Američka vojska do 16. oktobra izdvojila je 47,1 milijardu dolara za rat u Iranu, pokazuje najnovije zvanično saopštenje.

Troškovi rata u Iranu premašili su 47,1 milijardu dolara do 16.10.2023, saopštio je Pentagon američkim zakonodavcima. Prema podacima iz izveštaja dostavljenog Kongresu, više od 60 odsto ukupne sume otišlo je na bombe, rakete i drugu municiju. Ovi rezultati ukazuju na značajan finansijski teret koji rat u Iranu nosi za Sjedinjene Američke Države.

Kada su u pitanju detalji, američka vojska je za municiju do sada potrošila 29 milijardi dolara. Dodatnih 6,1 milijardu dolara opredeljeno je za zamenu aviona, oružja i opreme koja je tokom operacija oštećena ili uništena. Pentagon je naveo i da su troškovi ratnog vazduhoplovstva iznosili 7,6 milijardi dolara, dok je mornarica potrošila 1,5 milijardi dolara na raspoređivanje ratnih brodova u regionu.

Troškovi rata u Iranu rastu iz meseca u mesec

Osim osnovnih izdataka, izveštaj pokazuje da su dodatni troškovi od poslednje procene, koju je Pentagon predstavio Kongresu prošlog meseca, iznosili oko 3,5 milijardi dolara za samo šest nedelja. U međuvremenu, vojska je izdvojila još 2,1 milijardu dolara za održavanje snaga u regionu. Ovi podaci potvrđuju da su troškovi rata u Iranu u stalnom porastu.

Međutim, procena ne obuhvata 1,5 milijardi dolara za gorivo i druge troškove koje je administracija američkog predsednika Donalda Trampa zatražila dodatnim zahtevom za finansiranje rata. Takođe, nisu uračunati ni troškovi obnove američkih vojnih objekata oštećenih u iranskim napadima. Kongresni zvaničnici upozorili su da bi popravka tih objekata mogla da iznosi desetine milijardi dolara, što bi dodatno opteretilo američki budžet.

Za šta su sredstva najviše izdvojena?

Najveći deo iznosa otišao je na municiju i zamenu vojne opreme. Pentagon je istakao da je 29 milijardi dolara potrošeno na bombe, rakete i slične potrebe. Ratno vazduhoplovstvo potrošilo je 7,6 milijardi, mornarica 1,5 milijardi, a vojska 2,1 milijardu dolara. Troškovi rata u Iranu time postaju jedna od najvažnijih tema za američku javnost i Kongres, posebno u trenutku kada se traže dodatna sredstva.

Administracija predsednika Trampa i američki ministar odbrane Pit Hegset zatražili su do 70 milijardi dolara dodatnih sredstava kako bi pokrili aktuelne i buduće troškove rata, kao i finansirali nabavku novog oružja i osoblja. Prema poslednjim podacima, u ratu je poginulo 18 američkih vojnika, a više od 860 je povređeno. Ovi brojevi dodatno osvetljavaju ljudsku i materijalnu cenu sukoba.

Na kraju, izveštaj Pentagona jasno pokazuje da su troškovi rata u Iranu ogromni i u stalnom porastu, dok se američki zakonodavci suočavaju sa izazovom planiranja dodatnih ulaganja. Pored finansijskih izdataka, pažnja javnosti usmerena je i na ljudske gubitke, kao i na dugoročne posledice ovog sukoba.

Za razliku od ostatka Evrope, Island od 1968. godine koristi isto vreme tokom cele godine zbog specifične geografske pozicije.

Već gotovo šest decenija, pitanje pomeranja sata na Islandu ne postoji kao tema. Dok se širom Evrope satovi podešavaju dva puta godišnje, na Islandu je od 1968. godine odlučeno da se trajno koristi isto vreme tokom cele godine. Ova odluka doneta je zbog specifičnog geografskog položaja i male praktične koristi koju je promena vremena donosila stanovništvu.

Island je poslednji put pomerio sat 7. aprila 1968. godine, kada su kazaljke pomerene jedan sat unapred. Nakon toga, ova evropska zemlja prešla je na griničko srednje vreme (GMT), odnosno UTC+0. Od tada, satovi na Islandu više nisu podešavani zbog prelaska na letnje ili zimsko računanje vremena.

Zašto je Island odbacio pomeranje sata?

Priča o računanju vremena na Islandu počela je još 1917. godine, kada je prvi put uvedeno letnje računanje vremena. Ova praksa trajala je četiri godine. Kasnije, ponovo je uspostavljena 1939. godine i bila je na snazi sve do 1968, kada je islandski parlament odlučio da je trajno ukine. Glavni razlog bio je specifičan geografski položaj Islanda, zbog kojeg promena sata nije donosila značajne prednosti.

Tamošnje leto obeležava gotovo neprekidna dnevna svetlost, dok su zimski dani veoma kratki. Zbog toga, pomeranje kazaljki nije nudilo veću korist u korišćenju dnevne svetlosti, već je često izazivalo dodatne neprijatnosti u svakodnevnom životu građana.

