Visoka predstavnica Kaja Kallas najavila povezivanje humanitarne politike sa bezbednosnim interesima EU na Savetu za spoljne poslove
Evropska unija je najavila značajnu promenu u svojoj razvojnoj i humanitarnoj politici, prelazeći sa pozicije tradicionalnog donatora na ulogu strateškog aktera koji svoje resurse koristi za ostvarivanje bezbednosnih i političkih ciljeva. Ova promena predstavljena je na Savetu za spoljne poslove, gde je visoka predstavnica Kaja Kallas istakla da EU više ne želi da bude isključivo „najveći svetski dobrotvor“, već da njeni humanitarni i razvojni alati budu direktno vezani za bezbednosne interese i odbrambena partnerstva Unije.
Prema izjavama zvaničnika, razvojna pomoć više nije izolovana aktivnost, već deo šire geopolitičke strategije. Kallas je naglasila da evropska podrška mora biti usklađena sa bezbednosnim potrebama partnera, ali i sa strateškim ciljevima same EU. Ovakav pristup označava kraj prakse u kojoj je Unija pružala podršku bez političkih uslova, čime se razvojna politika transformiše u koncept „pametne moći“.
Posebna pažnja posvećena je evropskoj inicijativi Global Gateway, za koju zvaničnici naglašavaju da mora postati preciznija u uslovima ograničenih resursa. Kallas je najavila uvođenje principa stroge uslovljenosti, prema kojem bi podrška EU bila usmerena samo prema partnerima koji ne podržavaju režime u Moskvi ili Teheranu. U suprotnom, kako je istaknuto, Brisel mora biti spreman da fleksibilno promeni svoj angažman. Evropska podrška se tako više ne daje bezuslovno, već postaje resurs koji zahteva politički reciprocitet i usklađenost sa bezbednosnim prioritetima Unije.
Ova promena dolazi u trenutku kada rat u Iranu utiče na globalne lance snabdevanja, izazivajući porast cena energije, inflaciju i krizu u snabdevanju đubrivom, što dodatno ugrožava najranjivije regione sveta. Brisel, prema zvaničnim izjavama, pojačava saradnju sa regionalnim partnerima, posebno sa zemljama Zaliva, u cilju ublažavanja ovih posledica, ali i jačanja uticaja Ujedinjenih nacija na kriznim tačkama.
Sve navedeno ukazuje na novu fazu u evropskoj spoljnoj politici, u kojoj pomoć najugroženijima ostaje prioritet, ali uz strogu povezanost sa interesima Evropske unije. Prema najavama visokih predstavnika, partneri koji očekuju evropsku podršku moraće da ispune nove uslove, a lojalnost i strateška usklađenost biće podjednako važni kao i razvojni projekti.
