Evropska komisija i visoka predstavnica predstavile nove mere za jačanje humanitarnog delovanja u uslovima globalne krize
Evropska komisija i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost usvojile su 21.06.2024. zajedničko saopštenje o humanitarnoj pomoći, kojim se uvode konkretne mere za jačanje globalnog humanitarnog delovanja. Ovaj plan dolazi u trenutku kada se međunarodni sistem pomoći suočava sa istorijskim pritiscima usled rastućeg broja konflikata i nedostatka sredstava, saopšteno je iz zvaničnih izvora.
Prema dostupnim podacima, čak 239 miliona ljudi u svetu trenutno zavisi od humanitarne pomoći, dok trenutni nivo finansiranja pokriva manje od polovine stvarnih potreba. Situaciju dodatno otežavaju rezovi u budžetima donatora i povećana bezbednosna nestabilnost na terenu.
Nova strategija Evropske unije zasniva se na tri stuba: zaštiti, efikasnosti i partnerstvu. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, istakla je da EU, kao vodeći humanitarni donator na svetu, nastavlja da brani dostojanstvo onih kojima je pomoć potrebna i da novim merama omogućava efikasniju isporuku pomoći, čak i u najtežim uslovima. Fon der Lajen je naglasila važnost izgradnje otpornosti kako bi se smanjila dugoročna zavisnost od humanitarne pomoći.
Brisel najavljuje intenziviranje “humanitarne diplomatije” kroz politiku “Tim Evropa”, koristeći političke alate, dijaloge o ljudskim pravima i posredovanje u mirovnim procesima radi osiguranja bezbednog pristupa humanitarcima. Predviđa se povećanje sredstava za bezbednost humanitarnih radnika, veće uključivanje lokalnih aktera i reformu logistike i lanaca snabdevanja. Planirana su i ulaganja u moderne modele pomoći, uključujući direktna gotovinska davanja, višegodišnje finansiranje i akcije zasnovane na predviđanju kriza.
Prema navodima iz saopštenja, Evropska unija planira tesniju saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, privatnim sektorom i filantropskim organizacijama u cilju pronalaženja inovativnih načina finansiranja i smanjenja zavisnosti najranjivijih regiona od stalne pomoći.
Statistički podaci pokazuju da se broj prisilno raseljenih lica i tražilaca azila udvostručio u poslednjoj deceniji, dostigavši 117,3 miliona u 2025. godini. Oko 20% dece na svetu živi ili beži iz zona konflikta, dok je zabeležen i porast seksualnog nasilja u ratnim zonama, kao i visoki nivoi akutne gladi i neuhranjenosti.
Evropska unija i njene države članice i dalje su najveći donatori humanitarne pomoći, sa udelom od 35% ukupnih globalnih sredstava u 2025. godini. Evropska komisija je za ovu godinu izdvojila skoro 2 milijarde evra za humanitarne svrhe.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, naglasila je da Brisel ostaje posvećen zaštiti isporuke pomoći i poštovanju međunarodnog humanitarnog prava: „EU i njene države članice ostaju najveći i najpouzdaniji donatori humanitarne pomoći na svetu. Danas predstavljamo naš novi pristup humanitarnoj diplomatiji. Bolje ćemo iskoristiti svako sredstvo koje nam je na raspolaganju da zaštitimo isporuku pomoći, obezbedimo pristup humanitarcima, zaštitimo civile i osiguramo poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.“
Prema istraživanju Evrobarometra, 91% građana Evropske unije smatra da je finansiranje humanitarne pomoći od strane EU izuzetno važno, što potvrđuje da solidarnost ostaje jedna od osnovnih vrednosti evropskog društva.
