Američki senatori nisu usvojili rezoluciju o ratnim ovlašćenjima, diskusije o tajnom dogovoru sa Iranom i dalje traju

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbacio je u utorak predlog rezolucije kojim bi se ograničila ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vezi sa angažovanjem američkih oružanih snaga protiv Irana. Glasanje je održano u Vašingtonu, a predlog nije prošao sa 47 glasova za i 48 protiv. Četiri republikanska senatora priključila su se skoro svim demokratama u podršci rezoluciji, dok je jedan demokratski senator glasao protiv.

Predlog rezolucije predviđao je povlačenje američkih snaga iz svih neprijateljstava sa Iranom, osim ukoliko Kongres ne donese zvaničnu deklaraciju o ratu ili posebnu dozvolu za upotrebu sile. Inicijativu je predvodio demokratski senator Rafael Vornek iz Džordžije, koji je na sednici Senata pozvao kolege da podrže ograničavanje predsedničkih ovlašćenja u pitanjima vojnih operacija.

Diskusija i glasanje u Senatu dešavaju se u trenutku kada javnost i zakonodavci zahtevaju više informacija o okvirnom dogovoru između SAD i Irana. Detalji dogovora, za koji je predsednik Tramp naveo da predstavlja okvir za okončanje višemesečnog konflikta, i dalje nisu javno dostupni. Zakon iz 2015. godine, poznat kao Iran Nuclear Agreement Review Act, nalaže da svaki sporazum u vezi sa iranskim nuklearnim programom bude dostavljen Kongresu na razmatranje pre ukidanja bilo kakvih sankcija.

Senatski lider većine Džon Tun izjavio je ranije tokom dana da je od administracije zatražio zvanični tekst dogovora, kao i dodatno informisanje o sadržaju sporazuma sa Iranom. “Neophodno je da Senat bude u potpunosti obavešten o svakom dogovoru koji utiče na bezbednost Sjedinjenih Država”, naglasio je Tun u izjavi pred novinarima.

Pitanje ratnih ovlašćenja predsednika i dalje izaziva pažnju američke javnosti i političkih aktera, posebno nakon dužeg perioda napetosti sa Iranom. Opozicija i deo republikanaca ističu važnost uloge Kongresa u odlučivanju o upotrebi vojne sile, dok administracija predsednika Trampa navodi potrebu za fleksibilnošću u vođenju spoljne politike.

Nakon neusvajanja rezolucije, nije najavljeno kada bi eventualno mogao biti podnet novi predlog. Poslanici nastavljaju da traže više informacija o dogovoru između SAD i Irana, dok se zvanična administracija još nije oglasila sa dodatnim detaljima.

Policija vodi istragu, kompanija nije imala registraciju, osumnjičeni dali izjave o toku događaja

Tri instruktora uhapšena su nakon što je Marija Eduarda Rodriges de Freitas (21) izgubila život tokom bandži skoka bez sigurnosnog užeta u Brazilu, saopštili su policijski izvori. Incident se dogodio kada je mlada žena, koju su instruktori podigli i bacili sa platforme visoke 40 metara, pala bez pričvršćene opreme.

Prema izjavama osumnjičenih, Luis Felipe Felisijano Egorof (32), Maikon Fernandes Sintra (42) i Vitor de Freitas Gonsalves (27), nisu mogli tačno da objasne kako je došlo do greške u podeli zadataka. Egorof i Sintra su izjavili da su bili odgovorni za postavljanje konopaca, ali nisu mogli precizno da navedu ko je proverio sigurnosnu opremu pre skoka. Sintra je naveo da nije shvatio da učesnica nije imala konopac, dok je Egorof izjavio da se ne seća da je proverio opremu. Gonsalves je istakao da nije bio zadužen za postavljanje konopca, već za pripremu učesnika u šatoru.

Zvaničnici su saopštili da kompanija “Entre Cordas” nije bila formalno registrovana, a članovi grupe su se upoznali kroz zajedničke aktivnosti skakanja i poslednjih godinu dana organizovali događaje u više gradova.

Na video snimcima sa lica mesta vidi se da su trojica instruktora devojku nosila do ivice platforme i bacila je napred. Medicinska sestra koja je prva stigla nakon incidenta izjavila je da je žrtva bila živa neposredno posle pada, ali je preminula na putu do bolnice.

“Istraga je u toku, a osumnjičeni su saslušani u policiji”, saopštili su nadležni organi.

Nacionalni centar za uragane prati tropsku perturbaciju, upozorava na mogućnost obilnih padavina i poplava

Nacionalni centar za uragane saopštio je da prati razvoj prvog mogućeg tropskog ciklona u Atlantskoj sezoni uragana 2026. godine. Prema zvaničnim podacima, sistem, trenutno označen kao Potencijalni tropski ciklon Jedan, lociran je u zapadnom delu Meksičkog zaliva, između gradova Corpus Christi u Teksasu i Lake Charles u Luizijani, saopšteno je u utorak.

Meteorolozi navode da bi ova tropska perturbacija mogla prerasti u potpuno formiranu oluju do srede. Prema Nacionalnom centru za uragane, sistem se kreće prema severoistoku, beležeći brzinu vetra od oko 48 kilometara na čas, što je ispod praga od 63 kilometra na čas, koliko je potrebno za zvaničnu klasifikaciju tropske oluje.

Zvanično upozorenje izdato je zbog nastavka obilnih padavina i opasnosti od iznenadnih poplava u južnim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Lokalne zajednice u ovom regionu pripremaju se za dodatnih 18 do 20 centimetara padavina tokom ostatka nedelje.

Nacionalni centar za uragane ističe da sistem trenutno nema jasno definisan centar, ali prognoze ukazuju na mogućnost jačanja i dostizanja intenziteta tropske oluje tokom srede. Bez obzira na to da li će doći do formiranja oluje, zvaničnici upozoravaju da bi potencijalni ciklon mogao izazvati ozbiljne posledice po priobalna područja severoistočnog Teksasa i jugozapadne Luizijane, kao i delove Alabame i Misisipija. Zapadni deo Floridskog poluostrva takođe se može naći pod uticajem ovog sistema.

Glavne opasnosti povezane sa ovim vremenskim sistemom su obilne padavine i iznenadne poplave, navode meteorolozi. Lokalni organi apeluju na stanovništvo da prati zvanična saopštenja i preduzme potrebne mere predostrožnosti.

Meteorološke službe nastavljaju da prate razvoj situacije, a Nacionalni centar za uragane redovno ažurira prognoze i savete za ugrožene regione. Do sada nisu izvešteni podaci o žrtvama ili većoj materijalnoj šteti, ali se situacija ocenjuje kao potencijalno opasna za stanovništvo u zoni uticaja ciklona.