Kako ostatak Evrope gleda na promenu vremena

Evropa i dalje raspravlja o pitanju sezonskog pomeranja sata. Dok je Island ovaj problem rešio još pre 60 godina, u većini evropskih država satovi se i dalje pomeraju dva puta godišnje. Postoje i druge zemlje koje su se odrekle ovog pravila, kao što su Rusija i Belorusija. Ipak, u Evropskoj uniji još nema konačnog dogovora o ukidanju promene vremena.

Evropska komisija je u februaru 2026. godine pokrenula novo ispitivanje mogućih rešenja za budućnost ovog sistema. Razmatra se deset scenarija, uz analizu posledica po jedinstveno tržište, potrošnju energije, javno zdravlje i saobraćaj. Očekuje se da istraživanje traje do kraja godine, a za svaku odluku potrebna je saglasnost država članica.

Da li pomeranje sata ima više štete nego koristi?

Protivnici promene vremena ističu da može remetiti prirodni cirkadijalni ritam i uticati na zdravlje ljudi. Takođe, navode probleme sa spavanjem, koncentracijom i razdražljivošću. Pojedina istraživanja upućuju na povezanost pomeranja sata sa povećanim rizikom od određenih zdravstvenih problema, kao što su srčani udari i saobraćajne nezgode.

Osim toga, promena vremena predstavlja logistički izazov za javni prevoz i kompanije koje rade neprekidno, jer zahteva prilagođavanje rasporeda i organizacije rada. Island je ovaj izazov rešio jednostavno, odlučujući da tokom cele godine koristi isto vreme.

Na kraju, dok Evropa i dalje traži zajedničko rešenje, islandski primer pokazuje da je moguće organizovati svakodnevni život bez sezonskog pomeranja sata. Ova evropska zemlja ne pomera sat skoro 60 godina, a njihovo iskustvo može biti inspiracija za ostale zemlje koje i dalje razmatraju ovu praksu.

Nesreća kod grada Urda odnela je najmanje 68 života, dok je više od 180 ljudi povređeno u sudaru dva brza voza.

Najmanje 68 ljudi izgubilo je život, a više od 180 je povređeno u železničkoj nesreći u Španiji kod grada Urda u pokrajini Toledo. Ovo je potvrđeno prema saopštenju nadležnih službi nakon sudara dva brza voza u sredu ujutru. Nesreća se dogodila na pruzi između Madrida i Sevilje, što čini ovu nesreću jednom od najtežih u istoriji španske železnice.

Prema poslednjim informacijama, sudar se dogodio u 8.54 sati, a nekoliko vagona prevrnulo se niz nasip usled siline udara. Spasilačke ekipe su odmah izašle na teren i započele akciju izvlačenja povređenih i nastradalih iz oštećenih vagona. Stručnjaci navode da je pad bezbednosnog sistema LZB doveo do kvara komunikacije između računara na deonici dugoj 63 kilometra, što je uticalo na tok saobraćaja tog jutra.

Detalji nesreće i izjave zvaničnika

Sudar su doživeli voz AVE, koji je napustio stanicu Atoča u 8 sati sa 378 putnika, i voz Irio, koji je krenuo iz Madrida u 7.54 sati sa 147 putnika. Prvobitno je kontrolni centar Adif doneo odluku da jedan od vozova nastavi putovanje uz crveni signal na ulazu u stanicu Urda, nakon što je bezbednosni sistem pao. Ministar saobraćaja Oskar Puente izjavio je da je “neobjašnjivo” što je vozu AVE dozvoljeno da nastavi kretanje u takvim okolnostima, i naglasio da će istraga utvrditi sve okolnosti koje su dovele do tragedije.

Prema saopštenju, do nesreće je najverovatnije došlo zbog ljudske greške, ali se istraga nastavlja kako bi se utvrdile sve činjenice. Premijer Pedro Sančez poručio je da će biti preduzete sve mere koje su neophodne kako bi se obnovilo poverenje u španski sistem brzih železnica i dodatno unapredila bezbednost putnika.

Istraga i mere nakon tragedije

Nadležne službe su nastavile sa spasilačkim operacijama na mestu nesreće i istovremeno započele detaljnu istragu. Cilj je da se utvrdi potpuna odgovornost i razlozi zbog kojih su oba voza nastavila kretanje uprkos tehničkim problemima. Takođe, španska vlada najavila je da će razmotriti postojeće procedure i unaprediti sigurnosne protokole.

Ova železnička nesreća u Španiji smatra se jednom od najtežih nesreća na železnici u toj zemlji. Porodice stradalih, kao i povređeni, dobijaju svu neophodnu pomoć i podršku od nadležnih službi. U međuvremenu, javnost u Španiji i širom Evrope očekuje rezultate istrage i najavljene mere za unapređenje bezbednosti železničkog saobraćaja.