Objavljeni su rezultati drugog izdanja konkursa, sa projektima iz oblasti detekcije mina i podvodne sajber-bezbednosti

Program NATO-a „Nauka za mir i bezbednost“ (SPS) objavio je pobednike drugog izdanja svog međunarodnog foto-konkursa, ističući značaj inovacija u oblasti bezbednosti i naučne saradnje među državama članicama i partnerima. Konkurs, pokrenut u novembru 2025. godine, imao je za cilj da kroz fotografiju prikaže doprinos naučnika i istraživača očuvanju globalne stabilnosti.

Na konkurs su stigle 56 prijave, podeljene u dve kategorije: „Ljudi SPS-a“ i „Tehnologija na delu“. U kategoriji „Ljudi SPS-a“, pobedila je fotografija nastala tokom projekta „Inovativna integracija senzora za daljinsko otkrivanje nagaznih mina“, koji su realizovali naučnici sa Univerziteta u Firenci, Nacionalne akademije nauka Ukrajine i Franklin & Marshall koledža iz Sjedinjenih Američkih Država. Slika prikazuje tim naučnika tokom sklapanja prototipa robota za detekciju i mapiranje mina, sa sistemom koji omogućava četiri različite konfiguracije senzora za bezbedno uklanjanje eksplozivnih naprava.

U drugoj kategoriji, „Tehnologija na delu“, pobednička fotografija je deo projekta „Sajber-bezbednost za sigurnu podvodnu akustičnu komunikaciju“ (SAFE-UComm), u kojem su učestvovali stručnjaci sa univerziteta u Italiji, Izraelu, Kanadi i Velikoj Britaniji. Fotografija prikazuje trenutak komunikacije delfina sa istraživačima, dok su naučnici prikupljali zvučne signale delfina radi razvoja metoda za unapređenje bezbednosti podvodne komunikacije putem biomimikrije, sa ciljem otežavanja presretanja i ometanja signala.

NATO SPS program decenijama podstiče naučnu razmenu i inovacije koje doprinose stabilnosti i bezbednosti. Kroz ovakve projekte, naučna dostignuća stavljaju se u funkciju zaštite ljudi i infrastrukture širom sveta, potvrđujući opredeljenje Alijanse za tehnološki napredak u suočavanju sa savremenim bezbednosnim izazovima.

Investitori povlače sredstva, evropske berze beleže pad nakon najave američkog predsednika o mogućim udarima na Iran

Cene sirove nafte zabeležile su nagli rast na svetskim berzama nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio moguće “izuzetno snažne” udare na Iran u naredne dve nedelje. Prema podacima sa berzi, cena nafte Brent dostigla je nivo od 107,909 dolara po barelu, uz rast od 6,6 odsto, što predstavlja jedan od najvećih skokova u poslednjih nekoliko godina.

Pomeranja na tržištu zabeležena su 2. aprila 2026. godine, neposredno nakon Trampovog obraćanja naciji. Investitori su reagovali povlačenjem sredstava, što je izazvalo pad glavnih evropskih indeksa u Frankfurtu, Parizu i Londonu. Uz naftu, porast cena zabeležen je i kod gasa i osnovnih životnih namirnica.

Zvanične izjave iz berzanskih izvora ukazuju da su pretnje američkog predsednika i neizvesnost oko razvoja situacije na Bliskom istoku glavni uzroci nestabilnosti na tržištima. “Tržište reaguje na svaku političku neizvesnost, naročito kada je u pitanju region bogat naftom”, navodi se u saopštenju jednog od evropskih regulatora.

Analitičari napominju da se intenzivno prati razvoj događaja i potencijalna eskalacija sukoba, što bi moglo dodatno uticati na cene energenata. Investitori su preusmerili kapital ka sigurnijim ulaganjima, dok se berzanski promet smanjuje.

“U ovakvim situacijama prioritet je zaštita kapitala, zbog čega dolazi do povlačenja sa rizičnih tržišta”, ocenjuju stručnjaci iz finansijskog sektora. Očekuje se da će naredni period biti obeležen nestabilnošću dok se ne razjasni politička situacija.

Istraga o mogućim posledicama po globalnu ekonomiju je u toku, a nadležni organi saopštavaju da prate stanje na berzama i spremni su da reaguju u slučaju dodatnih poremećaja.

Tržišta reagovala na govor američkog predsednika, evropske zemlje se suočavaju sa mogućim restrikcijama

Cena sirove nafte tipa Brent porasla je na 105 dolara po barelu nakon što je američki predsednik Donald Tramp u sinoćnjem govoru objavio da su glavni vojni ciljevi Sjedinjenih Američkih Država skoro ostvareni u sukobu sa Iranom. Prema zvaničnim izvorima, Tramp je tokom 19-minutnog obraćanja poručio da američka ekonomija više ne zavisi od iranske nafte, što je izazvalo dodatnu nesigurnost na globalnim finansijskim tržištima.

Investitori su reagovali na informacije o mogućoj blokadi Ormuskog moreuza, strateški važnog za izvoz nafte iz regiona Persijskog zaliva. Evropske zemlje su zbog rasta cene nafte i neizvesnosti na tržištu suočene sa pretnjom restrikcija i potencijalnim problemima u snabdevanju gorivom.

Iako je predsednik Sjedinjenih Američkih Država pokušao da smiri situaciju izjavom da američka privreda više nije zavisna od iranske nafte, cena Brenta ostala je izuzetno visoka tokom jutra, što je izazvalo zabrinutost među potrošačima i privrednicima u Evropi.

Takođe, Tramp nije pomenuo izlazak Sjedinjenih Američkih Država iz NATO saveza, a zakon koji je usvojen na inicijativu Marka Rubija navodi se kao prepreka takvim potezima. Istovremeno, izveštaji ukazuju na to da Kina tokom aktuelnog sukoba širi svoj nuklearni arsenal u planinama provincije Sičuan, što dodatno komplikuje međunarodne odnose.

“Tržišta ostaju nestabilna dok traje tenzija između glavnih aktera na Bliskom istoku”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Nadležne institucije u Evropi prate razvoj situacije i razmatraju mere za stabilizaciju tržišta energenata, kako bi obezbedile redovno snabdevanje i ublažile potencijalne posledice po građane i privredu.