Svetska zdravstvena organizacija navodi više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 21. juna, dok evropski zvaničnici upozoravaju na rizik za stariju populaciju
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 21. juna u Evropi je zabeleženo više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, pri čemu su starije osobe najugroženija grupa. Problem vrućina pogađa čitav kontinent, koji ima najstariju populaciju na svetu i beleži najbrže zagrevanje među kontinentima, saopštavaju međunarodni izveštaji.
Iako Evropa ima veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom po glavi stanovnika nego druga područja, broj dana sa ekstremno visokim temperaturama je i dalje manji u poređenju sa nekim drugim regionima. Evropski zvaničnici su ukazali na potrebu prilagođavanja gradova i zajednica, ali rešenja poput sveobuhvatne upotrebe klima uređaja nisu široko prihvaćena.
Prema istraživanju iz 2007. godine, klima uređaji mogu smanjiti smrtnost povezanu sa vrućinom i do 75%. Ipak, procenjuje se da oko 20% domaćinstava u Evropi ima klima uređaj, dok je taj procenat u Sjedinjenim Američkim Državama oko 90%. Stručnjaci za urbanu adaptaciju, poput Ine Vandecasteele iz Evropske agencije za životnu sredinu, ukazuju da masovna ugradnja klima uređaja može doprineti daljem zagrevanju urbanih sredina i povećati troškove energije, koji su u Evropi znatno viši nego u SAD.
Evropske vlade umesto toga ulažu u alternativne mere, kao što su javne rashladne stanice i praćenje stanja ugroženih grupa. U Rimu se, na primer, koristi nosiva tehnologija za nadzor zdravstvenog stanja starijih osoba tokom toplotnih talasa, dok je Italija u poslednjim godinama zabeležila veći stepen prihvatanja klima uređaja u poređenju sa ostatkom kontinenta. Prema navodima izveštaja, oko 56% domaćinstava u Italiji imalo je klima uređaj do 2024. godine.
Opšti stav evropskih zvaničnika jeste da upotreba klima uređaja treba da bude ograničena na najugroženije grupe, poput pacijenata u bolnicama i starijih osoba, dok su dugoročne strategije usmerene na prilagođavanje urbanih sredina i smanjenje energetskog opterećenja. Istovremeno, međunarodni izveštaji navode da se evropske zemlje suočavaju sa izazovima očuvanja istorijskih i gusto naseljenih gradskih jezgara, što dodatno komplikuje implementaciju standardnih rešenja za hlađenje.
Evropski kontinent nastavlja da se suočava sa izazovima visokih temperatura i adaptacije infrastrukture, dok relevantne institucije prate razvoj situacije i upozoravaju na potrebu preduzimanja dodatnih mera u narednim talasima vrućina.
