Prema izveštaju Evropske unije, fišing napadi i AI rizici rastu, dok kompanije sve više ulažu u integrisana ICT rešenja radi očuvanja poverenja tržišta

Kompanija Yettel, kroz analizu tržišnih trendova i izveštaja Agencije Evropske unije za sajber bezbednost „Threat Landscape 2025”, ističe da su sajber rizici u Evropi prerastali tehnički okvir i sada predstavljaju poslovno pitanje najvišeg prioriteta. Podaci pokazuju da veštačka inteligencija ubrzano menja način na koji se izvode fišing kampanje, što doprinosi češćim, bržim i skupljim sajber napadima na kompanije različitih veličina i sektora.

Za razliku od ranijih godina, posledice sajber incidenata više se ne ograničavaju na tehničke probleme, kao što su pad servera ili curenje podataka, već direktno utiču na korisničko iskustvo, trajanje zastoja i, najvažnije, na reputaciju kompanije. Finansijski gubici i tehnički kvarovi mogu se relativno brzo sanirati, ali jednom narušeno poverenje korisnika, partnera i tržišta ostaje dugoročni izazov koji se teško može povratiti.

U Yettelu naglašavaju da je danas sajber bezbednost pre svega reputaciono pitanje, a ne samo tehnički izazov. Kompanije koje ne ulažu dovoljno u zaštitu podataka, jasne procedure i brzu reakciju na incidente rizikuju ozbiljan gubitak tržišnog poverenja, što direktno utiče na njihovu poslovnu stabilnost i konkurentnost u digitalnoj ekonomiji.

Prema navodima iz kompanije, adekvatna priprema i višeslojna zaštita – uključujući testirane bekap sisteme, kontinuirano praćenje, jasne protokole i edukaciju zaposlenih – odvajaju incidente pod kontrolom od onih koji prerasu u ozbiljnu krizu. “Reakcija na incident je uvek skuplja i rizičnija od preventivnog ulaganja u bezbednost. Reputacija se brani unapred, a ne kada se šteta već dogodi”, navodi se u analizi Yettela.

Poseban izazov za mali i srednji biznis predstavlja nedostatak kapaciteta za izgradnju i održavanje složenih bezbednosnih sistema. Zbog toga je, prema iskustvu Yettela, sve veća potreba za partnerima koji mogu objediniti telekomunikacione i IT usluge, integraciju aplikacija, skladištenje i zaštitu podataka, uz personalizovanu podršku. Ovakva integrisana ICT rešenja omogućavaju kompanijama veću sigurnost, smanjenje operativnih troškova i prilagodljivost u razvoju poslovanja.

Zaključak Yettela je da u savremenoj digitalnoj ekonomiji ulaganje u sajber bezbednost prestaje da bude trošak i postaje investicija u kontinuitet poslovanja i očuvanje reputacije. Sve drugo, od finansijskih gubitaka do tehničkih kvarova, može se vremenom nadoknaditi, ali izgubljeno poverenje ostaje trajna prepreka za dugoročan rast i konkurentnost na tržištu.

Rast zarada i penzija nadmašio produktivnost, jaz prema visokim prihodima ostaje oko 20 odsto

Više od 300 finansijskih direktora, lidera C-nivoa, predstavnika institucija i međunarodnih eksperata okupilo se 21. maja 2026. na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije, uz poruku da je privredni rast Srbije u 2025. iznosio svega dva odsto, najniže u poslednjoj deceniji izuzev pandemijske 2020. godine. Stručnjaci su istakli da dosadašnji model rasta pokazuje ozbiljne znakove iscrpljenosti.

Na makroekonomskom panelu istaknuto je da je Srbija po prvi put zabeležila veći odliv dobiti i dividendi stranih kompanija nego što je vrednost novih stranih direktnih investicija, što znači da je zemlja postala neto izvoznik kapitala. Uz to, rast zarada i penzija premašio je rast produktivnosti, dok pad stranih ulaganja i negativan doprinos neto izvoza upućuju na ograničenost dosadašnjih pokretača rasta, koji su se oslanjali na ličnu i državnu potrošnju.

U 2025. godini, jedini sektori sa snažnim rastom bili su informacione i komunikacione tehnologije i finansijske usluge, dok su ostale privredne grane stagnirale ili beležile pad. Razgovori i analize na konferenciji su posebno ukazali da je jaz koji Srbiju deli od donje granice zemalja sa visokim dohotkom, prema klasifikaciji Svetske banke, oko 20 odsto.

Govornici su upozorili na zamku srednjeg dohotka, scenario u kojem zemlja ostaje između niskocenovnih i visoko produktivnih ekonomija, bez kvalitativnog iskoraka. Prema ocenama iznetim na konferenciji, unapređenje institucionalnog okvira na nivo Centralne i Istočne Evrope moglo bi doneti oko 35 odsto veći dohodak tokom jedne generacije.

Praktična iskustva lidera iz kompanija, kao i uvidi predstavnika međunarodnih organizacija poput MMF-a i tehnoloških kompanija kao što je Nvidia, istakli su značaj transformacije i prilagođavanja – posebno kroz razvoj visokotehnoloških sektora i povećanje privatnih investicija. Svi učesnici su se saglasili da su izazovi koji stoje pred finansijskim direktorima istovremeno i prilika za pokretanje suštinske promene u srpskoj privredi.

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu istaknuto da državna ulaganja nisu donela očekivani pomak

Subvencije za tovno govedarstvo postoje već godinama, ali domaća proizvodnja i dalje beleži izostanak napretka, zaključili su učesnici sastanka Udruženja „Agroprofit“ tokom 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Stočari su istakli da izdvajanja iz budžeta ne mogu dati rezultate bez suštinskih reformi u sektoru, zbog čega srpske štale ostaju prazne.

Među ključnim zahtevima odgajivača izdvojeno je formiranje posebne Uprave za stočarstvo, koja bi objedinjeno rešavala probleme i potrebe ovog sektora. Takođe, istaknuta je potreba za strožom selekcijom grla, boljom organizacijom u genetici i veterini, kao i za preciznom evidencijom porekla i kontrolom uvoza rasnih goveda.

Jedan od glavnih predloga je hitno opremanje rečnih luka na Dunavu, čime bi se omogućio jeftiniji i brži transport goveda i ovaca do inostranih tržišta. Iz Udruženja naglašavaju da bez ovakvih infrastrukturnih rešenja domaći stočari ne mogu biti konkurentni.

Iako država izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje, stočni fond se smanjuje, a stočari upozoravaju da je za opstanak govedarstva neophodno uvođenje reda na tržištu i pokretanje domaćeg brenda „Junetina iz prirode“. Najavljeno je i formiranje spiska farmi koje rade po najvišim standardima, što bi bio osnov za plasman domaćeg mesa vrhunskog kvaliteta.

Predstavnici proizvođača poručuju da bez ubrzanih i sistemskih promena, kao i uklanjanja administrativnih prepreka za izvoz, subvencije same po sebi ne mogu zaustaviti pad proizvodnje i gubitak konkurentnosti na tržištu.