatni pritisak na lokalnu zajednicu, dok se humanitarne i vatrogasne službe nastavljaju angažovati na pružanju pomoći. Precizni podaci o ukupnoj materijalnoj šteti i daljim posledicama napada još uvek nisu dostupni.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a Kijev je više puta bio meta napada projektilima i dronovima. Prema navodima ukrajinskih vlasti, civilna infrastruktura često je izložena riziku usled ovih dejstava. Nezavisna verifikacija svih iznetih tvrdnji sa terena trenutno nije moguća.